Uvođenje komadića hrane na vreme važno je za razvoj deteta kažu sprovedene studije. Samo uvođenje čvrste hrane predstavlja važnu prekretnicu u ishrani dece. Tokom prvih šest meseci osnovna bebina hrana je majčino mleko ili dohrana. Oko šestog meseca bebe počinju da jedu pasiranu hranu.
Uvođenje komadića hrane na vreme
Kritičan period za uvođenje komadića je između osmog i desetog meseca. Važno je uzeti u obzir razvojnu spremnost deteta. Dete treba samostalno da sedi. Takođe, važno je da može da drži hranu i da pokušava da je stavi u usta. Odnosno, očekujemo da je koordinacija oko-ruka razvijena. U ovom periodu se razvija pincet hvat. On omogućava preciznije pokrete uzimanja komadića. Nuđenje komadića hrane na vreme važno je za adekvatan razvoj deteta.
Šta kažu sprovedene studije
U Francuskoj je sprovedeno istraživanje koje je obuhvatalo 8000 dece. Istraživači su utvrdili da je uvođenje komadića hrane nakon desetog meseca povezano sa neurološkim razvojem dece. Deca koja su kasnije počela sa komadićima imala su slabije rezultate na testovima koji ispituju govor, kogniciju i motoriku. Smatra se da su ova deca u većem riziku za razvojno kašnjenje. Deca koja su uzimala komadiće hrane na vreme imala su veći rečnik na uzrastu od dve godine.
Uvođenje komadića hrane je povezano sa boljim govorno-jezičkim sposobnostima. Preskakanje kritičnog perioda može dovesti do averzije prema ovakvoj teksturi hrane. Deca mogu odbijati i teško prihvatati tvrđe teksture ukoliko se uvedu kasno. Zato je važno ponuditi detetu novu teksturu kada primetimo da je spremno. Na taj način ćemo prevenirati izbirljivost I teškoće sa hranjenjem.
Žvakanjem komadića razvijaju se i oralno-motoričke sposobnosti. Ove sposobnosti su nam važne za govor. Žvakanjem komadića dete jača mišiće vilice, usana, jezika. Pored toga što učestvuju u žvakanju, ovi mišići učestvuju i u govoru. Žvakanje je prirodan način pripreme govornih organa za pravilan izgovor kasnije. Ukoliko žvakanjem mišići nisu ojačali, dete može imati problema sa pravilnim izgovorom glasova u kasnijem uzrastu. Posledice se mogu javiti u vidu nepravilnog izgovora glasova.
Važno je da roditelji budu informisani
Treba da znamo da su deca sposobnija da se nose sa složenijim teksturama hrane u odnosu na one koje im se nude. Često je izbegavanje davanja komadića odraz maminog straha. Zato je važno da roditelji budu informisani. Ne samo o redosledu uvođenja hrane tokom prve godine, nego i o tome kako pomoći detetu da lakše prihvati nove teksture i kako da smanje rizik od nepoželjnih situacija.
Kako se prelazi na komadiće hrane
Nakon uvođenja kašaste hrane, treba da postoji postepeni prelaz do komadića. Taj prelaz podrazumeva gnječenu hranu sa manjim komadićima. A zatim seckanu mekanu hranu koju će dete lako moći da otopi u ustima. Kako bi dete lakše prihvatilo novu vrstu hrane, bilo bi dobro da roditelji jedu zajedno sa njim. Na taj način deca će se osećati sigurnije i osnaženije za prihvatanje novog. Važno je dati detetu priliku da proba, ali i vreme da se navikne na novu teksturu.
Ne treba odustajati nakon prvog odbijanja. Strpljenje je izuzetno važno. Prilikom hranjenja treba pratiti signale koje dete daje. Hrabriti ga, pratiti njegove reakcije govorom. Kako bi dete lakše prihvatilo komadiće, ono može biti uključeno i u pripremu hrane. Odnosno, može posmatrati kako mama secka. Ukoliko teško prihvata, neko od članova porodice može prvi probati komadić. Takođe, ne treba upoređivati dete sa braćama ili sestrama. Svako dete ima svoj temperament koji se ispoljava u novim situacijama.
Hranjenje nam je važno za zdravlje na više načina. Treba da podstaknemo veštine važne za hranjenje na jedan prirodan način, onda kada je za njih vreme. Na nama je da prepoznamo spremnost kod deteta i pružimo mu podršku pri usvajanju novih sposobnosti. Sigurnost u tome nam pruža informisanje i po potrebi podrška stručnog lica. Hranjenje pruža zadovoljenje nutritivnih potreba, ali i razvija odnos između deteta i roditelja koji podstiče pravilan razvoj nervnog sistema.
