Vitamin D u zimskom periodu – 7 simptoma deficita vitamina D

Vitamin D u zimskom periodu

Sadržaj

 Vitamin D u zimskom periodu je najpotrebniji. Potreban je uvek i svima, bebama, deci, trudnicama, dojiljama mamama i tatama… U zimskoj sezoni postoji veći rizik od nedostatka vitamina D. A samim tim i rizik od porasta raznih infekcija.

Vitamin D u zimskom periodu

Obzirom da se vitamin D stvara u koži nakon izlaganja sunčevoj svetlosti zimi postoji poseban rizik od deficita. Kreme za sunčanje, tamnija pigmentacija kože, pokriveni delovi tela odećom i smanjeno dnevno svetlo zimi umanjuju sposobnost kože da proizvodi vitamin D.

Vitamin D u zimskom periodu
Vitamin D je svima potreban.

Vitamin D i zdravstveni benefiti

Prvobitno se verovalo da je vitamin D odgovoran samo za zdravlje kostiju. Brojne studije su dokazale da nedostatak vitamina D izazva bolesti kostiju. I to kao što su rahitis kod dece i osteoporoza kod odraslih.

Međutim, od sredine osamdesetih godina otkrivene su i nove uloge vitamina D. Vitamin D igra važnu ulogu u održavanju zdravlja u gastrointestinalnom traktu. Vitamin D povećava broj i raznolikost mikroba koji žive u crevima. Na taj način pozitivno utiče i na imuni odgovor.

Uticaj vitamina D na imuni sistem se ispituje poslednjih godina. Postoje mnogobrojne studije o pozitivnom uticaju kako kod autoimunih bolesti tako i kod akutnih respiratornih infekcija.

Pozitivan uticaj na srčani mišić preko receptore za vitamin D i sprečavanje nastanaka ateroskleroze. Vitamin D održava arterije fleksibilnim što pomaže u kontroli visokog krvnog pritiska. Ove činjenice dokazane su u velikoj desetogodišnjoj studiji moja je pratila navike kod skoro 50.000 zdravih muškaraca

Vitamin D može povoljno da utiče na raspoloženje i smanjuje napetost, što je dokazala studija iz 2020 na 7500 ispitanika.

Vitamin D u zimskom periodu
Deficit vitamina D se često sreće kod trudnica i žena koje doje, a naročito kod žena na restriktivnom režimu ishrane kao što je veganski način ishrane i u zimskom periodu.

Šta utiče na nivo vitamina D u organizmu?

Postoje nekoliko faktora koji utiču na nivo vitamina D. Takođe i populacione grupe koje su u većem riziku.

  • Starost: U prvih godinu dana je obavezna suplementacija vitaminom D, kao i kasnije tokom zimskih meseci. Starija populacija je pod većim rizikom od nedostatka vitamina D. Koža više ne proizvodi vitamin D tako efikasno.
  • Težina: Masno tkivo smanjuje apsorbciju vitamina D u krvotok, tako da je prekomerna težina i gojaznost povećavavaju rizik od nedostatka vitamina D.
  • Hronična stanja:Pacijenti koji boluju od celijakije, bolesti bubrega, bolesti jetre. Zatim Kronove bolest ili osteoporoze često imaju niži nivo vitamina D.
  • Lekovi: Neki lekovi mogu uticati na to koliko dobro telo apsorbuje vitamin D.
  • Boja kože:Ljudi sa tamnijim pigmentom kože imaju manju sposobnost da iskoriste sunčeve zrake za proizvodnju vitamina D. To ih dovodi u veći rizik od nedostatka vitamina D.
  • Način života: Po najnovijim istraživanjima, čak i osobe koje žive u mediteranskim zemljama su u riziku od deficita zbog načina života. Ljudi sve manje vremena provode na Suncu. To je veliki problem posebno u dečjoj populaciji. Tako da pravilo da se u zimskim mesecima samo pije suplementacija vitaminom D postaje sve manje primenjivo.

Simptomi deficita vitamina D

Simptomi nedostatka vitamina D su poprilično nespecifični i raznoliki, a mogu uključivati:

  • Umor.
  • Bol ili slabost u kostima ili mišićima.
  • Češće infekcije.
  • Gubitak kose.
  • Promene raspoloženja.
  • Rane koje sporo zarastaju nakon operacije, infekcije ili povrede.
  • Češći prelomi

Ako imate neke od simptoma NIKADA NE UZIMAJTE SUPLEMENTACIJU bez konsultacije sa Vašim lekarom. Kao i provere nivoa vitamina D u krvi.

Vitamin D u zimskom periodu
Pre upotrebe suplementa vitamina D konsultujte se sa lekarom. Uradite krvne analize i utvrdite nivo vitamina D.

Dnevne potrebe za vitaminom D

Dnevne potrebe za vitaminom D zavise od starosti i zdravstvenog stanja.  Preporučene količine vitamina D u ishrani su sledeće:

  • Bebe (0-12 meseci): 10 mcg (400 i.j) dnevno.
  • Prevremeno rođene bebe tokom prve godine života: od druge nedelje 20mcg (800i.j.) dnevno.
  • Deca i tinejdžeri: 15mcg (600i.j.)
  • Odrasli od 18 do 70 godina: 15mcg (600i.j.)
  • Trudnice ili dojilje: 15mcg (600i.j.)

