Mehaničke i traumatske povrede mekih tkiva usne duplje

povrede mekih tkiva usne duplje

Sadržaj

Mehaničke i traumatske povrede mekih tkiva usne duplje se dešavaju u dečijem, ali i u odraslom dobu. Obuhvataju povrede mekih tkiva, odnosno tkiva koja se nalaze okolo zuba i povrede zuba. Zato ćemo govoriti o povredama mekih tkiva usne duplje dece ali i odraslih.

Do mehaničkih  i traumatskih povreda usne duplje dolazi prilikom pada, tuče, saobraćajnih nesreća. I prilikom žvakanja hrane i korišćenja neadekvatne četkice za zube, kao i pogrešne tehnike pranja zuba.

mehaničke povrede u ustima

Mehančke povrede mekih tkiva usne duplje

Mehaničke povrede mekih tkiva mogu biti akutne i hronične. Akutne traju vrlo kratko i često prolaze same od sebe. Hronične traju dosta duže i potrebno je ukloniti faktor koji ih je izazvao i sanirati fa u što kraćem roku.

Kako nastaju akutne mehaničke povrede mekih tkiva kod dece i odraslih?

Akutne mehaničke povrede mekog tkiva usne duplje se javljaju usled:

  • Slučajnog ugriza za sluzokožu obraza.
  • Korišćenja proteze sa oštrim ivicama.
  • pada ili udarca u predelu ustiju.
  • korišćenja četkice za zube sa velikom glavom ili oštrim vlaknima.
  • korišćenja neadekvatne tehnike pranja zuba.
  • slučajnog ugriza za usnu dok još traje dentalna anestezija.
  • žvakanja čvrste i tvrde hrane.
  • korišćenja oštrih predmeta poput čačkalica.
  • nošenja fiksne proteze.

Gde se javljaju  akutne mehaničke povrede mekih tkiva?

Akutne mehaničke povrede se najčešće javljaju na jeziku, obraznoj sluzokoži, usnama, gingivi, ali su moguće  povrede i  na nepcu.

Simptomi akutnih mehaničkih povrede u ustima

Moguća je pojava bola, hematoma, nekada i krvarenja, ukoliko je povreda nastala oštrim predmetom. Promene se vide kao ogrebotine, razderotine ili se javljaju promene nalik aftama (ulkusi).

mehaničke povrede u ustima

Lečenje akutne mehaničke povrede u ustima

Lečenje zavisi od veličine same povrede. Ukoliko je mehanička povreda ozbiljnija , sluzokoža se ušiva u ordinaciji. Kada su u pitanju manje povrede, tada se primenjuju antiseptici poput hidrogena, hlorheksidina i kalijum permanganata. Koriste se i sredstva za ubrzavanje epitelizacije ( zarastanja rane). Jedno od njih je vitamin A. Nekada se koriste i proteolitički enzimi, kao što su tripsin i himotripsin.

Hronične mehaničke  povrede mekih tkiva usne duplje

Hronične povrede mekih tkiva se češće javljaju kod starijih osoba. Zbog promena na viličnom zglobu, promena na mišičima, gubitka većeg broja zuba i nošenja neodgovarajućih proteza. Iritativni faktor koji izaziva promene traje dugo i konstantno. Pa su i same promene na tkivima jače izražene nego kod akutnih povreda.

Šta izaziva hronične povrede mekih tkiva?

Hronične povrede mekih tkiva nastaju zbog:

  • Zuba sa oštim ivicama ili površinama usled karijesa ili preloma. Zuba koji su rotirani ili sa neispravnim položajem.
  • Zubnih proteza koje su dostrajale ili imaju oštre i grube ivice.
  • Loših navika kao što su ugrizanje obrazne sluzokože i jezika.

mehaničke povrede u ustima

Hronične povrede mekih tkiva- simptomi

Javlja se osećaj peckanja ili žarenja, osećaj nelagode u ustima. Same promene mogu ličiti na promene akutnog karaktera, ali mogu imati i proliferativni oblik. Tada se sluzokoža uveća na jednom mestu unutar usne duplje i ima oblik hrapave ili glatke kuglice. Javlja se i crvenilo, a kod osoba koje duži vremenski periog grizu obraz nastaju hiperkeratotične promene. Sluzokoža u tom delu zadebljava i poprima beličastu boju. Često se javljaju bakterijske ili gljivične infekcije.

