Ishrana u trudnoći je zahtevna i trudnica treba da napravi plan ishrane u trudnoći. U trudnoći se potrebe za energijom, unosom proteina, masti, ugljenih hidrata, vitamina i minerala menjaju.
Ishrana trudnice – Šta kažu istraživanja?
Istraživanja rađena u SAD ukazuju da je nutritivni unos u populaciji trudnica niži od preporučenih vrednosti za sledećih osam nutrijenata: vitamin B6, D, E i folati, gvožđe, cink, magnezijum i kalcijum. Zato je potrebna suplementacija.
Plan ishrane u trudnoći
Trudnoća je nutritivno jedan od najzahtevnijih perioda u životu žene. Ishrana i nutritivni status pre i tokom trudnoće utiču na ishod trudnoće pa je važno da trudnica od početka bude na optimalnom režimu ishrane, koji će zadovoljiti energetske potrebe, potrebe za proteinima, ugljenim hidratima, mastima, kao i potrebe za vitaminima i mineralima.
U prvom trimestru trudnoće nema potreba za povećanjem energetskog unosa, ali u drugom trimestru se preporučuje dodatnih 340 kcal/dan i oko 450 kcal/dan tokom trećeg trimestra.
U ishrani trudnice proteini su veoma bitni
Proteini imaju primarno gradivnu ulogu u organizmu zbog čega su u trudnoći značajno povećane potrebe kako bi se obezbedio neometan rast i razvoj tkiva fetusa, razvoj placente, rast tkiva majke, povećanje zapremine krvi majke, formiranje amnionske tečnosti i skladištenja rezervi potrebnih majčinom telu da se pripremi za porođaj, postporođajni period i laktaciju.
Potrebe za proteinima rastu od drugog trimestra i iznose oko 71 g/dan, u odnosu na prvi trimestar i žene koje nisu trudne čije su potrebe za proteinima iznose 45 g/dan . Potrebe za proteinima u trudnoći, a naročito u trećem trimestru povećavaju za 50%, dok su kod nekih visoko rizičnih trudnoća, npr. blizanačka trudnoća, potrebe još veće.
Najbogatiji izvori proteina su namirnice životinjskog porekla i mlečni proizvodi. Živinsko meso (bez kožice) je izvor nemasnih proteina, dok crveno meso podiže nivo holesterola, pa ga ne treba koristiti u velikim količinama. Svinjsko meso- krtina bez masnih naslaga na mesu, ima sjajne punovredne proteine. Odličan izvor proteina je i riba, povrće, voće i mahinarke.
Plan ishrane u trudnoći
Po prvi put su 2002. date preporučene vrednosti za unos ugljenih hidrata u trudnoći i iznose oko 175 g/dan. Procenjeno je da je ova količina dovoljna da se obezbedi energija, izbegne ketoacidoza i da se održi odgovarajuća koncentracija glukoze u krvi.
Preporučeni izvori ugljenih hidrata: integralna žita, ovas, ječam, kinoa, lebeblije, pasulj, pečeni krompir, testenina, povrće, voće…
Masti u ishrani trudnice
Što se tiče lipida, nisu ustanovljene dnevne potrebe u trudnoći. Ono što se preporučuje je da se unos zasićenih i trans-masnih kiselina smanji, a da se poveća unos nezasićenih masnih kiselina i to kroz konzumiranje biljnih ulja i riba severnih mora.
Izvori su: riblje ulje od lososa, haringe, skuše, sardele, mlečni proizvodi, puter, maslinovo ulje, orasi, suncokretovo, susamovo, bundevino ulje, meso…
Suplementacija u trudnoći kada?
Procenjen prosečan unos u trudnoći za masne kiseline omega-3 serije (izražene kao alfalinolenska kiselina) je 1,4 g/dan, a za masne kiseline omega-6 serije (izražene kao linolna kiselina) je 13 g/dan. U trudnoći se svakako savetuje da se povećane potrebe za nutrijentima zadovolje dobro balansiranom i raznovrsnom ishranom, a tamo gde to nije moguće postići, koriste se dodaci ishrani (dijetetski suplementi).
Koji dodaci ishrani se najčešće primenjuju?
U periodu trudnoće najčešće se suplementiraju folna kiselina i gvožđe kao i drugi vitamini i minerali ukoliko se ne unose hranom u dovoljnim količinama, polinezasićene masne kiseline omega-3 i dr. Različite zemlje imaju različite stavove i preporuke u vezi saprimenom dodataka ishrani u trudnoći, što nam ukazuje na to da upotreba suplemenata u velikoj meri zavisi od demografskih, socioloških i ekonomskih parametara. U Srbiji, izuzev preporuka za suplementaciju folne kiseline, još uvek ne postoje preporuke koje bi se odnosile na primenu određenih suplemenata u trudnoći, tako da je to uglavnom prepušteno preporukama od strane ginekologa ili individualnom izboru trudnice.
Vitamini i minerali u trudnoći
U trudnoći se povećavaju potrebe za skoro svim vitaminima. Veće potrebe za vitaminom A i vitaminom C se objašnjavaju time što ovi vitamini predstavljaju važne elemente za rast tkiva. Potreba za vitaminima B grupe je povećana zbog njihove ključne uloge koenzima u proizvodnji energije i metabolizmu. Tu se posebno vodi računa o zadovoljavanju potreba za folnom kiselinom za čiji nedostatak je dokazano da može da ometa razvoj embrionalnog tkiva i dovede do defekta neuralne cevi.
Kada je u pitanju postizanje preporučenih vrednosti u trudnoći za minerale, posebno se vodi računa o optimalnom unosu gvožđa, kalcijuma i joda. Gvožđe je neophodno za povećanje sinteze hemoglobina, a kako se često nalazi u malim količinama u izvorima hrane i u formi koja se dobro ne resorbuje, često se hranom ne unesu neophodne količine. Preporučeni dnevni unos je 27 mg/dan što je značajno više od uobičajenih potreba koje iznose 18 mg/dan. Postoje brojne studije koje ukazuju da deficit vitamina i minerala ima višestruke posledice na tok i ishod trudnoće.
