Da li se treba izmlazati nakon svakog podoja je jedno od najčešćih pitanja koje mi trudnice postavljaju a da se odnosi na dojenje. pa hajde da prvo kažemo nešto više o izmlazanju, pa tek onda da vidimo odakle dolazi ovo pitanje, kao i odgovor na isto.
Da li se treba izmlazati nakon svakog podoja?
Izmlazanjem nazivamo, ručno ili uz pomoć pumpice, pražnjenje dojki u periodu laktacije. Izmlazanje mleka iz dojki predstavlja zamenu za aktivno sisanje bebe na dojci, tj. podoj, u situacijama kada podoj iz nekog razloga nije moguć.
Nakon porođaja, težimo ka tome da se uspostavi princip ponude i potražnje, odnosno da se za nekoliko nedelja uspostavi takav ritam da se mleka stvara baš onoliko koliko bebi treba. To postižemo dojenjem na zahtev, jer dojenje, odnosno pražnjenje dojki, daje signal telu da proizvodi mleko i koliko. Najprostije moguće rečeno – koliko mleka izađe iz dojke, toliko mleka telo proizvodi.
Onda dolazimo do pitanja, ako proizvodnja mleka, zapravo njegova količina, kasnije najviše zavisi od toga koliko beba sisa, odakle nam uopšte ideja da je potrebno izmlazati se nakon svakog podoja? Možda je bolje pitanje, zbog čega?
Da li treba samostalno uvoditi praksu izmlazanja posle svakog podoja?
Za proizvodnju mleka, kako smo već rekli, važno je koliko mleka će iz dojke izaći, ali ne i način na koji je to postignuto. Pa tako, izmlazanje i aktivno sisanje bebe na dojci gotovo jednako mogu vršiti stimulaciju dojki, pa tako imaju i gotovo isti utucaj na proizvodnju mleka.
Zbog toga se u određenim situacijama savetuje izmlazanje u cilju povećanja proizvodnje mleka. U slučaju da iz nekog razloga mama trenutno nema dovoljno mleka, u saradnji sa stručnim licem se pravi se individualni plan za povećanje količine mleka i rešavanje problema sa dojenjem. Deo tog plana je uglavnom i izmlazanje, nekad nakon svakog podoja, nekad manje, i zbog toga je jako važno skrenuti pažnju trudnicama na sledeće:
- Izmlazanje nakon svakog podoja nije univerzalno pravilo, već deo individualnog plana za određene situacije, te zbog toga ne treba samostalno uvoditi ovakvu praksu.
Ovakvom praksom vrlo lako se može ući u stanje hiperlaktacije, a ako nam hiperlaktacija nije cilj, onda može nastati problem prepunjeniosti dojki, upala i mastitisa. Zbog toga je jako važno da se ovakvim savetima pristupa pažljivo i da se izmlazanja uz dojenje ne uvode bez prethodne konsultacije sa stručnim licem.
Šta je uzrok smanjenja količine majčinog mleka?
Osim toga, jako važno je i naglasiti da ako mleka u određenom periodu nema dovoljno da bi se zadovoljile bebine potrebe, za to uvek postoji razlog. Negde postoji problem koji treba rešiti. Do smanjenja količine mleka nikad ne dolazi iznenada i bez razloga. Smanjena proizvodnja mleka je uvek posledica, a ne primarni problem. Tek kada otkrijemo pravi problem, ima smisla rešavati ga, a dok rešavamo problem, izmlazanje u svrsi povećanja produkcije mleka nam služi samo kao podrška produkciji mleka dok pravi problem ne bude otklonjen i proizvodnja mleka se ne uspostavi po prethodno pomenutom principu ponude i potražnje.
Uvođenje izmlazanja nakon podoja, s ciljem povećanje proizvodnje mleka, a da ne znamo zašto je do smanjenja mleka došlo na prvom mestu, nema smisla.
Shodno svemu navedenom, jasno je da izmlazanje nakon svakog podoja nije potrebno. Priroda nam je sve tako lepo uredila. Za adekvatnu količinu mleka, potreban je timski rad – bebe i mame. Beba je ta koja će aktivnim sisanjem i pravilnim obrascima sisanja izvlačiti mleka iz dojke onoliko koliko joj je potrebno i mama čije će telo na osnovu toga proizvoditi mleka tačno onoliko koliko je njenoj bebi potrebno.
Kada je izmlazanje posle podoja potrebno?
Izmlazanje je kao imitaciju podoja vrlo korsno praktikovati u situacijama kada su mama i beba fizički razdvojene. Uglavnom su to stanja nakon porođaja kada zdravstveno stanje mame ili bebe (češće) ne dozvoljava da mama i beba budu zajedno. Kada se stvore uslovi da se mama i beba spoje, mama koja je održavala laktaciju izmlazanjem tada može da sa izmlazanja pređe na dojenje. Osim toga, mama i beba mogu biti razdvojene i iz drugih razloga, kraći vremesnki period, zbog čega mama unapred može da sakupi mleko i ostavi da tata ili neko drugi da mleko bebi. Postoje i mnoge situacije u kojima jedan podoj ili podoji uopšte nisu mogući, gde nam izmlazanje i hranjenje bebe majčinim mleko putem flašice, čašice, kašičice, šprica ili na bilo koji drugi način, predstavlja najbolju alternativu.
Zaključak
Kada su mama i beba od prvog dana zajedno, kada se beba doji na zahtev, za izmlazanjem nema potrebe. Mnoge mame u strahu da neće imati dovoljno mleka uvode praksu izmlazanja nakon ili između podoja, “preventivno“, a zapravo onda ulaze u drugi problem. Ulaze u začarani krug podoja i izmlazanja, jer se u tim situacijama mleka stvara mnogo više nego što beba može da popije. Stvara se onoliko koliko beba izvuče podojem plus količina koju je mama izvukla iz dojke izmlazanjem. Tako nastane potreba za neprestanim pražnjenjem dojki radi prevencije zastoja mleka i upale dojki, a mleka se stvara sve više i nastaje problem začaranog kruga koji sam prethodno pomenula.
Članak je realizovan u saradnji sa Instagram stranicom @izuglababice
