Trudnice se često pitaju da li je dobro da češće ili ređe peru kosu.
Njihova briga se odnosi i na preparate koji se koriste za pranje kose i razmišljaju o tome da li pojedini sastojci šampona za pranje kose mogu uticati i na bebu. Isto, da li će češće pranje kose oštetiti kosu?
Kada prati kosu?
Kosu treba prati kada je kosa masna i prljava, dovoljno je na svaka tri dana. Češće pranje kose šamponom može dovesti do preteranog uklanjanja sebuma, odnosno preteranog odmašćivanja kože glave i kose. Sastojci kozmetičkih proizvoda za pranje i negu kose, koji su, za razliku od proizvoda za negu kože, u mnogo kraćem kontaktnu sa kožom glave, ne mogu preko kože glave majke doći do bebe. Ukoliko bi sastojci i mogli da prođu dublje u folikul dlake, to ne znači da mogu da dođu do sistemske cirkulacije, a kamoli u koncentraciji koja bi mogla negativno da utiče na majku ili bebu.
Budite pažljivi u izboru šampona i preparata za negu kose, u odnosu na potrebe vaše kose i vodite računa da nakon pranja kose, kosu ne oštetite nepravilnim češljanjem i četkanjem, naročito mokre kose.
Uklanjanje nečistoća, odnosno viška sebuma, orožalih ćelija, prašine i ostataka kozmetičkih proizvoda sa površine kose i kože glave postiže se određenim sastojcima šampona (površinski aktivne materije). Ovi sastojci imaju specifičnu strukturu i međusobno se razlikuju kako po naelektrisanju, tako i po „jačini“.
Kako izabrati najbolji šampon?
U moru reklama koje prate šampone, od kojih neke glase: daje kosi sjaj i gipkost, obnavlja kosu, ojačava kosu, daje kosi volumen, daje kosi dodatnu svežinu, ne sadrži silikone, štiti boju farbane kose itd, postavlja se pitanje kako izabrati odgovarajući šampon? Osnovno je da šampon treba birati prema tipu i stanju kose (normalna, suva i oštećena, masna kosa, zatim tanka ili bujna kosa).
Postoji li mogućnost da sastojci prodru kroz kožu?
Ukoliko je kožna barijera oštećena (suva koža, koža pod dermatozom) prodiranje sirovina u/kroz kožu će biti umnogome lakše, ali opet nedovoljno da bi sirovine došle do sistemske cirkulacije. Dakle, sastojci kozmetičkih proizvoda za kosu koji su, za razliku od proizvoda za negu kože, u mnogo kraćem kontaktnu sa kožom glave, ne mogu preko kože glave majke doći do bebe. Folikuli dlake praktično čine “rupe” u kožnoj barijeri, te mogu predstavljati mesto prodiranja pojedinih sastojaka u/kroz kožu, ali mogu predstavljati i potencijalni rezervoar sastojaka proizvoda nanesenih na kožu. Iz tog razloga se mogućnost folikularne penetracije uvek mora uzeti u obzir. Međutim, svakako da postoje ograničavajući faktori, odnosno, ne može sve što se nanese, u ovom slučaju na kožu glave, proći folikularnim putem u dublje slojeve kože i ići čak do sistemske cirkulacije.