Hronične povrede mekih tkiva – terapija

Pre terapije potrebno je odraditi dijagnostičke postupke , kako bi se isključila druga medicinska stanja. Nakon postavljanja dijagnoze, kreće se sa terapijom. Iritans koji je izazvao promenu  se mora ukloniti. Kao i sama promena koja se javila u usnoj duplji. Osim toga primenjuju se antiseptici, antibakterijski i antiinflamatorni medikamenti. Kao i sredstva za ubrzanje epitelizacije sluzokože.

Traumatske povrede zuba

Šta su traumatske povrede zuba? Dentalne traume, odnosno povrede su oštećenja zuba koja se mogu javiti izolovano, a mogu nastati udruženo sa povredom okolnog tkiva. Najčešće se dešavaju kod dece. Ali i osoba sa protruzijom gornjih sekutića (sekutići izbačeni ka napred) ili skraćenom gornjom usnom.  Povrede se mogu ispoljiti kao naprsnuće zubne gleđi, prelom krunice, prelom korena, ili prelom i krunice i korena. Kada su povređena parodontalna tkiva može doći do rasklaćenja zuba (luksacije zuba). Ili traumatske ekstrakcije zuba (avulzije).

mehaničke povrede u ustima

Postoji više tipova rasklaćenja, u zavisnosti u kom smeru sila deluje na zub :

  • Kontuzija zuba (potres zuba). Kontuzija zuba je nagnječenje periodontalnih vlakna, vlakna koja okružuju zub. Zub je prilikom kontuzije u istom položaju, nema rasklaćenja, ali je osetljiv prilikom žvakanja ili dodira.
  • Subluksacija zuba (delimično rasklaćenje zuba). Zub je rasklaćen, ali je na svom mestu. Osetljiv je na dodir, a oko njega se može javiti krvarenje.
  • Intruzija zuba (utisnuće zuba). Zub je utisnut u alveolu i niži je u odnosu na ostale zube u nizu.
  • Ekstruzija zuba (istisnuće zuba). Zub je istisnut iz alveole i viši je u odnosu na ostale zube u zubnom nizu.
  • Lateralna luksacija (bočno rasklaćenje zuba). Zub se ne klati, ali je ukljesten u kosti i pomeren ka napred ili ka nazad.
  • Avulzija zuba (traumatska ekstrakcija zuba). Zub je prilikom pada ili udarca u potpunosti ispao van svog mesta u usnoj duplji.

Kako nastaju traumatske povrede zuba?

Dentalne traume, odnosno povrede zuba nastaju usled tuča, saobraćajnih nezgoda, pri padu. Nastaju u kontaktnim sportovima poput ragbija, fudbala, rukometa, boksa, rvanja. Mogu nastati i usled pada sa bicikle, rolera ili klizanja na ledu. Nastaju i pri otvaranju flaša i konzerva upotrebom zuba umesto otvarača.

povrede mekih tkiva usne duplje

Terapija traumatskih povreda zuba

  • Ukoliko je došlo do frakture (preloma) gleđi ili zubne krunice, bez otvaranja pulpne komore i eksponiranja nerva. Tada stomatolog izrađuje plombu u boji identičnoj boji zuba, kako bi zub izgledao što prirodnije.
  • Ukoliko je došlo do otvaranja pulpne komore (dela u kome je zubni živac smešten). Radi se endodontski tretman koji podrazumeva uklanjanje živca i punjenje kanala odgovarajućim materijalom.
  • Ukoliko je došlo do odlamanja većeg dela zubne krunice, predlaže se izrada protetske krunice.
  • Kod preloma korena zuba udruženih sa prelomom krunice se vrši ortodontsko izvlačenje. I, nadoknada dela zuba koji nedostaje.

Terapija preloma korena zuba zavisi od mesta preloma, prelomne linije, dislokacije i broja odlomljenih fragmenata. U većini slučajeva se radi repozicija koju prati imobilizacija splintom ili primena transdentalnog implanta. Ukoliko je prelom u samom vrhu korena, može se hirurški odstraniti prelomljeni deo resekcijom korena.

Kontuzija i subluksacija se smatraju najlakšim tipovima povreda. Kod njih se zub isključuje iz okluzije. Zubi suprotne vilice koji dolaze u kontakt sa tim zubom se vrlo malo skrate tako da nema kontakta sa povređenim zubom pri zatvaranju usta. Savetuje se izbegavanje tvrde hrane i konzumiranje meke i kašaste hrane tokom dve naredne nedelje.

