Ima i više od 5 razloga zašto je važno da dete jede samo. Nabrojaćemo najvažnije razloge. Često roditelji hrane svoje dete duže nego što je to zaista potrebno.
A razlozi zašto je to tako su mnogi. Misle da su još mali, boje se da li će dovoljno pojesti. Zatim zbog nereda koje dete napravi tokom procesa učenja da se samo hrani i slično. Međutim, mnogo je važno da dete jede samo čim za tim pokaže interesovanje.
Zašto je važno da dete jede samo i kada je vreme da počne da jede samo?
Kada dete počne da vam uzima hranu iz ruke, želi da sam stavi hranu u usta, uzima vam kašiku iz ruku. Ili rukom ili kašikom udara po hrani ili odbija da jede kada ga hranite. Ovo su ovo zapravo pokazatelji da je dete spremno i daje vam signale da želi da jede samostalno. U početku će biti prosipanja, bacanja hrane, gnječenja, međutim sve je to deo procesa učenja i razvoja. Dozvolite detetu da se samostalno hrani i na taj način razvija.
Šta dete razvija kada ručka samostalno?
Najpre dete kada pokušava samo da stavi hranu u usta, kada je dodiruje, gnječi ono razvija motoriku i prstiće. Dete koje se samo hrani na ovaj način će razvijati pinceta hvat (upotreba samo palca i kaži prsta kako bi uhvatilo hranu). Pinceta hvat je važan deo razvoja fine motorike. To je i položaj prstića koji će detetu biti potreban kada bude krenulo da drži olovku i da piše ili crta. Samim tim će učenje pisanja i pravilnog držanja olovke lakše savladati. Na ovaj način dete razvija i svoju preciznost, kako hvata sada hranu prstićima. Tako će vremenom naučiti da što preciznije hvata i druge predmete, čak i one najsitnije kada za to dođe vreme.
Tokom samostalnog jela dete razvija i senzomotoriku, koja je posebno važna za detetov razvoj. Posebno za učenje sveta oko sebe, ali i za razvoj mišljenja, shvatanja, uviđanja. I ostalih kognitivnih sposobnoti. Dodirivanjem i gnječenjem hrane dete uči i uviđa kakve sve strukture postoje. Uče da je nešto recimo hladno ili toplo, tečnije ili čvršće, masno ili ne, mekano i tako dalje. Sve ovo je jako važno za razvoj dece i učenje sveta oko sebe. Dete uči i razlike među namirnicama. Senzomotorika je posebno važna za razvoj inteligencije. Dodirom učimo puno toga, prepoznajemo naučeno i ono što nam je poznato. Razvija svoju senzomotoriku, svoje čulo dodira, pokrete, ali i uviđa šta se sve dešava kada recimo gnječi ili dodiruje hranu. Kako se ona menja i kakva postaje.
Takođe, važno je da dete jede samo jer na ovaj način razvija svoje samopouzdanje. Sa jela će kasnije preneti i na ostale stvari u životu. Jer, nije bilo sputavano tokom hranjenja i roditelj je pokazao da veruje u njega i njegove sposobnosti. Pored toga, dete ovako postaje samostalno, uviđa da nešto može i samo. Kada u tome uspe vrlo je srećno i ponosno na sebe. Tada budite podrška svom detetu i pohvalite njegov trud i rezultat na kraju. Deca koja se sama hrane su i spretnija, što se kasnije vidi tokom igranja. Vidi se i tokom određenih zadataka za koji su potrebni prstići. Tačno se vidi da je dete koje se samo hrani spretnije u tim pokretima i razne zadatke kasnije obavlja sa lakoćom.
Bacanjem hrane na pod, valjanjem, gnječenjem dete razvija i svoju kogniciju, shvata da se nešto dešava kada hranu recimo baci, nekad ova faza može i duže da traje, jer je detetu zanimljivo kako to hrana pada kada je baci.
Dete uči da jede samo
Dete će putem pokušaja i pogreški pokušavati i učiti da jede samo. Najpre će to biti vrlo nevešto, potom će stalnim ponavljanjem naučiti kako da sve preciznije jede. Sve do učenja upotrebe kašike i samostalnog kusanja supe i čorbe. Potom upotreba viljuške i noža kasnije. Upotreba pribora je takođe važna za razvoj kako motorike, tako i preciznosti, koordinacije, spretnosti. Deca koja uporno pokušavaju da nauče da ručkaju samostalno kasnije su istrajnija i upornija pred raznim drugim zadacima. Kako u vrtiću, tako i kasnije u školi.
Učite dete gde se i kako jede. Učenjem deteta da uvek ručka na istom mestu. Recimo, u stolici za hranjenje i na istoj kuhinjskoj stolici za stolom. Dete će naučiti da duže sedi na jednom mestu, tj da ga ”duže drži mesto”. Naučiće i da je to mesto gde se jede. Kasnije će mu ovo pomoći tokom recimo učenja. Imaće više strpljenja tolikom sedenja da bi nešto naučilo, pisalo…
Važna je pažnja na vreme za obroka
Uvek tokom procesa učenja ručkanja, omogućite detetu da mu pažnja bude usmerena samo na hranu. Samo na tu aktivnost. Ugasite crtane filmove, pesmice i sve ometajuće faktore.Tako će se dete skoncentrisati na to što radi i što uspešnije savladati ovu veštinu.
Budite pored svog deteta, bodrite ga, pokažite mu, dajte mu podršku. Ali ga ne sputavajte kada želi samo da jede, nije malo. Oduprite se svim strahovima. Znajte da time što mu dajete da jede samo, iako će nered biti veći, ipak radite nešto vrlo važno za njegov razvoj. Dete će i te kako biti srećno i ponosno što jede samo. Jer deca vole da rade sve što radimo mi odrasli i oponašaju nas. Zato su jako srećni uvek kada sami savladaju neku novu akivnost. A kada vidite tu sreću na vašem detetu, onaj malo veći nered ispod stolice će i te kako biti nevažan. Pokupićete ga lako kao deo neke svakodnevne rutine. Takođe je vrlo verovatno da će i dete čučnuti pored vas da vam pomogne. A iz toga uči i kako se stvari sklanjaju i pospremaju nakon neke aktivnosti. Najpre oponašajući roditelje, a kasnije će to vrlo rado i lako raditi i samostalno.
