UZ kukova bebe se obavlja tako što se beba položi bočno, prvo na jednu pa na drugu stranu, kako bi joj lekar uradio ultrazvuk. Pregled traje vrlo kratko i za bebu nije ni malo neprijatan. Kao ni drugi ultrazvučni pregledi, nema neželjenih efekata na dete.
Ko radi UZ kukova bebe?
Rutinske ultrazvučne preglede kukova kod beba uglavnom rade pedijatri u domovima zdravlja, kao i radiolozi i ortopedi. Ukoliko dete ima neki od faktora rizika, naročito ako postoji urođene iščašenje u porodici, ili je već u porodilištu ultrazvučni nalaz bio nepovoljan, najbolje bi bilo da odvedete dete kod dečjeg ortopeda. On će uraditi ultrazvuk kukova bebe i obaviti i klinički pregled i dati savete za dalje praćenje ili lečenje, ako je potrebno.
Koliko ima kontrola za kukove bebe?
Tri kontrole – posle prvog ultrazvuka sa mesec i po, sledeći kontrolni pregled kukova obavlja se sa tri meseca, a treći sa šest, u vreme kada dete počinje da sedi. Do tog uzrasta je najbitnije pratiti razvoj kuka. Ako ni tada ortoped nije zadovoljan nalazima, praćenje se nastavlja dok ultrazvučni nalaz ne bude zadovoljavajući.
Roditelje nekada brine kašnjenje u pojavi jezgra okoštavanja butne kosti. Jezgro okoštavanje prestavlja koštano jezgro u hrskavičavoj glavici butne kosti, koja joj daje čvrstinu. Kod većine beba ona se pojave do 6.meseca, ali ni kašnjenje njihove pojave samo po sebi nije problem. Takvoj deci se obično ne dozvoljava oslonac na noge dok se jezgra ne pojave, ali mogu da sede i puze. Davanje D vitamina nema uticaja na pojavu jezgra okoštavanja i razvoj nedovoljno razvijenih čašica kukova i treba da se daje po poreporuci pedijatra, onako kako se preporučuje svoj deci.
ŠTA JE RAZVOJNI POREMEĆAJ KUKA PROČITAJTE OVDE
Kako se leči razvojni poremećaj kuka?
Rani ultrazvuk kukova beba, samim tim i rani početak lečenja, garantuje potpuni uspeh u otklanjanja promećaja, dok je kod slučajeva koji su otkriveni nakon 3. meseca stopa izlečenja 80 odsto. Ako se ultrazvuk kukova beba ne obavi na vreme te se problem primeti kada dete prohoda lečenje je znatno složenije. Tom prilikom obavezan je operativni zahvat.
Za lečenje primenjuju se terapijske gaćice i vežbe, koje imaju za cilj da prodube zglob kuka. Kod većeg stepena deformiteta propisuje se nošenje Pavlikovih kaiševa. Sledeće ultrazvučne kontrole zavise od prethodnih nalaza, i obično se ponavljaju jedan do dva puta u uzrastu do šest meseci. Lečenje započeto u prvim mesecima traje tri do četiri meseca, pa stoga treba što ranije da se utvrdi postojanje razvojnog poremećaja kuka. Ako se sa lečenjem počne u trećem mesecu, onda traje i do devet meseci.
Bebama se kukovi razvijaju do 18 meseci života, tako da najveći broj dece, koja su rođena sa „nezrelim“ kukovima, kasnije nemaju nikakve probleme.
ŠIROKI POVOJ, DA ILI NE? PROČITAJTE OVDE
Najčešća pitanja roditelja:
- Roditelji često postavljaju pitanje o bezbednosti „kengur“ nosiljki. One su pouzdane, jer su noge i ruke u njima takođe slobodne, ali tek onda kada dete počne čvrsto da drži glavicu u uspravnom položaju.
- Starije odojče ne treba požurivati sa oslanjanjem na noge, niti forsirati hod dok to samo ne zatraži. Bebe vole da ih „cupkamo“ ali to kukovima ni malo ne prija! Razvoj tzv. grube motorike (sedenje, stajanje, hodanje) ide svojim tempom i dete ne treba požurivati, dok samo ne ovlada sledećom prekretnicom u svom motornom razvoju. U tome ćemo im najbolje pomoći ako im omogućimo igru na ravoj čvrstoj podlozi (na podu na odgovarajućoj prostirci) gde dete isteže i jača svoju leđnu muskulatoru, savija nogice prema trupu i na taj način se sprema za ustajanje i hodanje.
- Zbog navedenih razloga fizijatri i ortopedi ne preporučuju „bejbi džampove“ kao ni stavljanje dece u dubak. Dubak se ne preporučuje iz dva razloga: postoji rizik za povrede glave i prstiju, a još važnije je to što dubak decu uči pogrešnom obrascu hoda- naginjanjem trupa i odgurivanjem.
