Šta su iskrivljena merila dobrog majčinstva?

Iskrivljena merila dobrog majčinstva

Sadržaj

Šta su iskrivljena merila dobrog majčinstva? Dobru mamu ne određuje način na koji se porodila i način na koji je hranila bebu, to treba da budu lični izbori. Pritisak okoline često stvara osećaj krivice…

Iskrivljena merila dobrog majcinstva
Dobru mamu jednostavno ne određuje način na koji se porodila i način na koji je hranila bebu.

Iskrivljena merila dobrog majčinstva

Način porodjaja i odluka o dojenju je pitanje izbora majke Priča o važnosti „prirodnog“ porođaja i dojenja više nije u okvirima dobronamernog savetovanja lekara i jednostavnog informisanja majke o tome koji je izbor bolji.

Izbor je na majci

Ne dovodim u pitanje da li je vaginalni porođaj, kada je bezbedan, bolji za majku i bebu, niti dovodim u pitanje zdravstvene dobiti od majčinog mleka. Pošto me je sve to i lično zanimalo, dobro sam se informisala. Ali ono što mi pada u oči jesu razmere, proporcije koje je ta priča dobila – gotovo preteći ton sa kojim mnogi lekari, a gotovo sva uža i šira rodbina majci nameću priču o dojenju kao nečemu što je apsolutno nužno da postigne. U protivnom…

Iskrivljena merila dobrog majčinstva
Da li majka doji ili ne doji nije u vezi sa dobrim majčinstvom.

Šta kada postoje problemi? 

To je sve vrlo razumno na prvi pogled, ali šta ako jednostavno dojenje ne ide? Ili šta ako žena oseća zaista ozbiljnu zabrinutost  u vezi sa vaginalnim porođajem, ako joj sve u njoj govori da to ne treba da radi? Šta ako postoje psihološki uzroci pa žena ne može da doji ili ozbiljno strahuje da se porodi vaginalno?

Većina ljudi lako prenebregne važnost psihičkog stanja majke?

Njeni strahovi, njena intuicija – sve se to lako otpisuje kao nešto što se da rešiti ako žena hoće, i opet se skreće razgovor na medicinski deo. Ali psihološke crvene lampice upozorenja ne mogu se tek tako prevazići!

Ne postoji tu ono „misli na dobrobit svog deteta!“. Svako ko se ikada borio sa nekim svojim unutrašnjim vragovima (a ko nije?!), strahovima, fobijama, paničnim napadima, neopravdanim, a razoružavajućim brigama – zna koliko to nema veze sa snagom njegove volje ili veličinom njegove ljubavi prema nekome. Osećanje krivice koje nameće okolina, govoreći majci da to treba da radi za dobrobit svog deteta, ne može da izleči od straha, može samo da ga pogorša.

Iskrivljena merila dobrog majčinstva
Bebi treba srećna mama jer kada mama nije srećna – niko nije srećan.

Bebi treba srećna mama više nego bilo kakva „prirodna“ hrana!  

Dobrobit od dojenja bebe nije ni blizu tolika. Ako je cena koju majka plaća ta da zbog dojenja koje ne ide kako treba postaje konstantno neispavana, zabrinuta, nesrećna. Ako je muči osećanje krivice, ako kao posledicu njen odnos sa mužem obiluje napetošću koja se može seći nožem, tada dojenje zaista nije dobar izbor, ni za nju, ni za bebu.

 

Na nama je izbor

Nedavno sam čitala da francuski roditelji većinom imaju sasvim drugačiji stav po pitanju roditeljstva. Ne postoji pritisak lekara i okoline u vezi sa načinom na koji će se neka trudnica poroditi. Po njihovom shvatanju, najbolji porođaj je onaj koji bezbedno prenese bebu iz maminog stomaka u mamino naručje, i to je to. Ne postoji čak ni izraz „prirodni porođaj“. Ako možete da dojite, divno! Ako ne, beba će svakako biti savršeno zdrava i napredna. Dojenje za njih nije sveti gral majčinstva, dok se kod nas čak i dojenje majčinim mlekom na flašicu smatra neviđenim sebičlukom ako mama za tako nešto nema lekarsko opravdanje da ga prikaže. Uzgred, francuske bebe su po svim kriterijumima naprednije i zdravije od američkih. Čiji smo stav o majčinstvu=odricanju od svega drugog=krivici mi bezrezervno prihvatili.

Iskrivljena merila dobrog majčinstva
Ne dozvolite da vam pritisak okoline kvari sreću.

Razloga ima puno

Postoji bezbroj razloga zašto neka mama ne može da doji bebu i veoma malo njih ima bilo kakve veze sa sebičnošću, nedostatkom ljubavi prema detetu. Ili nedostatkom pravih medicinskih informacija ili, vrhunac paranoje! Željom majke da očuva izgled svojih dojki. Dobru mamu jednostavno ne određuje način na koji se porodila i način na koji je hranila bebu.

avatar
Psihoterapijom se bavi od 2010. godine, najviše iskustva ima u radu sa problemom samopouzdanja i psihologijom traume.

Podeli ovaj članak sa prijateljima

Facebook
Twitter
LinkedIn
Telegram
WhatsApp
Skype
Email
Oktal - Multimam Jan24 Side
Femibion
Femibion 1 i 2
Femibion 1 i 2
Femibion
Femibion 2
Dynamic.rs
Dynamic.rs
Dynamic.rs
Najnoviji članci

Kada počinje postporođajna depresija i koliko može trajati?

4 najčešće promene odnosa sa partnerom tokom trudnoće

Kada je previše stresa u trudnoći i kako utiče na trudnicu i bebu?

25 preporuka da vam trudnoća bude što srećnije iskustvo

Skeeter sindrom kod dece – Alergijska reakcija na ujed komarca

Preporučujemo vam...

Kad kažemo roditeljstvo nekad i sad ne moramo da idemo mnogo daleko u prošlost kako bismo uočili bitne razlike. Dovoljno je da uporedimo period kad smo mi bili deca i...

Neusaglašenost roditelja u vaspitanju deteta nije retkost. Često se dešava da par kada postane roditelj nema istu ideju o vaspitanju deteta. Koliko god da su se slagali pre dolaska bebe...

Ima mnogo znakova i signala koji ukazuju da je dete pod stresom. Za roditelje to nije uvek lako prepoznati, zavisi od uzrasta detetovog i od detetovo ličnosti. Kako prepoznati da...

Bliže nam se praznici, čemu se deca raduju tokom praznika? Pred nama je predivno doba godine. Svi su nekako euforični i puni ljubavi. Radujemo se kićenju jelke, poklonima, svim nekim...