Šta su iskrivljena merila dobrog majčinstva? Dobru mamu ne određuje način na koji se porodila i način na koji je hranila bebu, to treba da budu lični izbori. Pritisak okoline često stvara osećaj krivice…
Iskrivljena merila dobrog majčinstva?
Način porodjaja i odluka o dojenju je pitanje izbora majke Priča o važnosti „prirodnog“ porođaja i dojenja više nije u okvirima dobronamernog savetovanja lekara i jednostavnog informisanja majke o tome koji je izbor bolji.
Izbor je na majci
Ne dovodim u pitanje da li je vaginalni porođaj, kada je bezbedan, bolji za majku i bebu, niti dovodim u pitanje zdravstvene dobiti od majčinog mleka. Pošto me je sve to i lično zanimalo, dobro sam se informisala. Ali ono što mi pada u oči jesu razmere, proporcije koje je ta priča dobila – gotovo preteći ton sa kojim mnogi lekari, a gotovo sva uža i šira rodbina majci nameću priču o dojenju kao nečemu što je apsolutno nužno da postigne. U protivnom…
Šta kada postoje problemi?
To je sve vrlo razumno na prvi pogled, ali šta ako jednostavno dojenje ne ide? Ili šta ako žena oseća zaista ozbiljnu zabrinutost u vezi sa vaginalnim porođajem, ako joj sve u njoj govori da to ne treba da radi? Šta ako postoje psihološki uzroci pa žena ne može da doji ili ozbiljno strahuje da se porodi vaginalno?
Većina ljudi lako prenebregne važnost psihičkog stanja majke?
Njeni strahovi, njena intuicija – sve se to lako otpisuje kao nešto što se da rešiti ako žena hoće, i opet se skreće razgovor na medicinski deo. Ali psihološke crvene lampice upozorenja ne mogu se tek tako prevazići!
Ne postoji tu ono „misli na dobrobit svog deteta!“. Svako ko se ikada borio sa nekim svojim unutrašnjim vragovima (a ko nije?!), strahovima, fobijama, paničnim napadima, neopravdanim, a razoružavajućim brigama – zna koliko to nema veze sa snagom njegove volje ili veličinom njegove ljubavi prema nekome. Osećanje krivice koje nameće okolina, govoreći majci da to treba da radi za dobrobit svog deteta, ne može da izleči od straha, može samo da ga pogorša.
Bebi treba srećna mama više nego bilo kakva „prirodna“ hrana!
Dobrobit od dojenja bebe nije ni blizu tolika. Ako je cena koju majka plaća ta da zbog dojenja koje ne ide kako treba postaje konstantno neispavana, zabrinuta, nesrećna. Ako je muči osećanje krivice, ako kao posledicu njen odnos sa mužem obiluje napetošću koja se može seći nožem, tada dojenje zaista nije dobar izbor, ni za nju, ni za bebu.
Na nama je izbor
Nedavno sam čitala da francuski roditelji većinom imaju sasvim drugačiji stav po pitanju roditeljstva. Ne postoji pritisak lekara i okoline u vezi sa načinom na koji će se neka trudnica poroditi. Po njihovom shvatanju, najbolji porođaj je onaj koji bezbedno prenese bebu iz maminog stomaka u mamino naručje, i to je to. Ne postoji čak ni izraz „prirodni porođaj“. Ako možete da dojite, divno! Ako ne, beba će svakako biti savršeno zdrava i napredna. Dojenje za njih nije sveti gral majčinstva, dok se kod nas čak i dojenje majčinim mlekom na flašicu smatra neviđenim sebičlukom ako mama za tako nešto nema lekarsko opravdanje da ga prikaže. Uzgred, francuske bebe su po svim kriterijumima naprednije i zdravije od američkih. Čiji smo stav o majčinstvu=odricanju od svega drugog=krivici mi bezrezervno prihvatili.
Razloga ima puno
Postoji bezbroj razloga zašto neka mama ne može da doji bebu i veoma malo njih ima bilo kakve veze sa sebičnošću, nedostatkom ljubavi prema detetu. Ili nedostatkom pravih medicinskih informacija ili, vrhunac paranoje! Željom majke da očuva izgled svojih dojki. Dobru mamu jednostavno ne određuje način na koji se porodila i način na koji je hranila bebu.
