Kada je zajednički porođaj preporučen a kada je strogo kontraindikovan? Šta partnerski porođaj daje očevima, šta majkama a šta detetu? O ovome treba razmišljati mnogo pre samog porođaja, u toku trudnoće. Partnerski porođaj nije zabavni događaj u porodilištu, već pravi rad i ko-kreacija. Zato, odluka „porodićemo se zajedno“ treba da bude svesna i obostrana.
U stvari, svaka osoba podrazumeva nešto drugačije pod pojmovima „porodica“, „partner“ ili „zajednički porođaj“. Stoga je potrebno unapred odrediti ulogu koju će otac igrati. Neki muškarci „žive“ celu trudnoću sa ženom i jednostavno ne mogu da zamisle da će porođaj proći bez njihovog aktivnog učešća i pomoći. Takvi očevi su uz ženu u porođaju „od početka do kraja“. Mnogo češće, očevi su prisutni sa svojom voljenom tokom celog perioda kontrakcija, ali u najodlučnijem trenutku potiskivanja, odlaze (sami ili na zahtev lekara). Istina, posle nekoliko minuta se vraćaju u porođajnu salu, uzimaju svog novorođenog naslednika u naručje, eventualno presecaju pupčanu vrpcu i učestvuju u prvom toaletu bebe.
Drugi više vole da ignorišu sve pripremne faze, stižući u porodilište do trenutka kada se čuje odjavna špica. I dalje uspevaju da vide svoju bebu u prvim minutima njenog života.
Čak ni carski rez nije „kontraindikacija“ za zajedničko učešće u porođaju. Otac može biti prisutan na njemu baš kao i tokom normalnog porođaja i brinuti se o bebi dok se majka oporavlja.
Da li treba da ubedim partnera da učestvuje u porođaju?
Neki očevi kategorično odbijaju da učestvuju u ovoj „čisto ženskoj stvari“. A onda majke moraju da se začuđuju pitanjem: „Kako da ga ubedim?“
Važno je shvatiti da otac ne želi da bude prisutan na porođaju ne zato što je lenj i neradoznao. On se plaši: za suprugu, za zdravlje i život deteta, za sebe. Nešto značajno i veliko će se desiti pred njegovim očima, ali nešto što on potpuno ne može da kontroliše. Šta ako sve krene po zlu, a on ne može da pomogne? Šta ako se „obruka“, ne može da podnese prizor patnje ili se onesvesti? Na kraju krajeva, svi smo čuli takve priče.
Nekima će ljubav pomoći da prevaziđu strah. Drugima će pomoći specifičnija sredstva, kao što je zajedničko gledanje videa o rođenju deteta ili prisustvovanje predavanju u školi za porođaj. Treće možda ubede priče očeva koji su već doživeli čudo porođaja, pročitane na internet forumima ili ispričane u prijateljskom društvu.
Ali žena bi takođe trebalo da razume: jedan od najubedljivijih argumenata „za“ biće njeno poverenje u sopstvene snage i da će sve biti u redu. Ako sama buduća majka porođaj doživljava kao bolan proces, budući otac će najverovatnije „pročitati“ ovu misao, čak i neizrečenu, i pokušaće da se distancira. Patnja, posebno patnja voljene osobe, ne inspiriše svakoga na podvige. Stoga, za početak, majka treba da „programira“ sebe da je porođaj najdivniji i najradosniji trenutak u životu. Otac će sigurno želeti da učestvuje u takvom događaju.
Kada je porodični porođaj strogo kontraindikovan
- Bračne odnose treba oživeti. Rođenje deteta (a posebno zajednički porođaj) nije najbolji cement za lepljenje pukotina koje prete da prerastu u ponore;
- Otac je previše podložan uticajima. Nemoguće je da majka odbije porođaj, ali se ne treba podvrgavati oca svog deteta emocionalnom šoku koji može biti izvan njegovih snaga;
- Žena previše pažnje posvećuje estetskoj strani stvari. Porođaj je prirodan proces. Ako se žena plaši da će muškarcu izgledati znojna, crvena i bez šminke, bolje je da ne rizikuje;
- Oboje ste navikli da prebacujete odgovornost na druge ili jedno na drugo;
- Žena želi da se osveti ocu deteta za nešto tako što ga tera da gleda porođaj. Bez komentara.
