Ishrana trudnice – Plan ishrane u trudnoći

Plan ishrane u trudnoći

Sadržaj

Ishrana u trudnoći je zahtevna i trudnica treba da napravi plan ishrane u trudnoći. U trudnoći se potrebe za energijom, unosom proteina, masti, ugljenih hidrata, vitamina i minerala menjaju.

Ishrana trudnice – Šta kažu istraživanja?

Istraživanja rađena u SAD ukazuju da je nutritivni unos u populaciji trudnica niži od preporučenih vrednosti za sledećih osam nutrijenata: vitamin B6, D, E i folati, gvožđe, cink, magnezijum i kalcijum. Zato je potrebna suplementacija.

Plan ishrane u trudnoći

Plan ishrane u trudnoći

Trudnoća je nutritivno jedan od najzahtevnijih perioda u životu žene. Ishrana i nutritivni status pre i tokom trudnoće utiču na ishod trudnoće pa je važno da trudnica od početka bude na optimalnom režimu ishrane, koji će zadovoljiti energetske potrebe, potrebe za  proteinima, ugljenim hidratima, mastima, kao i potrebe za vitaminima i mineralima.

U prvom trimestru trudnoće nema potreba za povećanjem energetskog unosa, ali u drugom trimestru se preporučuje dodatnih 340 kcal/dan i oko 450 kcal/dan tokom trećeg trimestra.

Plan ishrane u trudnoći

U ishrani trudnice  proteini su veoma bitni

Proteini imaju primarno gradivnu ulogu u organizmu zbog čega su u trudnoći značajno povećane potrebe kako bi se obezbedio neometan rast i razvoj tkiva fetusa, razvoj placente, rast tkiva majke, povećanje zapremine krvi majke, formiranje amnionske tečnosti i skladištenja rezervi potrebnih majčinom telu da se pripremi za porođaj, postporođajni period i laktaciju.

Potrebe za proteinima rastu od drugog trimestra i iznose oko 71 g/dan, u odnosu na prvi trimestar i žene koje nisu trudne čije su potrebe za proteinima iznose 45 g/dan . Potrebe za proteinima u trudnoći, a naročito u trećem trimestru povećavaju za 50%, dok su kod nekih visoko rizičnih trudnoća, npr. blizanačka trudnoća, potrebe još veće.

Najbogatiji izvori proteina su namirnice životinjskog porekla i mlečni proizvodi. Živinsko meso (bez kožice) je izvor nemasnih proteina, dok crveno meso podiže nivo holesterola, pa ga ne treba koristiti u velikim količinama. Svinjsko meso- krtina bez masnih naslaga na mesu, ima sjajne punovredne proteine. Odličan izvor proteina je i riba,  povrće, voće i mahinarke.

Plan ishrane u trudnoći

Plan ishrane u trudnoći

Po prvi put su 2002. date preporučene vrednosti za unos ugljenih hidrata u trudnoći i iznose oko 175 g/dan. Procenjeno je da je ova količina dovoljna da se obezbedi energija, izbegne ketoacidoza i da se održi odgovarajuća koncentracija glukoze u krvi.

Preporučeni izvori ugljenih hidrata: integralna žita, ovas, ječam, kinoa, lebeblije, pasulj, pečeni krompir, testenina, povrće, voće…

Masti u ishrani trudnice

Što se tiče lipida, nisu ustanovljene dnevne potrebe u trudnoći. Ono što se preporučuje je da se unos zasićenih i trans-masnih kiselina smanji, a da se poveća unos nezasićenih masnih kiselina i to kroz konzumiranje biljnih ulja i riba severnih mora.

Izvori su: riblje ulje od  lososa, haringe, skuše, sardele, mlečni proizvodi, puter, maslinovo ulje, orasi, suncokretovo, susamovo, bundevino ulje, meso…

Suplementacija u trudnoći  kada?

Procenjen prosečan unos u trudnoći za masne kiseline omega-3 serije (izražene kao alfalinolenska kiselina) je 1,4 g/dan, a za masne kiseline omega-6 serije (izražene kao linolna kiselina) je 13 g/dan. U trudnoći se svakako savetuje da se povećane potrebe za nutrijentima zadovolje dobro balansiranom i raznovrsnom ishranom, a tamo gde to nije moguće postići, koriste se dodaci ishrani (dijetetski suplementi).

