Organska hrana u ishrani beba i dece je više nego poželjna. Opšte je poznato da je za sazrevanje organizma deteta potrebno nekoliko godina po rođenju. Sa stanovišta ishrane, poseban značaj imaju probavni sistem, jetra (i metabolizam uopšte), kao i bubrezi.
Organska hrana u ishrani beba i dece – Koje su prednosti?
Hrana sadrži materije koje su potrebne za rast i razvoj, ali se u njoj nalaze i razne hemikalije koje se upotrebljavaju u poljopriredi i industriji. Svi problemi koji se mogu javiti unošenjem ksenobiotika (stranih hemikalija) iz namirnica kod odraslih, još su drastičniji i opasniji za malu decu.
U porastu su alergije na hranu kod beba
Danas su kod dece u porastu alergije i netolerancija na mnoge sastojke hrane. Najčešći uzrok nisu same namirnice, već oštećenje crevne sluznice od raznih hemikalija, što dovodi do toga da se razni molekuli poreklom iz namirnica nađu u krvotoku.
Onda reaguje imunski sistem i posledica je nepodnošenje hrane. Pravi put za rešavanje ovog problema je upotreba organskih namirnica. Ovo stanje nije isto što i glutenska intolerancija, koja je urođeni poremećaj gde je potrebno potpuno isključiti gluten iz ishrane.
Organska hrana, takođe, omogućava naseljavanje dobrih bakterija u crevima, što je od velikog značaja za metabolizam i razvoj dobrog imuniteta kod dece.
Dečiji metabolički putevi
Dečji metabolički putevi su još nerazvijeni, pa mladi organizam ima velike teškoće da transformiše štetna jedinjenja i metabolite izbaci putem bubrega. Pri tome, moguće je rešiti se samo metabolita koji su rastvorljivi u vodi. Oni koji su rastvorljivi u mastima teško se odstranjuju, pa ostaju dugo u masnom tkivu.
Kod dece se posebno naglašava štetni uticaj hemikalija na žlezde sa unutrašnim lučenjem, imunitet i gene. Danas se prerani pubertet povezuje sa ksenobioticima i ksenohormonima iz hrane životinjskog porekla. Pored toga, neka hrana životinjskog porekla sadrži dosta antibiotika, a preterana upotreba ovih lekova kod životinja povezuje se sa razvojem otpornosti bakterija na antibiotike u oboljenjima ljudi. Antibiotici, takođe, štetno deluju na dobru crevnu floru, pa je za malu decu svakako bolje potražiti organske proizvode (meso, mleko i mlečne proizvode).
Hemikalije u hrani uzrok autoimunih bolesti?
Strane hemikalije menjaju imunski odgovor, te su učestale alergije i povećan rizik za autoimuna oboljenja. One mogu izazvati degeneraciju nervnog tkiva, promene u funkciji centralnog nervnog sistema i tumore. Smatra se da je porast kancera u sve mlađem dobu širom sveta, bez obzira na ekonomski razvoj, posledica široke upotrebe raznih hemikalija u ishrani i zagađenja životne sredine.
Nagomilavanje epigenetskih promena (male promene na naslednom materijalu) koje se dešava tokom života, dobrim delom zbog unosa ksenobiotika, ubrzava starenje i dovodi do povećanja rizika za sva hronična oboljenja. Najopasniji efekti se mogu očekivati od genetski modifikovanih organizama (GMO). Deca su, obzirom na dugotrajnu izloženost u odnosu na očekivano vreme života, u još većem riziku od stranih hemikalija nego odrasli.
Pažljivo u izboru hrane za decu
Ukoliko ne možete da nabavljate organsku hranu za dete, naš savet je da budete jako izbirljivi pri kupovini namirnica za svoje dete. Čitajte etikete, gledajte da li proizvod sadrži veštačke boje, nepoželjne additive, kada je kontrolisan kvalitet proizvoda I drugo…
