Tenis za decu, od uzrasta 4 do 7 godina? Da, rani početak je važan! Prenosimo vam iskustvo i preporuke vrhunskog trenera Nenada Simića, koji živi i radi u USA, autora knjige „303 tips for successful tennis“
Tenis za decu, važan je rani početak i da dete zavoli sport!
Radeći u PineCrest school u Boca Ratonu Florida (SAD) u teniskom odeljenju, mi treneri smo sticali prva iskustva o tome – kako da uspešno organizujemo čas sa ‘pre kindergarden’ grupom dece od 5 godina. Onda su odgovorni iz uprave najskuplje škole na Floridi, jedne godine upisali decu od 4 godine! Vlasnicima privatne škole, mislili smo, motiv je bio novac, roditeljima želja da im dete trenira tenis a nama trenerima veliki izazov, medjutim…
Poznato nam je bilo da je šampion Andre Agasi počeo sa treninzima sa svoje 4 godine ali on je bio baš izuzetak. Mnogo je više primera da dece koja rano počnu brzo odustanu a da čestito nisu ni ositila draž tog magičnog belog sporta. Dakle razmišljali smo nekoliko dana znajući da od nas zavisi da li će deca ostatak života provesti u druženju sa reketom ili će ih već neko vrbovati za neki drugi sport (što teniskim radnicima nikako ne ide u prilog), seli i napravili plan rada…
Da se niko ne povredi…
Cilj je bio da da se niko od polaznika ne povredi, nijedno dete ne odustane od upisa za sledeći semester, to jest da roditelji dobiju pozitivnu reakciju od dece kad se ona vrate iz škole i sa trenin ga. Tapkanje i hvatanje lopte u kretanju po linijama oko terena, ubacivanje loptice u trenerovu tenisku korpu, nošenje loptice na reketu (kao jaje na tiganju) i mnoge druge vežbe sa ciljem uvežbavanja kordinacije, balansa i spretnosti bile su predvežbe.
Tenis na hokejaški način!
Na terenu smo igrali tenis više po hokejaškim pavilima (udaranje lopte dok je na zemlji) neko po teniskim (odskok pa udarac) ali se deci dopalo što kako tako ispunjavaju zadato. Napominjem da su se POHVALE delile za svaki pokušaj tako da je podrška bila stoprocentna. Nešto što liči na volej (udarac iz vazduha) radili su prebacujući loptu preko mreže tako što ih mi pogodimo u špan (žice) a oni pritom samo čvrsto drže reket sa obe ruke. Pravilnu tehniku smo ostavili za kasnije. Sve te igrice bile su začinjene imitiranjem njihovih kućnih ljubimaca ili zvukovima i rikom omiljenih životinja iz zološkog vrta. Smeha nije nedostajalo. Deca su trčeći dolazila na čas tenisa što je nama bio jasan signal da im se sviđa sport.
Kako se objašnjavaju uspesi u tenisu?
Pre petnaestag godina proslavljeni vaterpolo trener svetskog ugleda Ratko Rudić bio je predavač na javnom vaterpolo času u Fortlauderdalu na Floridi. Moj sin Filip se bavio školskim vaterpolom a pošto sam površno poznavao Ratka sa Banjice i sa više trenerske škole, svratim da pogledam i usput ga priupitam: „Kako se objašnjava dominacija tako malih nacija sa skromnom populacijom takmičara Jugoslovena i Mađara u odnosu na velesile USA, Rusiju, Španiju… Italiju…ostalih?“ Bio je kratak : „Rani početak“. Ali to nije neka tajna i mudrost, svakome je dostupno da počne kad poželi, nastavljam ja. „Da ali ne počinju ili ne počinju na pravi način“. Ostatak razgovora je više za priču o vaterpolu ali za našu temu pouka je dovoljna.
Kako se u ranom uzrastu prepoznaju talenti za tenis?