Plan ishrane u trudnoći

Koji dodaci ishrani se najčešće primenjuju?

U periodu trudnoće najčešće se suplementiraju folna kiselina i gvožđe kao i drugi vitamini i minerali ukoliko se ne unose hranom u dovoljnim količinama, polinezasićene masne kiseline omega-3 i dr. Različite zemlje imaju različite stavove i preporuke u vezi saprimenom dodataka ishrani u trudnoći, što nam ukazuje na to da upotreba suplemenata u velikoj meri zavisi od demografskih, socioloških i ekonomskih parametara. U Srbiji, izuzev preporuka za suplementaciju folne kiseline, još uvek ne postoje preporuke koje bi se odnosile na primenu određenih suplemenata u trudnoći, tako da je to uglavnom prepušteno preporukama od strane ginekologa ili individualnom izboru trudnice.

Vitamini i minerali u trudnoći

U trudnoći se povećavaju potrebe za skoro svim vitaminima. Veće potrebe za vitaminom A i vitaminom C se objašnjavaju time što ovi vitamini predstavljaju važne elemente za rast tkiva. Potreba za vitaminima B grupe je povećana zbog njihove ključne uloge koenzima u proizvodnji energije i metabolizmu. Tu se posebno vodi računa o zadovoljavanju potreba za folnom kiselinom za čiji nedostatak je dokazano da može da ometa razvoj embrionalnog tkiva i dovede do defekta neuralne cevi.

Kada je u pitanju postizanje preporučenih vrednosti u trudnoći za minerale, posebno se vodi računa o optimalnom unosu gvožđa, kalcijuma i joda. Gvožđe je neophodno za povećanje sinteze hemoglobina, a kako se često nalazi u malim količinama u izvorima hrane i u formi koja se dobro ne resorbuje, često se hranom ne unesu neophodne količine. Preporučeni dnevni unos je 27 mg/dan što je značajno više od uobičajenih potreba koje iznose 18 mg/dan. Postoje brojne studije koje ukazuju da deficit vitamina i minerala ima višestruke posledice na tok i ishod trudnoće.

avatar
Radi na katedri za ishranu i hemiju hrane Univerziteta u Beogradu – Farmaceutski fakultet. Autor ili koautor više stručnih i naučnih radova u domaćim i stranim časopisima.

Podeli ovaj članak sa prijateljima

Facebook
Twitter
LinkedIn
Telegram
WhatsApp
Skype
Email
Oktal - Multimam Jan24 Side
Esensa DevitinD3k1
Esensa Propomint
Femibion 1 i 2
Femibion 1 i 2
Femibion
Femibion
Femibion 2
Dynamic.rs
Dynamic.rs
Najnoviji članci

Propomint – Bez bola u grlu kod dece i odraslih na prirodan način

Veliki kašalj ili pertusis – 3 faze bolesti

Kako se menja unutrašnji svet šestogodišnjaka – 14 veština

6 razloga zašto dete treba voditi u kupovinu

Mogućnosti drugog porođaja, ako je prethodni bio carskim rezom

Preporučujemo vam...

Nova trudnoća posle carskog reza, koliko vremena treba da protekne, pitaju mame. Nakon carskog reza, na materici ostaje ožiljak koji je čini slabijom. Važno je znati koliko dugo treba da čekate između carskih...

Pitate se da li je bezbedno jesti ananas u trudnoći? Možda ste čuli da ananas izaziva pobačaj ili porođaj, ali to nije istina! Ovde razbijamo  mitove oko ovog slatkog tropskog...

Ginekološki ultrazvuk je dijagnostička metoda kojom se prikazuju strukture i organi u maloj karlici.  Veoma je čest neinvazivni ginekološki dijagnostički test. Ustvari, savremena ginekologija podrazumeva ovu metodu kao neizostavnu. Ginekološkim...

Vantelesna oplodnja (IVF) ili in vitro fertilizacija podrazumeva oplodnju jajne ćelije spermatozoidom u laboratorijskim uslovima. Vantelesna oplodnja nije „“veštačka oplodnja“, to je oplodnja koja se dešava van tela i zato...