Moja beba sedi! Kaže roditelj, stavljajući bebu u sedići položaj. Da li beba sme da sedi je pravo pitanje, i da li je spremna da savlada sedenje? Da bismo bili najbolji roditelji svojoj deci, potrebno je da se edukujemo o pojedinostima rasta i razvoja deteta, kako i kroz koje faze neometano da prolazi. Često iz želje da mu pomognemo, dovodimo dete u neprirodne položaje ili pre nego što je ono na to spremno.
Kada i kako beba treba da savlada sedenje?
Jedna od tih situacija je prerano stavljanje deteta da sedi. Kada pri pregledu lekar pasivno dovodi dete u sedeći položaj, on proverava stepen motornog razvoja, ali to ne znači da i roditelji kod kuće treba da to radi. Stavljanje deteta u sedeći položaj pre nego što je ono spremno, dovodi do sabijanja pršljenova u lumbalnom delu kičme, što može dovesti do deformiteta kičme u celini. Takođe se trup savija unapred, ali je dete nestabilno zbog smanjenog oslonca pa se trudi da održi ravnotežu, ali je lako gubi i pada prema napred jer nije razvilo bočnu zaštitnu reakciju, a usporava se i razvoj funkcije hvatanja šakom.
Beba će samostalno i postepeno savladati sedenje?
Da bi dete došlo samo do sedećeg položaja, da dok sedi ima dobru ravnotežu i da u tom položaju može da radi nešto drugo (da se igra), biće potrebni meseci, dete će provesti dugo vremena na leđima dok ne savlada deo po deo neophodne aktivnosti, korak po korak.
Beba sedi – Individualne razlike
Motorni razvoj ima svoje zakonitosti, ali je važno i da se naglasi da svako dete kroz te faze prolazi na svoj način, u svoje vreme, da su individualne razlike dozvoljene.
Kako teče razvoj
U prvom i drugom mesecu se boravak na leđima karakteriše refleksnim odgovorom na draži. U trećem mesecu je ležanje na leđima je stabilnije, beba dovodi obe šake ispred lica, otkriva svoje šake. Noge su savijene, dodiruju podlogu petama ili su odignute. Sa četiri meseca je u ovom položaju ravnoteža bolja, noge su savijene u kukovima i kolenima, izvodi stopalima pokrete hvatanja kao i šakama.
Ako posmatrate dete staro pet meseci sa podignutim rukama i nogama, izgleda kao da je u «sedećem položaju» u ležećem (kao kada biste rotirali fotografiju za 90°). Noge su podignute, dodiruje šakama svoja bedra, posmatra stopala, koja su sve bliže glavi. Već sa šest meseci hvata stopala rukama, a u sedmom mesecu stižu i do usta. Ovim pokretom se premešta težina tela, ka glavi, što dovodi do istezanja lumbalnog dela kičmenog stuba. Savijeni kukovi, a ispravljena kolena su preduslov za stabilno sedenje.
Samo povremeno i na kratko – ljuljaške sedeljke?
Razne ležaljke-ljuljaške su napravljene za decu uz pretpostavku da su udobne i da potpomažu rast i razvoj deteta. Ali zbog kosog položaja leđa beba se dovodi u pasivan sedeći stav, a kretanje je ograničeno, nema premeštanje težine tela prema glavi, kao što je to slučaj kada dete leži na leđima na ravnoj podlozi, već se vrši pritisak na kičmeni stub i tako dolazi do sabijanja lumbalnog segmenta kičme. Takođe se utiče na kretanje nogu, jer su u opruženom položaju, što je nepoželjno, trebalo bi da noge mogu da se saviju u kukovima i kolenu i da se stopala pomeraju prema licu.
Kada beba prelazi u položaj sedenja?
Sedmi mesec se karakteriše i aktivnim okretanjem sa leđa na stomak i obrnuto. U osmom se igra na boku, da bi sa devet ili deset meseci otkrilo tzv. «sedenje ukoso». Prelazak u sedeći u devetom i desetom mesecu ide kroz polurotacije trupa i odupiranje rukama. Tek sa jedanaest meseci, najveći broj dece (oko 90%) može da samostalno zauzme pravilan sedeći položaj, da ga promeni u četvoronožni položaj i da puzi, preko sedenja ukoso i opet se vraća u sedeći ili u visokoklečeći koji vodi ka hodu.
Sve faze razvoja kretanja (okretanje, sedenje, puzanje, stajanje i hod) se paralelno odvijaju. Detetu treba tvrda ravna površina na kojoj bi se kretanje nesmetano odvijalo.