Ekstruzija zuba, intruzija i lateralna luksacija su povrede  kod kojih se radi repozicija- vraćanje zuba u normalan položaj. I, imobilizacija- pričvršćivanje zuba za ostale zube pomoću dentalnog splinta koji se nosi dve do tri nedelje. Radi se provera vitaliteta zuba i na osnovu nje se odlučuje da li će se radititi i endodontska terapija. Povređeni zubi se prate u daljem periodu. Moguće je da  povređen zub bude vitalan, i da u kasnijem periodu dođe do odumiranja živca. Endodoncija se radi kod zuba sa završenim rastom korena.

Deci mlađoj od 12 godina neće trebati lečenje kanala korena. Njihovi korenovi i dalje se razvijaju i imaju sposobnost regeneracije. Bez obzira da li se radi endodoncija ili ne, takvi zubi se prate da bi se utvrdilo da li je potrebna dodatna terapija.

povrede mekih tkiva usne duplje

Izbijen zub kod dece

Avulzija zuba pretstavlja potpuno izbijen zub iz alveole. U  slučajevima  kada je izbijen zub nađen, radi se replantacija. Vraćanje zuba u alveolu i njegova imobilizacija – pričvršćivanje splintom tokom 2 do 3 nedelje. Izbijen zub se ne dira za koren zuba, već se hvata za krunicu zuba. Stavite zub pod jezik, ili u čaši mleka, jer je poželjno da zub bude u vlažnoj sredini do dolaska kod stomatologa. Vrlo je bitno da u što kraćem roku odete kod stomatologa. Idealno u prvih 30 minuta od povređivanja. Tada postoje velike šanse da će zub biti lepo prihvaćen za alveolu. Što duže vremena prođe do replantacije, manje su šanse za njen uspeh.

Izbijeni zub je kontaminiran, pa se primenjuju antibiotici i antitetanusna zaštita. Ukoliko je izbijen zub izgubljen, tada se zub nadoknađuje protetskom nadoknadom ili implantom.

Prevencija mehaničkih i traumatskih povreda usne  duplje

Da ne bi došlo do povređivanja mekih tkiva u ustima, savetuje se korišćenje četkice za zube sa mekim vlaknima i primena odgovarajuće tehnike pranja zuba. Pažljiva upotreba drvenih ili plastičnih čačkalica. Redovne stomatološke kontrole i iskorenjivanje loših navika kao što je grickanje obraza, jezika ili usana. Nakon stomatološke intervencije gde je upotrebljena anestezija, ne jesti ništa dok osećaj utrnulosti ne iščezne u potpunosti.

Kod prevencije traumatskih povreda, savetuje se nošenje dentalnih štitnika kod kontaktnih sportova. Ne treba žvakati led niti zaleđenu hranu.

avatar
Doktor stomatologije, posebne sfere interesovanja su joj iz oblasti dečje stomatologije, parodontologije i parodontalne hirurgije.

Podeli ovaj članak sa prijateljima

Facebook
Twitter
LinkedIn
Telegram
WhatsApp
Skype
Email
Oktal - Multimam Jan24 Side
Femibion 1 i 2
Femibion 1 i 2
Femibion
Femibion
Femibion 2
Dynamic.rs
Dynamic.rs
Dynamic.rs
Najnoviji članci

5 problema sa kožom i bezbedni tretmani u trudnoći

Kada počinje postporođajna depresija i koliko može trajati?

4 najčešće promene odnosa sa partnerom tokom trudnoće

Kada je previše stresa u trudnoći i kako utiče na trudnicu i bebu?

25 preporuka da vam trudnoća bude što srećnije iskustvo

Preporučujemo vam...

Skeeter sindrom kod dece ili alergijska reakcija na ujed komarca mogu biti više od smetnji. Evo šta treba da znate o Skeeter sindromu, alergijskoj reakciji na protein u plјuvački komaraca...

Kako razgovarati sa decom da se ostvari dobra komunikacija je prava veština. Dobra komunikacija sa decom je od vitalnog značaja u ostvarivanju roditeljstva. Dečije traženje i potreba za pažnjom u...

Znam, znam, pomislili ste “Šuga kod dece i odraslih? Pa zar to još postoji?” Itekako postoji! Uglavnom nailazimo na sporadične slucajeve tokom godine. I to u okviru par ljudi ili...

Praznici su važni deci, to je za njih najveselije doba godine! Posebno Uskrs, kada je proleće već stiglo, sve se rascvetalo, pravo uživanje kako za odrasle, tako i za decu....