Dete sve razume ali ne govori, ne tako retko možemo čuti od roditelja. Može li ova tvrdnja da bude tačna? Prve reči javljaju se između jedanaestog i trinaestog meseca života deteta.
Dete sve razume ali ne govori – Kada će dete progovoriti prve reči?
Obično su prve reči dvosložne, kratke reči koje imaju stvarno značenje i povezane su sa odgovarajućim predmetom ili osobom.
Tokom ovog uzrasta deca najčešće izgovaraju 2-3 reči koje sadrže vokale i jednostavne glasove za izgovor. Prve reči često imaju i šire značenje, kojom deca izražavaju svoje želje i potrebe. Pojava prvih reči je u velikoj meri iduvidualna i moguće je da neka deca nešto kasnije i progovore. Međutim, kašnjenje ne sme biti duže od par meseci. Dakle, dete bi trebalo da progovori do osamnaestog meseca.
Razumevanje reči pre izgovora reči
Ukoliko kasni sa izgovorom reči, trebalo bi da pokazuje razumevanje jednostavnih verbalnih naloga. Razumevanje reči razvija se pre same govorne produkcije. Od izuzetne je važnosti i neverbalna komunikacija, zainteresovanost deteta za okolinu. I pokušaji verbalne produkcije u obliku slogovnog izražavanja kao načina komunikacije sa okolinom.
Da li dete zaista može sve da razume a da ne govori?
„Dete sve razume, samo neće da priča“. Ovako formulisana teza može biti samo delimično tačna. Ako dete ne govori, a dostiglo je određeni stepen fizičke i mentalne zrelosti, sigurno je da postoje određeni razlozi koji nisu jedinstveni i često ih ima više.
Procena razumevanja govora deteta nije uvek jednostavna. Moguća su pogrešna tumačenja uže socijalne sredine u vezi sa tim šta je dete koje ne govori tačno razumelo. Procena razumevanja govora deteta u prisustvu stručnjaka podrazumeva drugačiji pristup. Stručnjak se rukovodi različitim stepenima složenosti za određeni uzrast. U odnosu na to, očekivano razumevanje govora ne može biti posmatrano isto za dete od dvanaest meseci i dete od dve godine.
Da li detetovo razumevanje prati uzrast?
- Razumevanje se postepeno razvija već od prvih dana života. U prva tri meseca života, beba reaguje na različite zvukove. Uznemiri se na pojavu jakih zvukova, smeje se na zvuk poznatog glasa. Do šestog meseca nauči da zapaža zvučne igračke, očima traži izvor zvuka. Raduje se poznatim osobama.
- Na uzrastu između sedmog i dvanaestog meseca dolazi do konkretnijeg razvoja razumevanja. Sposobnost deteta da prati jednostavne naloge raste (npr. „daj medu“…). Dete više razume vizuelne i intonativne znakove.
- Tokom druge godine života dete počinje da razume i neka pitanja (ko,šta, gde). Pokazuje delove tela, igračke,delove odeće…Dete je u stanju da pronađe poznate predmete i kada nisu u njegovom vidokrugu.
- Na uzrastu između druge i treće godine dete prati upustva od dva koraka. Sa lakoćom i razume jednostavne predloge( u, na, ispod). Razumevanje zamenica raste. Sada dete razume značenje između 500-900 reči.
- Nakon treće godine dete može obrađivati kompleksne rečenične strukture. Kako se približava četvrtoj godini može pratiti rečenice od šest reči kao i prepričavati kratku priču.Tokom četvrte godine života dete će naučiti da razume i mnoge apstrakne koncepte.
Razvojno razumevanje reči i izostanak govora je moguć
Kod određenog broja dece moguće je postojanje razvijenog razumevanja reči ali i izostanka samog govora.
Govor je veoma složena funkcija u kojoj značajnu ulogu imaju emocije i socijalna inerakcija. Svi ovi faktori međusobno se prepliću i treba da budu optimalno razvijeni da bi dete moglo i želelo da govori. Ukoliko dete može, a ne želi da govori, može se raditi o poremećaju na planu emocija ili socijalizacije. Snažne emocije i psihološka stanja mogu dovesti do poremećaja komunikacije sa porodicom i okolinom. U nekim slučajevima može doći do regresije. Odnosno dete se vraća na niži stepen razvoja. Dok u težim slučajevima mogu se desiti reakcije poput izbegavanja razgovora, odsustvo reakcije na pitanja ili molbe i povlačenje u svet bez govora.
Ukoliko prateći razvojne norme primetite izvesno odstupanje u razvoju Vašeg deteta. Savetuju se blagovremene konsultacije sa logopedom. Možda se radi ne samo o individualnom kašnjenju, već o govorno jezičkom poremećaju.
