Porođaj u prisustvu partnera postaje česta praksa budućih roditelja. Kao i u svakoj situaciji koja utiče na ljudska osećanja, ne postoji jedinstveni recept, već je potreban individualni pristup donošenju odluke o zajedničkom porođaju.
Za početak, važno je razumeti šta sam porođaj znači i kakav psihološki naboj nosi. Rođenje deteta, posebno prvog deteta, aktuelizuje nesvesne strahove i nerešene unutrašnje sukobe mladih roditelja, koji su do ovog trenutka mogli biti latentni i nikako se ne javljati. Čak i tokom trudnoće, žena oživljava sa raznim iskustvima povezanim sa sopstvenim detinjstvom i ranim odnosima sa majkom. Što je njeno iskustvo iz detinjstva bilo nepovoljnije, to njen odnos sa sopstvenom bebom može postati složeniji i kontradiktorniji. Kako se približava period porođaja, povećavaju se razni strahovi, sa kojima se lakše nosi ako okruženje buduće majke uliva poverenje i smirenost.
Porođaj u prisustvu partnera – Emocionalna podrška
To okruženje je pre svega otac deteta, majka porodilje i njen lekar, tj. to su ljudi koji treba da ulivaju poverenje i garantuju podršku. Ako je žena tokom cele trudnoće bila u okruženju koje joj je pomoglo da se nosi sa svojim brigama, dobila je dovoljno psihološke i informativne podrške i pohađala pripremne časove kako bi se pripremila za porođaj zajedno sa suprugom. Onda sam porođaj ima sve šanse da prođe na najpovoljniji način. Generalno govoreći, ako je prenatalni period prošao dobro, onda tokom samog porođaja nije toliko važno za samu ženu da li je njen muž prisutan ili ne, jer je u tom trenutku fokusirana na svoju primarnu misiju. Da pusti novi život na svet.
Ali sve do početka potiskivanja i odmah nakon prvog plača bebe, ženi je potrebno prisustvo najbliže osobe pored sebe. Nakon svih muka i napora, ona ima potrebu da ocu pokaže rezultat svog truda, da u njegovim očima vidi divljenje njihovog zajedničkog stvaralaštva i da podeli osećanja koja je u tom trenutku preplavljuju.
Dakle, žena oseća potrebu da muškarac bude uz nju sve do samog porođaja i neposredno nakon njega, naravno, pod uslovom da muškarac želi da se dete rodi i da je u stanju da se nosi sa sopstvenom emocionalnom nelagodnošću, koju može iskusiti u vezi sa promenom porodične strukture i prihvatanjem dodatne odgovornosti.
Svesna i zajednička odluka
Biti prisutan ili ne biti prisutan u trenutku samog procesa porođaja je pitanje na koje nema jasan odgovor. Naravno, odluka o zajedničkom porođaju trebalo je da bude doneta ZAJEDNIČKI. Ako postoji i najmanje neslaganje, onda je bolje odmah odustati od ove ideje, inače dodatni emocionalni stres tokom porođaja može negativno uticati na njegov tok.
Zamislimo pomalo preuveličanu situaciju kada žena ne želi da njen muž bude prisutan tokom porođaja, plašeći se da će nakon toga izgubiti svoju seksualnu privlačnost u njegovim očima. Muškarac, naprotiv, insistira da prođe ovaj put zajedno sa njom na osnovu nekih svojih uverenja. Jasno je da će kao rezultat toga porodilja težiti da kontroliše svoje spoljašnje manifestacije i kako izgleda u svakom trenutku, što će brzo uticati na prirodu porođaja, na koji će joj već biti prilično teško da se koncentriše.
Drugi uslov kada zajednički porođaj blagotvorno deluje na sve učesnike u procesu, uključujući i bebu, jeste kada se odluka donosi SVESNO, a ne zbog ugađanja nečijem autoritativnom mišljenju ili pod uticajem modernog trenda. Svest leži u činjenici da je svaki od mladih roditelja svestan kako sam proces teče i koji je njihov zadatak u svakoj fazi. A to se već u većoj meri tiče oca, koji želi da se pridruži misteriji porođaja. Najbolje je pohađati zajedničke kurseve, gledati snimke koji snimaju porođaje, čitati specijalnu literaturu, konsultovati se sa stručnim ljudima. Tretirajte ovo kao vrstu posla – za nekoga će biti prijatno i kreativno, za nekoga teško i zastrašujuće. Bolje je ako imate vremena da sredite svoja osećanja u fazi pripreme nego da doživite vrtoglavicu i strah pri pogledu na rođenje sopstvenog deteta. Muškarci ne treba da se plaše svojih negativnih osećanja ako se iznenada pojave dok gledaju video zapise ili tokom vežbi koje moraju da rade zajedno sa suprugom. Samo odustanite od ideje da budete prisutni tokom porođaja, ali budite tamo, budite spremni da podelite osećanja svoje supruge pre i posle. Ovo je sasvim dovoljno.
Učešće u partnerskom porođaju
Učešće u partnerskom porođaju zahtevaće od muškarca da se poistoveti sa ženom koja rađa, i to treba shvatiti doslovno. Muškarac će morati da se gura i diše zajedno sa svojom ženom. Mora se reći da je ovo najefikasniji način da se žena natera da pravilno diše. Spremnost za identifikaciju sa ženom upravo je povezana sa spremnošću da se prizna sopstvena biseksualnost, u suprotnom će pristup mehanizmima identifikacije biti blokiran. Neki muškarci možda neće moći da se približe ovome, i tada se vredi zapitati šta je osnova njihove želje da učestvuju u porođaju. Možda je to jednostavna radoznalost ili želja da sebi, ženi ili drugima nešto dokaže, ali onda postoji rizik od psihološke traume povezane sa otkrivanjem sopstvene bespomoćnosti, osećaja gađenja itd. Baš kao i kod žene, trenutak rođenja deteta može navesti oca da oživi sopstveni konfliktni odnos sa majkom u ranoj fazi svog detinjstva.
Otvoreni dijalog i poverenje
I još jedna važna komponenta uspešnog zajedničkog porođaja je spremnost supružnika na otvoreni dijalog i poverenje između njih. Upravo otvorena diskusija o očekivanjima i strahovima koje žena povezuje sa prisustvom svog muža sprečiće moguće razočaranje. Prisustvo odnosa poverenja između ljudi u principu olakšava prijem drugog u svoj svet, smanjuje osećaj stida i straha od odbacivanja, a uključivanje muškarca u porođaj je podizanje vela pred jednom od najdubljih ženskih tajni.
Za porodicu, za njenu budućnost, veoma je važno sačuvati auru misterije i svetosti procesa rođenja, stoga će svaka odluka koju supružnici donesu zajednički, svesno i u procesu otvorene diskusije, ispunjavajući ovaj cilj, poslužiti kao dobra odskočna daska za uspešan ulazak u život nove osobe.
