Najbolje je kada se plivanje nauči u detinjstvu od stručnog lica, i kada se deca, još dok su sasvim mala naviknu na blagotvorno dejstvo vode.
Plivanje je sjajan podsticaj psihomotornog razvoja i socijalnih veština… Brojne su koristi od plivanja za decu. Pored sjajnog fizičkog razvoja, plivanje utiče i na psihu deteta, pomaže u prevazilaženju stidljivosti, nesigurnosti i strahova, poboljšava komunikaciju i ubrzava socijalizaciju.
Mališani su tek od treće godine sposobni da plivaju samostalno, ali je najvažnije da nemaju strah od vode. Zbog toga je najveća greška roditelja kada dete teraju u vodu protiv njegove volje, kada ga gurnu ili bace u bazen verujući da će se tako osloboditi straha i tako postignu – suprotan efekat a možda i traumu za ceo život.
Za decu uzrasta do tri-četiri godine, obuka plivanja se i dalje sprovodi u prisustvu jednog od roditelja u bazenu, dete se navikava na nepoznatu osobu, odnosno trenera a roditelj odlično ume da prepozna sve reakcije deteta. Od četvrte godine ka petoj, dete samostalno sa trenerom i njegovim pomoćnicima uči plivanje.
Prvo se deca uče osnovi bezbednosti na bazenu i u vodi, pravila ponašanja pre, za vreme i posle treninga. Takodje na početku je i čas upoznavanja – malo testiranje, gde stručni treneri na osnovu nekoliko parametara procene kako dete reaguje na trening, trenere i zadatke koje mu postavlju i na osnovu toga dete bude rasporedjeno u odgovarajuću grupicu i dobija svog trenera.
Prvi deo treninga je predvidjen za oslobadjanje u vodi, za vežbice plutanja i gnjurenja, a zatim se prelazi na vežbice kretanja kroz vodu. Trening se završava skokovima ili igricama po izboru. U ovom uzrastu važno je da su deca pod stalnim nadzorom nekoliko trenera a da se radi u manjim grupicama do četvoro petoro dece na jednog trenera.
U uzrastu od 4. prema 7. godini, roditelji ne prisustvuju treningu, tj ne nalaze se na bazenu za vreme treninga ali je poželjno da su u čekaonici iz koje je moguće posmatrati trening – tj. deca mogu da ostvare vizuelno kontakt i dobiju dodatnu sigurnost.
Dete samo bez pomoći trenera (samo uz nadzor), a uz pomoć daske za plivanje kao osnovnog rekvizita, pliva nogama kraul ili prsno, pokušava da se prvi put samo okrene na ledja, držeći i dasku i trenera u svom vidnom polju. Da bi dete usvojilo osnove pravilnog plivanja potreban je kontinuitet u radu sa njim.
Za trening je potrebno poneti: kupaći kostim, naočare za plivanje, kapicu, papuče i peškir.
Naučiti pravilno plivanje sjajna je veština koja traje za ceo život!
- Plivanje sa šlaufima se ne računa u pravo plivanje
- Dete treba da se oseća bezbedno i da zavoli boravak u vodi, nespremnost deteta da uroni lice u vodu ukazuje na strah i neprihvatanje zato je potrebno strpljenje i profesionalni pristup
- Dete može pokušavati da pravilno pliva, ali tek sa dobrim usmerenjima – trenerom ili obučenom osobom, će u tome i zaista uspeti
- Dete ne treba da drži zatvorena usta dok je u bazenu (što roditelji često savetuju deci), da se ne bi „nagutalo vode“, uz trenera će se osećati opušteno i sigurno neće naškoditi ako i proguta neku malu kočičinu bazenske vode
- Deca koja plivaju samo leti, često do naredne sezone naučeno zaboravljaju, čak i mlađi školarci. Zato strpljivo i polako, sve ispočetka!
Posle plivanja, u prelaznim periodima jesen ka zimi, zima ka proleću i zimi, poželjno je da dete, ostane u zatvorenom prostoru, koji svaki klub koji organizuje plivanje ima, bar 30 minuta pre izlaska napolje.
