Zaljubljivanje u predškolskom uzrastu, i da li se predškolsko dete može zaljubiti? Da, na način kako one razume to stanje – biti sa nekim blizak, pun razumevanja i privrženosti, usmeren na odnos, računati na drugog, osećati jaku simaptiju ka drugome.
Zaljubljivanje u predškolskom uzrastu ili nešto više?
Kada definišemo zaljubljenost u svetu odraslh, onda bi dečja stanja za koja kažemo- dete nam se zaljubilo, više nalikovala onom stanju kada kažemo u svetu odraslih da nekoga počinjemo da volimo.
Roditelji često pitaju malu decu o simpatijama u vrtiću?
Često se čuje pitanje od strane roditelja ili drugih odraslih upućeno detetu“ Da li ti se neko sviđa u vrtiću“? Ili, „Da li si se zaljubio/la“? Dečiji svet emocija je u nastajanju, ali je bogat. Sa druge strane, uglavnom, deca ne razlikuju i ne imenuju svoje emocije. U njihovom svetu sve prema čemu imaju izraženu simpatiju pokazuju bliskost, a simpatiju pokazuju prema izvorima dobrote, razumevanja, sigurnosti, pozitivnih podsticaja. Tada će dete reći, jezikom odraslih, kada oseti veoma izraženu simpatiju „Ja sam se zaljubio/la“. Često tu rečenicu upute roditeljima ili drugim odraslima sa kim imaju nežne i bliske odnose, odnose razumevanja i pozitivnog uticaja. Roditelji ovu izjavu ljubavi mogu „čitati“, tj.razumeti u smislu da dete oseća jake emocije, prijatne, pozitivne, da se oseća ispunjeno i da dešifruje to stanje u odnosu na naše ponuđene odgovore koje je susretalo u svom iskustvu.
Dete od 4-5 godina sve više prepoznaje značaj vršnjaka u svom životu?
Kada dete prepoznaje na ovaj način svoj odnos da vršnjakom, devojčicom ili dečakom, ono će i tada isto izjaviti- da se zaljubilo. Dete od 4/5 godine sve više prepoznaje značaj vršnjaka u svom zivotu, u svom svetu igre, oni mu postaju važni. Kada dete u grupi vršnjaka prepozna odnos sa sličnim kvalitetima kao što ga je prepoznavalo donedavno sa svojim roditeljima ili drugim odraslima, ono tumači svoja emocionalna stanja na isti način. Dete će graditi privržen, blizak, razumevajući odnos sa svojim vršnjakom, računaće da mu taj odnos pripada i ulagaće sebe u taj odnos kroz svet igre i u realnim životnim situacijama. Pokazivaće tugu i nedostajanje ako se odnos ne nastavlja u istom smeru, ako izbiju konflikti, ako se prekine.
Deca se pronalaze po svom snezibilitetu u dečjem svetu
U vrtićima često možemo videti dvoje dece koje su nerazdvojni u igri i u drugim dnevnim aktivnostima, koji slede jedno drugo, koji se rastuže kada drugo dete ne dođe u vrtić, koje odbija da ide u vrtić kada je drugo dete bolesno. Deca se pronalaze po svom snezibilitetu u dečjem svetu, prenose svoja iskustva na nove odnose, proširuju ih, grade svoje nove, nezavisne svetove u malim koracima. Roditelji i drugi odrasli treba da pokažu uvažavanje prema tome, da podrže dečja nastojanja u tom smeru.
Važno je dati detetu slobodu
Kako se dete oseća možemo pitati samo dete, važno je da ne nudimo detetu rešenja, nazive stanja iz sveta odraslih. Sa detetom možemo podeliti svoje emocije i pomoći mu da prepozna svoja emocionalna stanja, a kako će ih nazvati važno je prepustiti to detetu. Na nama je da mu proširujemo iskustva i dovoljno osluškujemo s pozicije potreba i htenja, interesovanja i zapitanosti.
Naša briga je da budemo dobri modeli, vredni dečje imitacije
Deca gledaju u nas, privržena su nam, veoma im je važno da ih pohvalimo, da smo zadovoljni sa njima. Svakodnevno se ogledaju u našim postupcima, rečima, emocijama. Roditelji i bliski odrasli imaju veoma veliki uticaj na malu decu, mi smo im modeli za učenje različitih ponašanja
