Nepravilan izgovor glasova kod dece i poremećaji govora

Nepravilan izgovor glasova (dislalija) kod dece jedan je od najčešćih razloga zbog kojeg roditelji traže stručnu pomoć logopeda. Dete izostavlja neke glasove, zamenjuje jedan glas drugim, umekšava neke glasove ili su grleni?

Glasovi koji se javljaju u ranom uzrastu deteta su baza za razvoj složenijih glasova. Zato je dobro da se na vreme obratite logopedu. Kako roditelj može pomoći detetu koje nepravilno izgovra glasove?

Nepravilan izgovor glasova 

Dislalija je najčešći govorni poremećaj kod dece predškolskog i školskog uzrasta. Istraživanja pokazuje da je procentualno zastupljena kod njih 20-30%. Dislalija je najčešća kod dece, ali postoji i određen procenat odraslih ljudi koji imaju ovaj poremećaj.

Zašto dolazi do nepravilnog izgovora

Roditelji se često pitaju zašto kod njihove dece dolazi do nepravilnog izgovora. Uzroci ovih poteškoća mogu biti organski i funkcionalni. Ako je uzrok organski, to znači da postoji odstupanje u strukturi ili funkciji organa za artikulaciju, kao što je:

• Rascep usne i/ili nepca.
• Visoko (gotsko) nepce.
• Deformiteti vilice.
• Kratak sublingvalni frenulum (podjezična resica).
• Oštećenje sluha.
• Kod funkcionalnih uzroka nema odstupanja u građi ili funkciji organa za artikulaciju, već se oni upotrebljavaju na “pogrešan” način. Zato je posledica upravo nepravilan izgovor glasova.

Kako se ispoljava poremećaj izgovora (dislalija)?

Poremećaji izgovora se mogu posmatrati na nivou glasova i/ili reči, a javljaju se u tri oblika:

• Omisija (izostavljanje) izostavljanje jednog ili više glasov. Neprimer, dete umesto trube izgovara tuuba, umesto klupe kuupa, riba-iba itd.
• Supstitucija (zamena) zamena jednog ili više glasova drugim. Naprimer, dete kaže juka umesto ruka itd.
• Distorzija, nepravilan, izobličen izgovor glasa ili grupe glasova. To znači da su prisutni svi glasovi, ali se njihov izgovor razlikuje od uobičajenog. Na primer, blago ili jako umekšan izgovor glasova Š, Ž, Č. Ili „francuski “, odnosno grleni izgovor glasa R).

Prema glasovnim grupama razlikujemo sledeće poremećaje

• Sigmatizam: poremećaj izgovora glasova S, Z, C, Š, Ž, Č, Ć, DŽ Đ (najčešći poremećaj glasa).
• Rotacizam: poremećaj izgovora zvuka R.
• Lambdacizam: poremećaj u izgovoru glasova L i LJ.
• Kapacizam i gamacizam: poremećaj u izgovoru glasova K i G. Najčešće se K zamenjuje glasom T, a G glasom D.
• Tetacizam i deltacizam: poremećaj izgovora glasova T i D.
• Etacizam: poremećaj izgovora glasa E. To je jedini samoglasnik koji može biti poremećen i ukazuje na moguća blaga centralna oštećenja.

Kako se usvajaju glasovi

Usvajanje glasova odvija se po „ustanovljenom redu“, odnosno po razvojnoj liniji. To znači da se neki glasovi usvajaju ranije od drugih. Glasovi koji su motorički i akustički jednostavniji za izgovaranje javljaju se ranije u izgovoru. Oni koji se javljaju kasnije zahtevaju spretnije pokrete artikulacionih organa, ali i finiju auditivnu analizu.

Koji su simptomi dislalije?

Dete do pete godine treba da savlada izgovor svih glasova. Kašnjenje u razvoju glasova je jedan od osnovnih kriterijuma na osnovu kojeg utvrđujemo postojanje dislalije.

Tabela razvoja glasova kod dece (razvojne norme)

Važno je napomenutu da nije potrebno čekati uzrast od pet godina za određene glasove jer se oni javljaju znatno ranije. Glasovi koji se javljaju pre su baza za razvoj složenijih glasova. Naprimer J i V su potrebni za razvoj glasova L, LJ, R ili glas S za razvoj glasa Š. Glas Z za razvoj glasa Ž, a glas C za razvoj glasa Č.

Razvoj izgovora

Neka deca veoma lako izgovaraju sve glasove, dok druga na tom putu prolaze kroz niz poteškoća. Razvoj izgovora kod svakog deteta je individualan i postepen.

Kada potražiti pomoć logopeda?

Ukoliko primetite da vaše dete neke glasove ne izgovara, zamenjuje ih ili jednostavno izgovara drugačije od svojih vršnjaka, bilo bi dobro da se obratite logopedu, kako bi se poteškoće što pre otklonile. Logopedskim tretmanom koji obuhvata niz specijalizovanih postupaka i metoda potrebnih za korekciju poremećaja izgovora. Zatim, savetovanjem i obučavanjem roditelja za rad u kućnim uslovima, poremećaji artikulacije se uspešno koriguju.

Uspeh i dužina logopedskog tretmana kod deteta sa govornim poremećajem zavisi od mnogih faktora

• Uzroka problema zbog kojeg ste krenuli kod logopeda.
• Kontinuiteta logopedskog tretmana.
• Saradnje, pomoći i podrške roditelja prema detetu.
• Motivacije deteta.
• Radne navike deteta.
• Uzrasta deteta.

Kako roditelj može pomoći detetu koje nepravilno izgovra glasove?

• Govorite ispravno – budite dobar govorni model!
• Budite podrška detetu čak i kada je ono samo svesno svojih poteškoća u izgovoru.
• Ne ispravljajte dete.
• potražite pomoć logopeda
• Motivisati dete da ide kod logopeda, pohvaliti ga za trud i zalaganje tokom logopedskog tretmana.
• Aktivno učestvuju u radu sa detetom i logopedom.