Znamo da malo dete ne ume da brine o sebi i da je to zadatak roditelja. Koliko detetu treba nadzora i brige zavisi od više faktora. Mala deca često ne razumeju kakvoj su opasnosti izložena. Mi treba da procenimo koliko im treba nadzora… U kojim situacijama se deca najčešće povređuju?
Koliko detetu treba nadzora i brige?
Ovo pre svega zavisi od uzrasta deteta. Kako dete raste treba da se pitate iznova. Koliko sad daleko može samo da ode? Koliko visoko može da se popne? Šta može danas što nije moglo juče? Roditelj to zna da proceni.
Šta utiče na razumevanje deteta o rizicima i opasnostima?
Intelektualni razvoj i način mišljenja utiču na njihovo razumevanje potencijalnih rizika i opasnosti.
- Deca uzrasta do 2 godine ne moraju uvek da razumeju šta znači kad kažete NE. Čak i kada ponovite NE 20 puta to ne znači da će razumeti šta sme, a šta ne sme. Dečije pamćenje nije još uvek dovoljno razvijeno da bi se setilo svih opomena i zabrana. Pri tome ne zaboravite da najčešće branite ono što im je najzanimljivije!
- Dvogodišnjaci su takođe pod rizikom. Oni imaju mnogo snage, ali ne i sposobnosti da razumeju šta su posledice onoga što rade. Npr. oni mogu da predvide da će im pegla pasti na glavu ako vuku gajtan. Ali ne mogu da razumeju koliko je to opasno za njih. Osećanje straha i opasnosti nisu dovoljno razvijeni da bi ih sprečili da rade “opasne stvari”.
- Postepeno, između 2. i 4. godine, deca počinju bolje da razumeju posledice svog ponašanja. Ali ih to ne sprečava da urade rizične stvari. Npr. ako se detetu od 3 godine lopta otkotrlja na ulicu, ono će istrčati za njom, jer mu je važnije da dodje do lopte nego da izbegne da ga udari auto. Deca najčešće imaju magijsko mišljenje. Veruju da njihove želje mogu da kontrolišu ono što se dešava.
Temperament deteta je takođe važan?
Izuzetno aktivna i znatiželjna deca se češće povređuju. Deca koja su “tvrdoglava”, koja se lako uznemire i iznerviraju. Kao i deca koja imaju slabu koncentraciju, takođe česće doživljavaju povrede. Treba znati da se deca često povređuju i onda kada su im roditelji nervozni. Pod stresom, jako umorni, tužni ili iz bilo kog razloga potreseni i dekoncentrisani.
U kojim situacijama se deca najčešće povređuju?
Kada je dete gladno, pospano, umorno ili se ne oseća dobro.
Kada odnosi među odraslima u kući nisu dobri. Kada postoje svađe i sukobi ili napetost, svi ćute i prave se da ne vide one druge.
Kada ste sa detetom na nekom novom, nepoznatom mestu.
Kada svi negde žure.
Kada su drugi članovi porodice bolesni ili im se dešava nešto lepo ili ružno što odvlači pažnju.
Kada mislite da je vaše dete samostalnije nego što jeste.
Kada o detetu brine neko koga dete ne poznaje dovoljno. Ili kada o detetu brinu stariji brat ili sestra koji još nisu dovoljno odrasli.
Kada ste preterano brižni, kad stalno idete za detetom i opominjete ga. To kod deteta stvara osećanje nesigurnosti u sebe i strahove.
Koje su najčešće povrede male dece na moru?
Oderotine i posekotine. Trčanje, padanje, igranje u blizini stena, često kao posledicu imaju površinske oderotine kože. Ranu treba isprati hladnom tekućom vodom, očistiti je povidon jodom ili troprocentnim hidrogenom. On će dezinfikovati i ubrzati njeno zarastanje. Ranu ne treba prekrivati gazom preko noći jer otvorena brže zarasta.
Preko dana ranu očistite i pokrite sterilnom gazom, kako bi bila zaštićena od prljavštine i bakterija. Isto se tretiraju i posekotine. Ukoliko je posekotine veća i dublje od 2 cm obavezno idite do hirurga da ušije ranu. Preporučujemo Vam da u apoteci kupite sterilni hiruški samorazgradivi konac (ili ga možete kupiti u ambulanti).
Česte su povrede mlečnih zuba
Traumatske povrede mlečnih zuba, kod dece uzrasta od prve do treće godine najčešće se dešavaju. U tom periodu deca prohodaju i počinju da trče, usled čega se dešava saplitanje, pad u igri i sl. U starijem uzrastu, povrede stalih zuba najčešće nastaju usled padova, nezgoda, tokom sportskih aktivnosti…
