Lutka, Sjajna Drugarica i Odlična Učiteljica! – Koliko je Lutka Značajna u Razvoju Malog Deteta?

0

Lutka nije samo dobra drugarica malom detetu, ona je odlična učiteljica, jer kroz igru pomaže detetu da razvije svoje kognitivne, emotivne, motoričke, socijalne i komunikacijske veštine.

Sva sredstva kojima se dete služi u igri počev od: vode, vazduha, zemlje, kamenja,peska, svetlosti, raznih biljnih i zivotinjskih materijala, tekstil, konci, karton, daščice, ambalaže, knjige i sve ostalo čime dete razvija svoje potencijale i istažuje prostor u kome se zateklo su igračke. 

Jedna izreka glasi: „Kaži mi čime se igraš i reći ću ti kako  živiš“.

Jedna izreka glasi: „Kaži mi čime se igraš i reći ću ti kako  živiš“.

Kako u ovom uzrastu podstiče razvoj lutka?

Lutka je nezamenljiva radost svih devojčica, sastavni deo odrastanja, najbolja prijateljica. I dečaci rado imaju lutku dečaka u ovom ranom uzrastu.

Prve lutke su nastale još u zajednicama proistorijskih ljudi. Najstarije igračke koje su pronadjene u Egiptu su lutke, one su bile od drveta. Nemačka je vodeća zemlja u proizvodnju lutaka na svetu. U današnjoj realnosti postoji veliki broj lutki od različitih materijala, različite veličine, lutke koje prate trendove, krpene lutke koje nam šiju bake i mame na veliku radost naših devojčica.

Nekada su lutke ličile na devojčice, dok današnje lutke podsećaju na savremenu ženu, manekenku, tetovirane sa mnoštvom umetaka za kosu i visokim potpeticama. One kao takve stvaraju sliku devojčicama kako treba da izgledaju kada porastu. Uglavnom su realno predstavljene čime dete gubi potrebu da zamišlja i razvija svoju kreativnost. Mi Vam nećemo preporučiti da izaberete takvu lutku, bar ne kao jednu od prvih lutki za svoje dete…

U ranom uzrastu, u toku prve godine lutke mogu pomoći da dete ispituje svoje delove tela, dok mama imenuje i upoređuje ih na lutki. U ovom uzrastu dominantna je funkcionalna igra. Neophodno je stalno ponavljati detetu kako bi se određeno  ponašanje razvijalo i kako bi dete učilo. Odrasli u situaciji kada dete pogleda u lutku može usmeriti pogled u pravcu gledanja deteta, nasmejati se i imenovati.

Ukoliko gleda u oko odrasli imenuje sa „oko“, „gledaš u oko“ , „daaa, lutka ima oko“, „i ti imaš oko, mama ima oko“ na taj način dete usvaja delove tela na sebi, upoređuje ih sa drugima i polako se javlja pojam da je nešto isto ili nije isto.

Tebi mogu da kažem sve!

Tebi mogu da kažem sve!

Lutka može poslužiti za učenje veština i fazičnost aktivnosti koje nisu uvek ugodne: kupanje, hranjenje, spavanje, presvlačenje.  Roditelji na ovaj način pomažu deci da održe usmerenost u aktivnosti i kad treba izdržati nešto što možda nije uvek ugodno.  Deca se moraju naviknuti da se do kraja sprovede ono što se mora učiniti. Kupanje, oblačenje, hranjenje odvijaju se u određenom sledu. Roditelji najavljuju deci što će se dogoditi, čekaju da deca pokažu da su spremna za sledeći korak uz lutku kao prelazni objekat.

Obraćaju se lutki: (”Sad ću te obrisati!”). Pitaju lutku za dozvolu(”Sada ću ti navući čarapicu, može?“) odnosno govorom pokazuje da dete uzimaju za ravnopravnog partnera dok ga vode. Nakon toga sve to ponove kada uključuju dete u aktivnost koje za to vreme posmatra i upoznaje se sa aktivnostima koje mu možda neće biti ugodne na zanimljiv način.

 Zašto je važno šiti, kreirati lutku za dete?


Zašto je važno šiti, kreirati lutku za dete?

Nekada su majke šile lutke svojoj deci, danas je to veoma retko,  a to je neprocenjivo jer je dete učestvovalo u samom procesu stvaranja. Osećaj stvaranja i prisutnost pri izradi daje znanje kako nastaju stvari, dete dobija samopouzdanje jer dobija priliku da učestvuje u izradi nečega tako veličanstvenog, nekog ko ce postati sastavni deo njegove svakodnevnice, neko kome ce pričati, poveravati se, neko koga ce oživeti svojom maštom kao Đepeto Pinokija. Ovakva lutka postaje ličnost svog malog vlasnika, unikatna i jedninstvena, neponovlja realnost koja će dete podučavati i razvijati mu maštu.

 

 

Kade dete razgovara sa lutkom to je vrlo ozbiljan dijalog, ne treba ga olako shvatiti. Dete lutki daje ime, otkriva svoje  strahove, lutka mu pomaže da umire svoje emocije i da se oseti sigurnijim.

U uzrastu od 18 meseci se javljaju i funkcionalne govorne igre gde dete ispituje mogućnosti spajanja slogova u određenu reč i kreira prve kraće rečenice. Od druge godine igre predstavljanja postaju sve složenije i polako se nekoliko radnji povezuje u uzročno-posledičan odnos i kreira priča gde lutka postepeno dobija ulogu „prijatelja“.

Takav odnos može imati simboličko značenje koje treba poštovati jer ih polako odvaja od majke i čini sigurnijim kada majka nije prisutna. Na ovaj način lutka postepeno priprema dete za socijalizaciju, razvija društvenost i buduće odnose sa drugaricama. Dete pokušava na dubljoj dimenziji da doživi sebe u okruženju, da ispolji empatiju i razume druge menjajući uloge. Na ovaj način dete razvija komunikaciju i stvaralaštvo unoseći u igru fantaziju i imaginaciju.

Share.

About Author

Comments are closed.