Koja hrana sadrži vitamin D

Hrana koja prirodno sadrži vitamin D: masne ribe, mlečnih proizvoda, žumanceta i nekih pečuraka. I hrana koja može biti dodato obogaćena vitaminom D poput mleka i žitarica. Najbolji izvori su:

Losos 100g – 16.7mcg(610i.j)

Šolja mleka 250ml – 3.3mcg(127i.j)

Bukovače 100g – 0.7mcg(29i.j)

Jedno jaje – 1.1mcg(44i.j)

Teleća džigerica 100g – 1.4mcg(52i.j)

Izvori vitamina D2 su biljnog porekla, najviše ga ima u pečurkama i kvascu. Dok, vitamin D3 dobijamo iz životinjskih izvora, kao što su masna riba, jetra i jaja.

Nekada je teško dobiti dovoljnu dnevnu dozu vitamina D samo iz hrane ili preko kože. Zato u konsultaciju sa lekarom treba da razmotre uzimanje suplementacije vitaminom D tokom jeseni i zime.

Vitamin D u zimskom periodu
Namirnice koje prirodno sadrže vitamin D.

Da li uzimati D2 ili D3 formulaciju

Zimi, pored hrane sa visokim sadržajem vitamina D, odrasli bi trebalo da uzimaju dodatni vitamin D iz suplemenata. I to, kako bi dobili najmanje 600i.j. dnevno vitamina D.

Porodica vitamina D uključuje pet molekula, od kojih su dva najvažnija – vitamin D2 i D3, koji su poznati i kao ergokalciferol i holekalciferol. Iako obe ove vrste vitamina D doprinose našem zdravlju, razlikuju se po načinu na koji ih unosimo u organizam. I D2 i D3 mogu pomoći da povećate nivoe vitamina D tokom zimskih meseci. Neke studije su pokazale da je D3 u maloj meri efikasniji. Suplementacija oba oblika može podići nivo vitamina D u organizmu.

Toksičnost vitamina D

Ali, kao i mnoge stvari, previše vitamina D može biti štetno. Toksičnost vitamina D nije posledica previše sunca ili hrane. Zbog rizika od raka kože, dermatolozi ne preporučuju nezaštićeno izlaganje Suncu. Umesto toga, oni predlažu suplemente. Do toksičnog dejstva vitamina D upravo tada i dolazi. Toksične nuspojave se javljaju kod uzimanja više od 4000i.j.

Vitamin D pomaže absorbciju kalcijuma iz hrane. Ali kada je vitamin D previsok, nivoi kalcijuma u ​​krvi se povećavaju. To može dovesti do bolesti bubrega. Uzimanje previše vitamina D kroz suplementaciju tokom dužeg vremenskog perioda može izazvati nakupljanje previše kalcijuma u ​​telu. Ovo može oslabiti kosti i oštetiti bubrege i srce. Ako odlučite da uzimate suplemente vitamina D, 10-20 mcg dnevno će biti dovoljno za većinu ljudi.

avatar
Višegodišnje iskustvo u izradi individualnih nutritivnih planova kod zdravstvenih problema. Autor knjige “Ishrana u trudnoći i bebe do druge godine života”.

Podeli ovaj članak sa prijateljima

Facebook
Twitter
LinkedIn
Telegram
WhatsApp
Skype
Email
Oktal - Multimam Jan24 Side
Esensa DevitinD3k1
Esensa Propomint
Femibion
Femibion 2
Femibion 1 i 2
Femibion 1 i 2
Femibion
Dynamic.rs
Dynamic.rs
Najnoviji članci

Propomint – Bez bola u grlu kod dece i odraslih na prirodan način

Veliki kašalj ili pertusis – 3 faze bolesti

Kako se menja unutrašnji svet šestogodišnjaka – 14 veština

6 razloga zašto dete treba voditi u kupovinu

Mogućnosti drugog porođaja, ako je prethodni bio carskim rezom

Preporučujemo vam...

Propomint sprejevi za grlo za decu i odrasle je tu, da budete bez bola u grlu na prirodan način. Propolis je jednostavno prirodno rešenje koje pomaže u prevenciji ali i...

Nova trudnoća posle carskog reza, koliko vremena treba da protekne, pitaju mame. Nakon carskog reza, na materici ostaje ožiljak koji je čini slabijom. Važno je znati koliko dugo treba da čekate između carskih...

Pitate se da li je bezbedno jesti ananas u trudnoći? Možda ste čuli da ananas izaziva pobačaj ili porođaj, ali to nije istina! Ovde razbijamo  mitove oko ovog slatkog tropskog...

Ginekološki ultrazvuk je dijagnostička metoda kojom se prikazuju strukture i organi u maloj karlici.  Veoma je čest neinvazivni ginekološki dijagnostički test. Ustvari, savremena ginekologija podrazumeva ovu metodu kao neizostavnu. Ginekološkim...