Anemija u trudnoći se često javlja, ali i u periodu posle porođaja. Najoptimalnije bi bilo kada bi žena pre planiranja trudnoće uradila laboratorijske analize, sa njima se javila svom ginekologu i rekla da planira trudnoću.
Anemija u trudnoći
U slučaju normalnih laboratorijskih nalaza dovoljno je da se uključi folna kiselina, sprovodi pravilna ishrana i da planira trudnoću. To se dešava u manjem broju slučajeva, već u većini slučajeva, žena kada joj kasni menstruacija dolazi kod ginekologa da se utvrdi da li je trudna i nije radila laboratorijske analize već neko vreme. Pri prvoj poseti ginekologu se uključi folna kiselina, zakaže UZ-ni pregled i da uput da se urade laboratorijske analize.
U slučaju normalnih nalaza dovoljno je u prva tri meseca uzimati samo folnu kiselinu i nakon toga uključiti kompleks suplemenata koji je predviđen u trudnoći (sada svi kompleksi u sebi imaju i omega3 masne kiseline).
Kada trudnica ima anemiju – koji nalazi imaju promene?
Najčešće se promene u laboratorijskim nalazima vidjaju u smislu smanjenja nivoa hemoglobina, hematokrita, eritrocita i serumskog gvožđa.
Kada su vrednosti ovih parametara ispod donje granice normalnih ( što se lako može uporediti i nije u svim laboratorijama ista), trudnica ima anemiju-to je najčešća bolest u trudnoći i najlakše se leči.
Hemoglobin prenosi kiseonik do tkiva. Kod anemije organizam se trudi da tkivima koja imaju povećane potrebe za kiseonikom dopremi dovoljne količine, zato tkivima koja su manje važna dolazi manje kiseonika i kao posledica se javljaju: glavobolja, grćevi u mišićima u toku noći, vrtoglavica, zujanje u ušima, poremećaji varenja koji mogu biti u vidu muke, povraćanja, proliva i sl.
Da li se anemija može javiti zbog nedostatka folne kiseline?
Važno je napomenuti da se često anemija javlja i zbog nedostatka folne kiseline, koja je neophodna za normalan razvoj ploda u toku čitave trudnoće i da su kod višeplodnih trudnoća potrebe za folnom kiselinom povećane u odnosu na jednoplodnu trudnoću. Imajući sve to u vidu od samog početka trudnoće se i pre laboratorijskih analiza uključuje folna kiselina, najbolje je da se započne sa folnom kiselinom tri meseca pre začeća.
Kako se postavlja dijagnoza anemije?
Dijagnoza anemije se postavlja ako je nivo hemoglobina niži od donje normalne granice. Ako su pomenute vrednosti lako ispod donje granice normalnih dovoljno je uključiti pored kompleksa suplemenata i preparate gvožđa , 1-2 tablete dnevno ( nekada se može dati i sirup kao i prah kesice ili kesice sa već rastvorenim gvožđem), ne u isto vreme sa kompleksom koji se već uzima. Ako trudnica primeti nakon 2-3 dana od kada je počela da uzima gvožđe da joj je muka, ima tvrdu stolicu ili čak i zatvor ( ponekad i dijareju), potrebno je da se javi ginekologu kako bi se promenio preparat.
Sada je na tržištu velika ponuda preparata gvožđa, u različitim oblicima i dozama, o čemu se takođe mora voditi računa kada se bira preparat. Potrebno je da se preparat uzima mesec dana i nakon pauze od najmanje tri dana urade kontrolne laboratorijske analize.
Kada se pravi pauza potrebno je isključiti preparat gvožđa, dok se suplementi ne moraju isključiti pre davanja analiza. Na osnovu novih nalaza se ginekolog odlučuje da li će menjati preparat ili dozu preparata, najčešće se preparat ostavlja do kraja trudnoće, ali u manjoj dozi ako je došlo do poboljšanja analiza.Trenutno se kod nas na tržištu nalaze preparati gvožđa koji imaju jako dobru podnošljivost i dovoljnu dozu gvožđa za blaže oblike anemije i u jednoj tableti.
Terapija preparati gvožđa + ishrana
Ne mora da se vodi računa da se pije pola sata pre jela ili dva sata posle jela, kako je bilo ranije, već može i uz obrok. Potrebno je naglasiti da pored uzimanja preparata gvožđa mora se korigovati i ishrana, jer se gvožđe uneto hranom lakše resorbuje ako se vodi računa o kombinaciji namirnica. Poželjno je unositi namirnice bogate gvožđem u gotovo svim obrocima, ne u isto vreme sa mlečnim proizvodima, zbog resorpcije.
(Raspoloživost hem gvožđa, odnosno gvožđa iz namirnice životinjskog porekla, je 5 puta veća nego iz namirnica biljnog porekla.
Namirnice koje su bogat izvor visokoraspoloživog gvožđa su svinjska džigerica (7-17 mg Fe/ 100 g), govedina (3,5 mg Fe / 100g), jagnjetina (2,7 mg Fe / 100 g), riba (0,4-4,1 mg FE / 100g) i piletina (0,8 mg Fe/ 100g).
Namirnice koje su bogat izvor gvožđa manje iskoristivosti (ne-hem gvožđe) su: zeleno lisnato povrće (0,7-2,2 mg Fe/ 100 g), koštunjavo voće (orasi, lešnici) (0,9-6,2 mg Fe / 100 g) i kakao (2 mg Fe /100 g). Biljka kopriva, mahunarke (pasulj, grašak, sočivo…), integralne žitarice, povrće tamnih listova, sušeno voće, semenke, orašasti plodovi…)
Beba uzima gvožđa koliko je njoj potrebno?
Moramo da napomenemo da plod uzima gvožđe iz majčinog organizma koliko mu je potrebno, zato majka mora da vodi računa o ishrani i radi analize kako joj kaže lekar.
Lekari na poslednjoj kontroli naglase da se suplementi i preparat gvožđa koji trudnica uzima ne prekidaju nakon prođaja, već da nastave sve do prve kontrolne posete.
Laboratorijske analize se rade nakon 40 dana od vaginalnog porođaja ili mesec dana od Carskog reza. Lekar će odlučiti da li treba i dalje nastavljati terapiju. Svi preparati koji su se koristili u trudnoći, se koriste i u periodu dojenja. U istim indikacijamai dozama kao i tokom trudnoće.
