Da li se Genetska Predispozicija za Razvoj Alergije Može Smanjiti?

0

Atopijski dermatitis ili (atopijski) ekcem bolest je nepoznatog porekla. Studije pokazuju da svaka 20. beba oboli od ekcema, kome su naročito izložena deca u urbanim, gradskim sredinama gde je zagađenje veće. Takođe, adolescenti i odrasli ljudi koji su kao deca imali atopijski dermatitis imaju veću predispoziciju za razvoj polenske kijavice i astme tokom puberteta i odraslog doba.

Iako ispitivanja pokazuju da su ključni okidači za nastanak atopijskog dermatitisa kombinacija genetskih faktora i alergena, još uvek nije utvrđen razlog nastajanja ove bolesti. U pitanju je hronično, dugotrajno stanje sa akutnim fazama i fazama mirovanja. Iako još nije pronađeno univerzalno rešenje koje otklanja ekcem u potpunosti, moguće je periode mirovanja produžiti, a akutna stanja ublažiti adekvatnom negom.

Sklonost ka alergijama, osim genetskog faktora, stvara se još u prenatalnom razvoju.

Ukoliko ste trudnica, i ukoliko vi ili vaš partner imate problem sa alergijskim rinitisom, astmom ili ekcemima, možete spustiti verovatnoću da beba nasledi ovaj zdravstveni problem probiotskom ishranom ili suplementacijom.

S obzirom na činjenicu da je ovakva iritacija kože izazvana preteranom reakcijom imunog sistema na neki od alergena, logičan korak u prevenciji je jačanje imunog sitema bebe prenatalno, ishranom i suplementacijom, a ukoliko postoji mogućnost, dojenje je izuzetno jaka zaštita i prevencija (majčino mleko sadrži antitela protiv bolesti koje je majka preležala i pruža bebi zaštitu od respiratornih, crevnih infekcija i alergija).

Šta je atopijski dermatitis?  Atopijski dermatitis je hronična upalna bolest kože koja se u najvećem broju slučajeva javlja pre 5. godine života. Bolest se obično javlja nekon 3. meseca života (nekad i ranije) i može trajati nekoliko meseci ili čak nekoliko godina. Kada dete odraste, u najvećem broju slučajeva bolest se povlači, ali koža ostaje suva, osetljiva i sklona iritacijama. Takođe, deca koja su imala simptome alergijskog dermatitisa imaju izraženiju predispoziciju da tokom odrastanja i u odrasloj dobi razviju alergijski rinitis ili astmu.

Koža sa atopijskim dermatitisom ima oslabljenu zaštitnu barijeru i burno reaguje na spoljašnje stimulanse (pod tim najviše mislimo na alergene). Koža može biti suva i veoma osetljiva, sklona crvenilu, perutanju, a često se i ljuspa. U fazama upale se može javiti osip, koža može ispucati, a iz ispucale i iritirane kože može curiti tečnost. Izgled i zahvaćena područja se razlikuju kod beba, dece i odraslih. Kod beba starijih od tri meseca najćešće zahvaćena područja su ruke, noge (iza kolena) , lice i vrat, a može se pojaviti na koži glave u vidu temenjače. Karakterističan simptom atopijskog dermatitisa je svrab koji dodatno pogoršava stanje.

Za nastanak je bitan genetski faktor: ako je samo jedan roditelj imao atopijski dermatitis, ili astmu ili alergijski rinitis (alergiju na polen, prašinu, grinje, dlake kućnih ljubimaca) ili alergijski konjuktivitis postoji 60% šanse da njegovo dete dobije atopijski dermatitis tokom prve godine života. AD nije zarazan i ne može se preneti direktnim kontaktom.

Suplementacija svim potrebnim vitaminima , mineralima i probiotikom, kada ishrana nije idealno balansirana.

Prevencija ekcema kod beba počinje u maminom stomaku! Hormonske promene tokom trudnoće utiču na pad imunog sistema pa su zato pravilna ishrana i suplementacija izuzetno važne u ovom periodu.

Prirodni probiotici poput belog luka, kiselog kupusa, lososa, bakalara, semenki lana, heljde, miso supe čuvaju crevnu floru koja osnažuje vaš i bebin imunitet. Prirodni probiotici se mogu naći i u fermentisanim mlečnim proizvodima kao što su jogurt, kefir, kiselo mleko … Hrana koju ne unosimo podjednako je važna kao i ona koju unosimo. Izgradnja mikrobioma creva bebe počinje u majčinom stomaku i zavisi od mamine ishrane. Izbegavajte brzu hranu, rafinisane šećere, gazirane napitke, a dok dojite izbegavajte hranu koja može izazvati alergijsku reakciju poput jagoda, jaja, orašastih plodova, citrusnog voća i paradajza…

Ukoliko ste kao dete imali problem sa ekcemima trebalo bi uzeti u obzir suplementaciju probioticima. U praksi je potvrđeno da tromesečna kontinuirana upotreba probiotika smanjuje intenzitet ekcema.

Koliko trudnica treba da unosi kiselomlečnih proizvoda pročitajte OVDE

Istraživanja su pokazala da primena određenih sojeva laktobacila tokom trudnoće i tokom prvih 6 meseci života novorođenčeta može umanjiti ispoljavanje simptoma ekcema čak za 50%.  Pored ostalih blagodeti naučno je utvrđeno da dojenje suzbija nastanak ekcema, pa je, ukoliko ste u mogućnosti, dojenje preporuka.

Sklonost ka alergijama, osim genetskog faktora, stvara se još u prenatalnom razvoju jedinke i umnogome zavisi od namirnica koje buduća mama konzumira u ishrani. Ishrana bogata ribom i ribljim uljem, vitaminima A,C, E i probioticima, kao i boravak na suncu (vitamin D) smanjuje razvoj alergijskih atopijskih bolesti.

Share.

About Author

Comments are closed.