Spontani pobačaji su usled Covid-19 infekcije brojniji. Koji je značaj vitamina D u smanjenju verovatnoće spontanih abortusa nakon COVID-19 pandemije?
Spontani pobačaji i Covid-19
Struktura placentalne barijere, specifičnosti placentalnog krvotoka i ishrana ploda
Placenta je jedini organ koji nastaje od tkiva dva različita organizma (tkivo majke i ploda). Počinje da se razvija oko 4-te nedelje trudnoće, odmah nakon implantacije blastociste (početni stadijum razvoja bebe) u endometrijum materice. Razviće placente započinje prodorom trofoblasta, tkivo bebe prodire u tkivo majke, konkretno endometrijuma materice. Upravo u ovom delu se stvaraju izuzetno sitni prostori u kojima može da se sakupi krv majke.
Ovakvi sitni krvni prostori omogućavaju suptilnu ali kontrolisanu razmenu gasova i materija između krvi majke i embriona. Glavna uloga placente je ishrana i dobavljanje kiseonika plodu. Da bi ova razmena bila uspešna neophodno je da krvni sudovi materice koji se izlivaju između čupica placente (u takozvanim lakunama) budu brojni i sitni kako bi zapremina i brzina snabdevanja ploda bile adekvatne.
Nikada ne dolazi do mešanja krvi majke i ploda
Placenta takođe ima i mnoge druge uloge kao što su na primer: sinteza hormona, regulacija imunog sistema majke, zaštita ploda od prodora nekih mikroba i toksina iz krvi majke. Još jedna zanimljiva činjenica je ta da nikada ne dolazi do mešanja krvi majke i ploda već se razmena odvija preko čupica placente. Suština je da su krvni sudovi materice koji učestvuju u izgradnji posteljice budu sitni i brojni da bi se funkcionalno realizovala uloga placente prevashodnu u smislu ishrane ploda.
Placentalni krvotok, rizik tromboze
Poznata je činjenica da žene sa trombofilijom imaju znatno veći broj spontanih pobačaja i komplikacija u toku trudnoće. Trombofilija je skolonost trombozi tj. slepljivanju i agregaciji trombocita. S’obzirom na specifičnosti krvnih sudova placente, sitne dimenzije, povećava se verovatnoća tromboze. Trudnoća je sama po sebi hiperkoagulabilno stanje, ovo znači da je povećana sklonost ka zgrušavanju krvi. Kod žena sa blagom trombofilijom u normalnom stanju ne dolazi do zgrušavanje krvi, međutim u toku trudnoće se dodatno poveća sklonost ka stvaranju tromba. Ovo je dovoljno da pomeri osetljivu ravnotežu između koagulacije i trombolize (razlaganje tromba) ka koagulaciji i stvaranju tromba. Do zgrušavanja krvi vrlo lako može doći u sitnim krvnim sudovima placente. Svaki faktor koji pospešuje agregaciju trombocita može dovesti do stvaranje sitnih tromba u placenti vrlo rano u toku trudnoće. Stvaranjem ovih tromba zapušuju se sitni kapilari placente i vrlo brzo dolazi do odumiranja ploda i do spontanog pobačaja.
COVID-19, virus SARS-CoV-2 svojim patofiziološkim mehanizmom delovanja povećavaju verovatnoću tromboze
Virus SARS-CoV-2 koji je u osnovi pandemije COVID-19 svoj patofiziološki efekat ostvaruje vezivanjem za ACE2 (Angiotensin Converting Enzyme 2) receptor ćelije. Funkcija ACE2 receptora, između ostalih, je produkcija površinski aktivnih molekula, surfaktanata, čija je osnovna uloga smanjenje adhezivnosti velikih funkcionalnih površina, kao što je slučaj kada su u pitanju krvni sudivi i trombociti. Konkretno, virus SARS-CoV-2, inhibicijom ACE2 receptora i propratnim samnjenem produkcije surfaktanata povećava verovatnoću agregacije trombocita. Ovim mehanizmom, povećava se verovatnoća agregacije, krvnih pločica, trombocita i stvaranje tromba i začepljenje krvnih sudova i to posebno u malim, sitnim krvnim sudovima, a što je slučaj kada su u pitanju sitni krvni sudovi materice koji ulaze u sastav placente. Stvaranjem tromba prestaje ishrana ploda i dolazi do odumiranja ploda.
Povećani rizik tromboze nakon pandemije COVID-19 je potencijalna opasnost i za funkciju drugih organa i tkiva, a osim tromboze na nivou placente kao posebno rizični organi su se pokazali CNS i srca. Zato je nakon pandemije COVID-19 povećan broj iznenadnih moždanih i srčanih udara.
Prevencija Vitaminom D u smanjenju verovatnoće spontanih abortusa
Vitamin D, tačnije njegov receptor VDR (Vitamin D Receptor), je zapravo transkripcioni faktor koji generalno povećava transkripcioni potencijal ćelije. Povećava aktivnost gena. Prema nekim procenama Vitamin D povećava aktivnost oko 5000 gena.
Zbog toga se između ostalog ovaj vitamin pokazao značajnim korektivnim faktorom u slučaju imuniteta i pojednih neuroloških funkcija. Jer je najveći broj gena kod čoveka odgovorno za imuni sistem i neurološke funkcije. Ako je nešto dobro kada je u pitanju pandemija COVID-19 jeste da je pokazala, otkrila, hipovitaminozu Vitamina D, usled izmenjenog načina života. Mnogo više boravimo u zatvorenom prostoru. Prema trenutno dostupnim naučnim podacima, Vitamin D između ostalih, povećava i transkripciju ACE2 gena, a samim tim produkciju ACE2 receptora. Povećana produkcija ACE2 receptora, povećava produkciju surfaktanata i smanjuje verovatnoću agregacije (slepljivanja) trombocita čime se smanjuje verovatnoća spontanih pobačaja.
Zato je dobro da osobe koje se odluče za trudnoću pre toga provere stanje Vitamina D u krvi. U slučaju deficita neophodno je uzimanje Vitamina D pre začeća i tokom trudnoće i održavanje vrednosti vitamina D u optimalnim fiziološkim granicama, čak šta više u gornjoj polovini optimalnih vrednosti.
