Ako se pitate šta prethodi govoru deteta, to su dve važne sposobnosti. Dok pratimo razvoj govora deteta treba da znamo šta ovaj proces podrazumeva i šta možemo očekivati. Pored drugih veština i sposobnosti koje dete razvija a koje su bitne za razvoj govora, dve se naročito izdvajaju. Ovo su sposobnosti izgovora reči i razumevanja reči. Mi ih pratimo kao razvoj ekspresivnog (govora) i receptivnog (razumevanje) rečnika.
Šta prethodi govoru deteta
Početni period progovaranja podrazumeva kada dete koje koristi reč znajući šta ta reč znači. Takođe i komunicirajući uvek sa tom rečju sa istim značenjem. Tada možemo reći da je to reč koju brojimo u ekspresivni ili govorni vokabular deteta.
Reči koje ubrajamo u govorni vokabular su ponekad veoma različite od originala. Podsećaju na njih intonacijom ili u sebi imaju par istih glasova. Ali brojimo ih, zato što ih dete uvek koristi u istim situacijama i sa svrhom. Ono razume za šta ih treba vezati i kada ih koristiti.
Razvoj i razumevanje govora
Očekivano, fond reči koje dete razume je uvek višestruko veći od fonda reči koje dete izgovara. Ovo znači da dete prvo razvija razumevanje pa tek onda govor.
Međutim u ovom procesu nemaju sve reči isti redosled razvoja. Šta to znači? Dešava se da dete izgovara reč ili ono što liči na tu reč, ali je ne razume u potpunosti. Ovo znači da dete koristi ove reči u različitim situacijama. Ne zna kada je pravo vreme da ih iskoristi. Ne zna za šta ih treba vezati (značenjem). Ovo može biti uobičajno u procesu razvoja govora u ranom periodu, i nešto kasnije.
Kakav je odnos između razumevanja i izgovora?
Prirodno i logično je očekivati da dete prvo razume reč. A nakon toga, kreće da je koristi u svom govoru. Međutim, postoje još dve mogućnosti odnosa između razumevanja i produkcije u periodu usvajanja jezika.
- Prva, da dete gotovo istovremeno/paralelno (uz minimalnu prednost) razvija razumevanje i produkciju iste reči.
- I druga, da dete prvo kreće da izgovara reči a potom usvaja razumevanje te reči ili fraze.
Ponavljanje reči koje dete ne razume
Ponekad dete ne razume reč ali je podražava (imitira) iz govore druge osoba. Ovo se dešava i dok dete uči pojedinačne reči ali i kasnije. Dete može izgovarati reč koja je identična originalu (pravoj reči). Ili čak koristiti rečenicu/frazu i pre nego što je razume.
Ovo je rezultat detetove percepcije i pamćenja tih reči. Ono je verovatno čulo ovu reč ili rečenicu dosta puna i teži da je ponovi. Ovakvo podražavanje predstavlja most između razumevanja i spontanog prozvođenja. Dete imitria ono što čuje a onda kad shvati značenje te reči ili iskaza kreće da ih koristi samo.
Isto se događa i u periodu nakon progovaranja. Dete bogati svoj rečnik podražavanjem. Imitira roditelje i okruženje i usavršava izgovor glasova. Dete prolazi kroz gramatički razvoj ponavljanjem. Ipak, treba znati da je ova faza ponavljanja bez razumevanja najintenzivnija do treće godine detetovog života.
Kako odnos razumevanje – izgovor izgleda kod dece koja kasne u razvoju?
Deca koja kasne u razvoju razumevanja govora mogu produkovati veliki broj reči/fraza pre nego što iz zaista razumeju. Ova faza traje i nakon treće godine. Da bi dete usvajalo govor, razumevanje i produkcija se trebaju razvijati očekivanom brzinom. Brzina razvoja razumevanja ima višestruku prednost u početku. Iako smo rekli da dete usvaja govor ponavljanjem sve dok u potpunosti ne razume tu reč, moramo pratiti odnos između ovih reči. To podrazumeva i količinu reči koje dete razume i izgovara.
Dok brojimo reči koje dete izgovara, obraćamo pažnju da li zaista i koliko ono razume ove reči. Takođe, nekada dete izvršava naloge koje mu dajemo iako ne razume svaku reč u istom nalogu. Dobro je da pratite koliko dete zaista razume. Nesrazmeran razvoj razumevanja i govora u korist samog govora bez razumevanja govori nam o netipičnom razvoju.
Ako vaše dete kasni u razvoju razumevanja govora ili u ekspresiji i niste sigurni koliko zaista razume, potražite logopeda.
