Trudnice nisu pošteđene dijareja, kao ni svi ostali. Smeju da uzimaju probiotike i enterosorbente. Trudnice mogu da uzimaju i do 3 puta dnevno po dve tablete probiotika. Probiotici su normalne crevne bakterije i ne mogu se predozirati.
Dijareja u trudnoći može narušiti opšte zdravlje?
Trudnica treba odmah da reaguje, uzme terapiju i promeni ishranu. Ukoliko ima povišenu temperaturu treba da se konsultuje sa lekarom.
Ishranu treba korigovati
Jesti kuvani pirinač, supu iz kesice, pečeni krompir, tost ili dvopek. Izbegavati mleko i mlečne proizvode, kao i suhomesnato i prženo i začinjeno. Piti dosta tečnosti u vidu čajeva i supa na svakih par minuta po dva do tri gutljaja da se nadoknati tečnost koja se gubi.
Šta ako se pojavi temperatura?
Ako se pojavi temperatura ne treba je obarati do 38 stepeni, a ako je viša javiti se lekaru, kao i ako tegobe perzistiraju više od dva dana. Ne treba uzimati antibiotike niti druge lekove, osim probiotika, ako lekar nije drugačije propisao.
Koji probiotik uz antibiotik birati?
Potrebno je poznavati vrstu i sojeve bakterija čije su prednosti potvrđene rezultatima naučnih studija. Evo sedam primera korisnih probiotika:
- Lactobacillus acidophilus NCFM
- Bifidobacterium lactis BI-07 ili HN019
- Bacillus Indicus HU36
- Bacillus Subtilis HU58
- Lactobacillus rhamnosus HN001
- Saccharomyces boulardii
Šta su probiotici?
Vrste koje pripadaju nabrojanim rodovima bakterija se mogu naći u namirnicama dobijenim postupkom fermentacije (probiotske bakterije, pre svega BMK, se koriste hiljadama godina u proizvodnji fermentisanih proizvoda u kojima vrše fermentaciju šećera do mlečne kiseline, po čemu su i dobile naziv, a prvi put su i izolovane iz mleka), ali su i sastavni deo mikrobiote na mukoznim membrana gastrointestinalnog trakta, usta, kože i urogenitalnog trakta ljudi i životinja. Bakterije sa probiotskom aktivnošću su uglavnom, ali ne i obavezno, sastavni deo intestinalne mikrobiote.
Probiotik i preventivno?
Tokom trudnoće su ustanovljene promene u sastavu GI i vaginalne mikrobiote, koje mogu imati uticaj na metabolički profil majke, kao i na metabolički i imunološki status potomstva. Otkriveno je da se mikrobna populacija značajno menja kako trudnoća napreduje, i to pre svega u smeru smanjenja raznovrsnosti zastupljenih bakterijskih vrsta. Takođe, ustanovljeno je i da GI mikrobiota žene koja se nalazi u trećem tromesečja normalne trudnoće pokazuje sličnu metaboličku aktivnost kao i mikrobiota kod osoba koja ima prekomernu težinu.
Šta su enterosorbenti?
Entreosorbenti su supstance koje su sposobne da vežu za sebe viruse i „loše“ bakterije, neke metabolite, toksine, alergene i druge štetne materije u probavnom sistemu i eliminišu ih iz organizma stolicom. Na taj način čiste i čuvaju sluznicu i zdravlje creva i celog organizma. Koriste se i u lečenju proliva.
Indirektno, svojim delovanjem ublažavaju toksične i alergijske rekacije, pomažu regeneraciju sluznice i metaboličke procese i uspostavljaju normalan rad creva.
Osobine idealnog enterosorbenta su da treba da bude selektivan, i da za sebe vezuje samo „loše“ materije a „dobre“ da ostavlja kako bi ih organizam iskoristio. Mora da ima visoku moć apsorpcije i da je siguran, postojan i netoksičan.