Kada stižu prve reči i kada dolazi do eksplozije rečnika? Šta možemo očekivati u određenom periodu? Razvoj jezika je doživotni proces, ali njegov rani period (prve godine života) predstavlja najdinamičniji deo ovog doživotnog procesa.
Prve reči
Deca uglavnom izgovaraju svoju prvu reč između 9. i 13. meseca starosti. Za većinu dece rast rečnika je spor. Obično su to dvosložne, kratke reči koje imaju stvarno značenje i povezane su sa odgovarajućim predmetom ili osobom.
Tokom ovog uzrasta deca najčešće izgovaraju 2-3 reči koje sadrže vokale i jednostavne glasove za izgovor (a, o, e, p, b, t, d, m). Prve reči često imaju i šire značenje, kojom deca izražavaju svoje želje i potrebe.
Kada bi dete trebalo da progovori?
Pojava prvih reči je u velikoj meri iduvidualna i moguće je da neka deca nešto kasnije i progovore. Međutim, kašnjenje ne sme biti duže od par meseci. Dakle, dete bi trebalo da progovori do osamnaestog meseca.
Kada stižu nove reči, posle prve reči?
Posle prve izgovorene reči, deca u proseku svakog meseca usvajaju 8 do 11 novih reči. Još jedna važna karakteristika ovog perioda je da reči za koje se činilo da su naučene ne postaju uvek stalni deo dečijeg rečnika.
Razumevanje reči se razvija pre i brže od njihove upotrebe. Pre izgovora reči dete zna i razume određen broj reči koje će tek kasnije koristiti. Takođe je veoma bitno prisustvo neverbalne komunikacije kod deteta i zainteresovanost za okolinu. Ali i pokušaji verbalne produkcije u obliku slogovnog izražavanja kao načina komunikacije sa okolinom.
Kada dolazi do eksplozije rečnika kod dece
Kada rečnik deteta sadrži oko 20 do 40 reči, dolazi do” eksplozije” rečnika! Razvojni uzrast u kojem se javlja naglo povećanje rečnika je od 15 do 22 meseca života. U periodu ranog leksičkog razvoja deca koriste dve vrste reči. To su reči koje se koriste i služe za označavanje predmeta i ljudi iz detetovog okruženja. Ili one koje se koriste u društvenim interakcijama sa drugim ljudima (pa-pa, bravo…).
Usvajanje novih reči počinje naglo na pragu od 50 reči. U ovom periodu deca usvajaju 22 do 37 novih reči mesečno. Kada dete obogati svoj rečnik, otvaraju mu se brojne mogućnosti u upotrebi drugih jezičkih kategorija. Kao što su morfologija, sintaksa…
Prve kombinacije reči
U periodu između 20 i 24 meseca javlja se period dvočlanih iskaza. U ovom periodu javljaju se prve kombinacije reči (mama daj…. neće pije…). Rane rečenične strukture su gramatički nepravilne, ali se postepeno usvajaju pravila jezika i smanjuju greške.
Govor posle treće godine života
U periodu između 3. i 4. godine života treba usvojiti osnove jezika. A jezik treba da postane sredstvo kojim dete komunicira i komunicira sa okolinom. Služe se gramatički ispravnom složenom rečenicom. Imaju rečnik oko 1500 reči. Izgovor gotovo svih glasova je pravilan. Često postavljaju pitanja „Žašto?“ „Kako?“ „Kada?“. U najvećem delu govor dece ovog uzrasta je veoma sličan govoru odraslih govornika.
Kritičan period za razvoj govora
Obzirom da je kritičan period za razvoj govora u prve tri godine života, posle ovog perioda vrlo teško se uči i razvija govor. Ukoliko se propusti ovaj kritični period za razvoj govora neminovne su posledice na jezički razvoj. Vrlo često i na kompletan razvoj ličnosti deteta
Usvojena baza maternjeg jezika samo otvara vrata razvoju svih jezičkih kategorija. Ali sa razvojem deteta jezičke sposobnosti napreduju. Deca bolje vladaju pravilima gramatike, povećavaju rečnik i povezuju reči u složenije rečenične strukture. Međutim, polaskom u školu jezički razvoj ulazi u sporiju brzinu. A savladavanjem veština čitanja i pisanja osim svakodnevne govorne komunikacije sa okolinom, jezik usvajaju i kroz pisani jezik. Prema nekim istraživanjima, osnovci nauče 10-15 novih reči dnevno. I to kroz pisani tekst i komunikaciju sa okolinom