Kada je zajednički porođaj preporučen
- Sam čovek to želi, odnosno on je inicijator zajedničkog rođenja;
- Bili ste „trudni“ zajedno;
- Čovek je spreman i zna šta ga čeka: pohađao je kurseve o pripremi za porođaj, naučio metode ublažavanja bola bez lekova i tako dalje;
- Imate idealnu porodicu. Porođaj je trenutak istine, kada se otkriva dubok odnos supružnika jedno prema drugom. Ako u porodici vladaju ljubav i međusobno razumevanje – srećno!
Šta partnerski porođaj daje očevima?
Za ženu, porođaj nije samo fizičko već i snažno psihološko iskustvo koje pomaže da se otkrije njena ženska i majčinska suština. Takvo iskustvo nije manje važno ni za oca. Mali crveni, zgužvani, vrišteći snop odmah i zauvek osvaja očevo srce. Primećeno je da se kod očeva koji su bili prisutni pri rođenju svoje dece „očinski instinkti“ aktiviraju u prvim minutima bebinog života. A ne, u prvim mesecima, kao što je uobičajeno. Takvi očevi mnogo bolje osećaju svoju decu, skoro kao majke. Danas, kada se govori o kontaktu „koža na kožu“, iz nekog razloga se misli samo na majku i dete. U stvari, takav kontakt sa ocem nije ništa manje važan i fiziološki (otac prenosi deo svoje mikroflore na bebu) i psihološki (takvi očevi će biti „uključeni“ u život deteta više od ostalih članova porodice).
Neki psihoanalitičari tvrde da je presecanje pupčane vrpce (a ova časna dužnost prilikom zajedničkih porođaja – najčešće se poverava ocu) za muškarca konačno odvajanje od majke, ostavljanje njene brige. Dakle, rođenje naslednika poklapa se sa simboličkim činom rođenja oca.
Šta partnerski porođaj daje majkama?
Mnoge žene doživljavaju prirodan strah: „Šta ako me muž više nikada ne pogleda posle ovoga ?“ Pristalice zajedničkih porođaja tvrde da katarza koju oba supružnika dožive u trenutku rođenja deteta uveliko menja njihovu percepciju sveta. Ovo je nova faza u njihovom odnosu i stoga očevi počinju da se odnose ne samo prema svojim ženama, već i prema ženama uopšte, sa više poštovanja i brige. Među onim muškarcima koji ignorišu trudnice koje stoje u javnom prevozu ili mlade majke sa teškim kolicima, nećete naći „očeve koji su rodili“.
Osim toga, u naj„nezgodnijem“ trenutku, tatu uvek mogu zamoliti da napusti vrata: na primer, da ode po vodu ili da dimi na tremu. A ako ostane, najverovatnije će ga od toga šta se dešava odvući sami lekari. Na primer, zamoliće ga da drži glavu svoje žene. Tako čovek ipak neće videti najkrvavije detalje.
Ali žena koja odluči da se porodi zajedno, dobiće kao poklon zaštitu, podršku, ogromnu zahvalnost i neverovatnu ljubav od svog muža.
Šta partnerski porođaj daje detetu?
Prisustvo oca od prvih minuta života takođe ostavlja neizbrisiv utisak na dete. Nije slučajno što su novorođenčad ranije bila uvijana u očev košulju: ona je služila kao talisman i simbol uvođenja nove osobe u porodicu.
Prvih pola sata nakon rođenja, beba je u takozvanom stanju mirne budnosti. Ona ne spava, već posmatra svet, proučava ga, uspostavlja kontakt sa njim. Ovaj period budnosti je veoma važan za formiranje dugoročnih veza. Ako je u ovom trenutku u blizini ne samo majka već i otac, između oca i deteta uspostaviće se potpuno jedinstvena fizička i duhovna veza. To se ne dešava ako otac prvi put vidi svog naslednika kada bude otpušten iz porodilišta. Trebaće im više od jednog meseca da se „naviknu“ jedno na drugo. Zato su porodice u kojima su majka i otac zajedno rodili ispunjene neverovatnom atmosferom ljubavi, međusobnog razumevanja i odgovornosti jedno za drugo.