E sad, kako i može li se iz košnice početnika u tom uzrastu odabrati talentovanani pojedinci i to predočiti kolegama zbog pregrupisavanja dece po kvalitetu a sve radi njihovog bržeg napredovanja? Odgovor sam dobio u zagrevanju. Čim deca (trčeći) dođu na čas , imala su zadatak da nastave sa trčanjem jednog velikog kruga oko 2 terena. Posmatram ih, vidim kako neko sa urođenom dobrom motorikom trči sasvim lagano a pritom brzo, kako drugo dete zastajkuje a treće skraćuje deonicu. Vidim dete kako stiska zube trči po zadatim linijama, hoće i uspeva da bude prvi! Ako to dete ispuni još jedan uslov i pokaže dobru očnu kordinaciju pogađajući bačenu loptu sredinom reketa ja ga ‘stavljam na spisak’. Znači ima motoriku i koncentraciju.
Sećam se tog dobrog trkača, omalenog plavušana Irca dok sam grupu vraćao na sledeći čas a njega začikavao stežući mu šaku, da je mali atleta imao izuzetno jak stisak za svoje 4 godine i da je ‘odbijao moje napade’. Aha, i borac je! Zaželeo sam da mu upoznam roditelje i proverim genetiku. Otac je bio bivši igrač Američkog fudbala a majka koledž plivačica. Za početak više nego dovoljno!
Počeo sam rad i sa mladjima od 4 godine!
Moja unuka Helena sa nepunih 2 godine počela je da ‘gura’ loptu po terenu jer sam primetio sve navedene osobine. Majka Marta bivša WTA igračica i otac Will pasionirani biciklista nemaju ništa protiv da se i u kući koristi stonoteniski reket (umesto dečiji teniski) po mom savetu i opali usput po koji forhend. Dva puta mesečno se družimo na terenu po 15 minuta. U stvari dok je njoj zabavno. Razbacamo lopte po terenu pa ih skupimo i eto prođe čas. Kad je tenis na TV u ona baci pogled, dva pa nastavi da se igra sa lutkama. Šta će biti dalje javiću vam na vreme a saznaću šta je bilo sa malim Ircem iz Boca Ratona …
Priprema za tenisku školu
U tenisku školu za pionire najmlađe grupe upisuju se deca od 6-7 godina, naime onda kada su zrela za polazak u prvi razred osnovne škole. Tad im je pažnja na zadovoljavajućem nivou i mogu uspešno pratiti i usvajati znanja na početnom kursu učenja osnovnih teniskih pojmova. Veći deo strategije obuke kod tako mladih polaznika zasniva se na igri, zabavi i druženju.
To se radi iz nekoliko razloga: -Da dete zavoli tenis. Da se dete (a i roditelj) oseća prijatno na času. Da se dete pripremi za kasnije ozbiljnije bavljenje tenisom.
Učenje osnove teniske tehnike i samo ponekog pravila teniske igre. Deca prihvataju spontano, gledajući i imitirajući demonstratora (učitelja tenisa), kroz njima prilagođene igrice. U isto vreme im se polako razvija takmičarski karakter, tako što se deca dele u grupice, štafetno se utrkaju da prenesu loptu na reketu nekoliko metara pazeći da im ne ispadne, broje im se prebačene lopte preko mreže, vrednuje preciznost…i niz drugih igara.
Treba biti jako oprezan i paziti da su deca na bezbednom odstojanju jedno od drugog i takođe ne smemo ih u početku premarati. Dovoljno je u letnjim danima da čas ne prelazi 30 minuta a ako se igra u ha li do 45 što će trener po okolnostima da proceni.
Sve češće se zatvorenim halama u obuci najmlađih koriste lagani reketi i nešto veće sunđeraste lopte koje su mnogo sporije i time prikladnije za decu. Svakako da je tvrda veštačka podloga odgovarajuća za tu vrstu treninga. Od prvog dana roditelje i decu treba vaspitavati kako da se najbolje zaštite od vrućine. I šta je sve sadržaj teniske torbe (peškir, rezervna majica, reket, loptice, omiljena igračka, slikovnica….). Zadnjih desetak godina u teniske škole i akademije počela su da dolaze deca mlađa od 7 godina pa su formirane još mlađe grupe.
