Koje su to igre koje stimulišu razvoj govora, pitaju roditelji, i kako se igraju? Razvoj govora je složen proces i stimulacija razvoja govora je potrebna kod dece koja nisu progovorila na vreme. Kod sve ostale dece potrebno je stimulisati bogaćenje rečnika, usvajanje novih pojmova i složenijih gramatičkih kategorija. A kako je najlakše stimulisati decu? Pa kroz igru.
Igre koje stimulišu razvoj govora
Dalje u tekstu ćemo vam predstviti i opisati igre koje doprinose razvoju govora. Sve igre koje ćemo navesti su jednostavne, mogu se igrati i sa decom mlađeg a i sa decom starijeg uzrasta. Za njih vam nije potrebna neka posebna priprema i materijal. Deci su interesante, okupiraju njihovu pažnju i stimulišu razvoj govora i jezika.
Čitanje priča
Čitanje je aktivnost koja nikada neće izaći iz mode. Detetu i zajedno sa detetom možemo čitati od najranijeg uzrasta. Naravno ono što čitamo mora biti prilagođeno deterovom uzrastu.
Čitanje priča je aktivnost koja ima veliki značaj u stimualciji razvoja govora kod dece. Osim što doprinose bogaćenju rečnika, usvajanju novih pojmova – na receptivnom i ekspresivnom nivou, korekciji izgovora glasova doprinose i razvoju imitacije i pokaznog gesta na mlađem uzrastu, a na starijem razvoju inteligencije (boje, oblici, sličnosti i razlike), usmeravanju pažnje, usvajanju socijalnih veština.
Za decu mlađeg uzrasta biramo slikovnice sa malo teksta. Čitamo polako, jasno i glasno, menjajući boju i intonaciju glasa kako bismo održali detetovu pažnju. Zajedno sa detetom gledamo slike, imenujemo i opisujemo pojmove, oponašamo životinje. Čekamo dete da ponovi, dajemo mu vremena.
Za stariju decu biramo knjige sa više teksta. Takođe čitamo zajedno sa detetom, opisujemo slike, pronalazimo sličnosti i razlike. Prepirčavamo pročitano- dete podstičemo konkretnim pitanjima „Gde ide seka? Šta radi? Koje je boje njena haljina?“
Igre opisivanja
Igre opisivanja igramo sa starijom decom (recimo već na uzrastu od 3.5 ili 4 godine), ali tako da su prilagođene detetovom uzrastu i nivou razvoja receptivnog govora, odnosno razumevanja. Možemo ih igrati u kući, napolju dok šetamo, u prodavnici, dok se vozimo, listamo slikovnicu.
Kako se igramo?
Vi opisujete detetu objekat koji se nalazi u njegovom vidnom polju a ono treba da ga pronađe. Važno je da je taj objekat lako uočljiv. Kasnije, kako dete napreduje, igra može postajati složenija, odnosno da opisivani objekat više ne bude lako uočljiv.
Drugi način igranja ove igre jeste da dete opisuje nešto a vi pogađate. U igri koristite pitanja kao što su „Da li je veliko ili malo, da li je predmet ili čovek, da li je blizu ili daleko?“ Ova pitanja imaju višestruku korist- pozitivno utiču na proširivanje receptivnog govora deteta ali ga i uče da se i ono koristi istim.
Igre opisivanja doprinose proširivanju receptivnog i eskpresivnog govora, usvajanju prideva, predloga, prostornih odnosa, razvoju vizuelne diskriminacije, pažnje i koncentracije.
Igre opažanja
Igre opažanja osim što doprinose bogaćenju rečnika, imaju veliki značaj za razvoj koncentracije i usmeravanje pažnje.
Igrajući ovakav tip igara deca razvijaju i vizuelnu pažnju, percepciju i diskriminaciju, kao i pamćenje.
Kako se igramo?
Igre opažanja se mogu igrati bilo gde, u bilo kojoj situaciji, sa igračkama ali i bez njih.
Na primer:
Vi i dete ste u sobi, ispred vas se nalazi polica sa desetak različitih predmeta. Od deteta tražite da ih sve imenuje. Kada to uradi zamolite ga da zatvori oči (ili mu vežite maramu kao povez) i sklonite jedan od predmeta sa police. Kada otvori oči/skine povez pitajte ga sledeće „Šta se sada nalazi na polici? Da li se nešto promenilo?“
Ukoliko ne uoči samo promenu, pružite mu podsticaj i pomoć.
Načina sprovođenja igre opažanja je mnogo – nabrajanje odeće, obuće, nameštaja u sobi, upoređivanje sličnih slika.
Kao i u igrama opisivanja, menjate se sa detetom – Vi nabrajate šta je ono obuklo, npr. A kada zatvorite oči dete treba da promeni nešto što ćete Vi kasnije uočiti.
Ohrabrujte dete da imenuje sve predmete, pružite mu fonemsku podršku ako treba jer će na taj način naučiti nazive predmeta koje do tada nije znalo.
Hajde da…izmislimo priču
Još jedna od aktivnosti koja doprinosi razvoju govora. Primenom igara ovog tipa doprinosimo bogaćenju rečnika deteta, razvoju njegove mašte i kreativnosti. Igre „izmišljanja priča“ mogu se igrati i sa decom mlađeg i starijeg uzrasta.
Kako? Šta nam je potrebno?
Dobra volja i raspoloženje. Mašta.
Igračke? Možete koristiti, a i ne morate.
Mogu se koristiti i sličice predmeta, životinja.
Priče u slikama su korisne za stariju decu. Može Vam ispričati priču, a ukoliko je dete školskog uzrasta može je i napisati.
Ako u igri koristite igračke i/ili sličice neka ih bude od 3 do 5. Stavite ih ispred deteta i recite mu da smisli i ispriča priču koja uključuje te predmete/životinje/osobe. Pružite mu podršku kratkim sugestijama i pitanjima.
Ukoliko dete slabo govori, zamenite uloge. Ono bira predmete, a Vi pričate priču uz što veće uključivanje deteta. Ne postoji pravi ali ni pogrešan način za pričanje priča. Dopustite da se mašta deteta razbukta i uživajte u igri.
