Fiziološka žutica kod novorođenčeta je najčeši uzrok produženog boravka novorođenčeta u porodilištu, a nekada i (nepotrebne) zabrinutosti roditelja.
Šta je žutica kod novorođenčeta?
Pod žuticom podrazumevamo žutu prebojenost kože. Znači, žutica nije bolest nego simptom, pa možemo reći da neko ima žuticu, a ne da boluje od žutice. Žutica se nekada pogrešno poistovećuje sa infektivnim hepatitisom, uzrokovanim najčešće virusima, pa se dogodi da mame u porodilištu uplašeno pitaju da li će njihovo dete dobiti žuticu od druge bebe. Naravno da neće!
Za žutu boju kože je odgovoran bilirubin, jedinjenje žuto-zelene boje, koje uglavnom nastaje razgradnjom hemoglobina (krvnog pigmenta) iz naših crvenih krvnih zrnaca (eritrocita). Bilirubin se ne rastvara u vodi, što znači da prvo mora da se “preradi” u jetri; nakon toga se izlučuje u žuč (zato je žuč žuto-zelene boje), pa se stolicom eliminiše iz organizma. Deo ovako prerađenog bilirubina izlučuje se i mokraćom, pa je ona tamnije boje kada su vrednosti u krvi povišene.
Vrednosti bilirubina u serumu
Da bi žutica bila klinički vidljiva na koži i beonjačama, vrednosti treba da porastu do 4 puta iznad normalnih vrednosti u krvi, a kod novorođenčeta čak i do 6 puta. Zato je savet roditeljima da stručnjacima prepuste procenu žutice, jer sama vrednost laicima ne znači ništa, a može i da ih uplaši kada vide da je 10 ili 15 puta veća od normalnih vrednosti za odrasle.
Obično se u drugom ili trećem danu primećuje da su lice bebe, naročito oko nosića, i beonjače žućkasto prebojeni. Žutica počinje od glave/lica novorođenčeta, a ako vrednosti rastu vidi se na trupu i ekstremitetima. Ukoliko je bebi žuto samo lice, vrednosti bilirubina sigurno su znatno niže nego ako su žuti trup i noge.
Klinička procena je nepouzdana i zavisi od tena deteta, rasne prebojenosti, gestacijske zrelosti, vrednosti hemoglobin I crvenih krvnih zrnaca… Ukoliko je dete klinički žuto potrebno je izmeriti vrednosti bilirubina. Merenje se vrši iz seruma/krvi novorođenčeta ili preko kože – transkutanim merenjem. Poslednjih godina veća porodilišta opremljena su aparatima za transkutano merenje bilirubina, što je lekarima olakšalo rad a bebe poštedelo nepotrebnog bola od vađenja krvi (a I mame stresa). Transkutano merenje, iako ima nekih ograničenja, predstavlja daleko praktičniji i za bebe bezbolan način merenja i daje pouzdane rezultate kod dece kod koje nije primenjivana foto terapija.
Šta je uzok fiziološke žutice novorođenčeta
- Povećana proizvodnja bilirubina – bebina crvena krvna zrnca kraće žive a I ima ih više nego kod starije dece I odraslih, što znači da se oslobađa veća količina bilirubina koju treba preraditi I eliminisati iz organizma.
- Nezrelost jetre – funkcije jetre još sazrevaju posle rođenja, tako da jetra novorođenčeta nije u stanju da preradi povećane količine bilirubina.
- Nerazvijena bakterijska flora u crevima – beba još nema dovoljno korisnih bakterija koje pomažu varenje, zbog čega se hrana duže zadržava u crevima, pa se više bilirubina vraća u cirkulaciju nego što je normalno.
Učestalost žutice novorođenčeta
Oko 20% terminskih i 50%, čak i do 80% prevremeno rođenih beba dva-tri dana posle rođenja požuti. Većina njih je potpuno zdrava i ne zahteva nikakvu terapiju, a žutica se spontano povlači do kraja prve nedelje života. U ovom uzrastu se normalnim smatraju vrednosti bilirubina koje su čak i do deset puta veće od vrednosti kod odraslog čoveka. Ipak, kod nekih beba (oko 6% zdrave terminske novorođenčadi, a znatno više preterminske) koncentracija bilirubina dostiže vrednosti koje zahtevaju primenu foto terapije.
Faktori rizika za žuticu
Prevremeni porođaj (što je manja gestacijska starost rizik je veći), mala težina na rođenju, porođajne povrede (kefalhematom, izražene sufuzije- krvni podlivi na licu ili drugim delovima tela, koji nekada nastaju tokom porođaja). Povećan rizik je i kod dece koja su pretrpela nedostatak kiseonika na rođenju ili imaju infekciju.
Za pedijatre u porodilištu naročito je značajan podatak da su i stariji brat ili sestra imali žuticu koja je zahtevala terapiju. Nepodudarnost krvnih grupa u Rh sistemu (mama Rh negativna, beba pozitivna) ili u ABO (mama nulta krvna grupa, beba A ili B) takođe zahteva dodatni oprez u proceni žutice. Nepodudarnost krvnih grupa majke i novorođenčeta ne znači automatski da je to uzrok žutice. Ove bebe “imaju pravo” na fiziološku žuticu, a ako je zaista u pitanju senzibilizacija I tzv.hemolitička bolest novorođenčeta, ona je praćena I drugim laboratorijskim pokazateljima.
Žašto se žutica leči ako je fiziološka?
Iako je žutica novorođenčeta koju smo opisali fiziološka po svom uzroku, vrednosti su nekada toliko povišene da predstavljaju potencijalni rizik za novorođenče i zahtevaju terapiju. Zašto?
Krvnomoždana barijera štiti naš mozak od različitih supstanci iz krvi. Ona kod novorođene dece, naročito u prvim danima života, ima veću propustljivost, a bilirubin koji je u visokoj koncentraciji u krvi lako prolazi tu barijeru I taloži se u određenim delovima mozga, što može da dovede do oštećenja tkiva koje se označava kao kernikterus i razvoja oboljenja koje se zove bilirubinska encefalopatija. Ako do ovoga dođe posledica su trajne teške neurološke posledice kod deteta. Bojazan od kernikterusa je razlog zaštio se žutici novorođenčeta poklanja tolika pažnja; zahvaljujući tome ova bolest je u današnje vreme skoro zaboravljena. SKORO… posle više decenija poslednjih godina se I u razvijenim zemljama sveta ponovo pojavljuju slučajevi kernikterusa. Najčešći razlog je prerani otpust iz porodilišta I nedovoljni nadzor nad detetom posle otpusta.
Ova povećana prolaznost krvnomoždane barijere najveća je u prvim danima života; posle 7. dana rizik od toksičnih efekata bilirubina se znatno smanjuje. Izgleda da je toksičnost bilirubina kod zdravog, terminskog novorođenčeta daleko manja nego što se ranije mislilo.
Prevencija žutice
Dojenje je najvažnija preventivna mera! Majčino mleko ne samo da novorođenčetu obezbeđuje dovoljno tečnosti i energije, već i po svom sastavu ubrzava “preradu” bilirubina u jetri. Kolostrum podstiče pražnjenje creva novorođenčeta I naseljavanje debelog creva poželjnim probiotskim bakterijama. Što takođe sprečava nastanak žutice.
Davanje vode ili glikoze novorođenčetu koje nije dehidrirano neće sprečiti ni ublažiti žuticu.
