Probiotici uz antibiotike kod dece

Probiotici uz antibiotike kod dece

Probiotici uz antibiotike kod dece – DA. Mala deca imaju često infekcije i neka čak i više puta godišnje dobijaju antibiotike.

Probiotici uz antibiotike kod dece

Najefikasniji način da se spreče neželjena dejstva antibiotika je njihova odgovorna primena, samo u situacijama kada su zaista indikovani. Kada je terapija antibioticima neophodna, probiotici mogu da spreče njihovo neželjeno delovanje na crevni mikrobiom i zdravlje deteta.

Naša creva su domaćin milijardama bakterija, kao i gljivica i virusa, koji čine naš crevni mikrobiom –ekološku zajednicu svih mikroorganizama koji naseljavaju ljudsko telo.  Ova zajednica je jedinstvena za svaku osobu, originalna poput otiska prsta.  Sastav mikrobioma genetski je uslovljen, ali u velikoj meri zavisi i od drugih faktora. Načina rođenja deteta – vaginalni ili operativni, da li je dojeno, koliko često dobija antibiotike.

Probiotici uz antibiotike kod dece

Postoje brojni naučni dokazi da crevni mikrobiom ima ključnu ulogu u očuvanju našeg sveukupnog zdravlja. Poremećaj ravnoteže mikrobioma može dovesti do gastrointestinalnih problema, kao što je zatvor, nadimanje ili proliv, kožnih promena, gljivičnih infekcija, poremećaja imunskog sistema, sklonosti ka gojenju, što sve može dovesti do brojnih negativnih posledica po zdravlje kasnije u životu. Posebno je fascinantna veza između creva i mozga; mala neravnoteža crevnog mikrobioma može da prouzrokuje značajne promene našeg mentalnog zdravlja.

Neželjena dejstva antibiotika

U priči o savremenoj medicini anitibiotici igraju ulogu i heroja i zlikovca. Malo je lekova koji su spasili toliko života kao antibiotici. Međutim, antibiotici mogu imati i neželjena dejstva, među kojima je i narušavanje ravnoteže mikroorganizama koji žive u našim crevima – disbioze.

Jedna od čestih neželjenih posledica primene antibiotika je i proliv prouzrokovan antibioticima. Antibiotici ne deluju samo na patogene bakterije, uzročnike infekcije, već nažalost i na bakterije našeg mikrobioma. Proliv uzrokovan antibioticima nastaje kada antibiotik poremeti ravnotežu, tako što utiče na raznovrsnost i broj „dobrih“ bakterija u crevima. Ovako izmenjen mikrobiom ne može da odbrani creva od invazije patogenih mikroorganizama ili od preteranog rasta bakterija koje su već postojale u crevima i koriste svoju priliku. Čak i kada se broj bakterija oporavi, dugo se može održavati poremećaj ravnoteže i, posledično, povećana osetljivost na crevne infekcije i druge bolesti.

Probiotici uz antibiotike kod dece

Na učestalost, koja se procenjuje na 5 do čak 35 %, utiče izbor antibiotika, trajanje terapije, uzrast pacijenta, potreba za hospitalizacijom, pridružene bolesti i ranije epizode proliva uzrokovanog antibioticima. Deca su posebno rizična grupa, zbog česte upotrebe antibiotika i osetljive ravnoteže crevnog mikrobioma. Skoro svaki antibiotik, bilo da se daje oralno ili parenteralno, može da izazove ovaj tip proliva.

Proliv uzrokovan antibioticima definiše se kao pojava tri ili više tečnih stolica za 24 sata za vreme ili posle primene antibiotika.  Simptomi se ne moraju javiti odmah, nekada tek posle šest ili osam nedelja nakon primene antibiotika. Najčešće je blaga i prolazna pojava, ali može imati i tešku kliničku sliku koja zahteva bolničko lečenje, naročito kod dece sa prisutnim hroničnim bolestima.

Preporuke za primenu probiotika uz antibiotike

Upotreba probiotika pokazala se kao delotvorna strategija u prevenciji proliva prouzrokovanog antibioticima. Ako je antibiotik neophodan, istovremena primena probiotika može da neutrališe ili ublaži neželjena dejstva na crevni mikrobiom. Probiotici mogu biti vrlo efikasni u ponovnom uspostavljaju prirodne ravnoteže crevnih bakterija.

Može se postaviti pitanje da li davanje probiotika uz antibiotik uopšte ima efekta, jer antibiotici neselektivno ubijaju bakterije. Naučni dokazi kažu drugačije: mnogi sojevi probiotika otporni su na antibiotike, a u nekim situacijama pozitivno utiču na ishod lečenja, kao što je slučaj sa tretmanom infekcije izazvane sa Helicobacter pylori.

Kada započeti terapiju probioticima? Ne treba čekati završetak antibiotske terapije ni pojavu stomačnih tegoba kod deteta. Probiotike treba dati od prvog dana antibiotske terapije, prema uputstvu pedijatra ili farmaceuta.

Većina probiotika koji sadrže kulturu Lactobacillusa otporna je na antibiotike, tako da se mogu dati istovremeno sa antibiotikom. Postoje i preporuke da se napravi razmak od 2 sata između antibiotika i probiotika, da bi se obezbedila maksimalna efikasnost preparata.

Probiotici se uglavnom dobro tolerišu i njihova primena nije praćena neželjenim pojavama, posebno kod dece. Ipak, oprez je potreban kada se primenjuju kod osetljivih grupa pacijenata, kao što su prevremeno rođena deca, deca sa poremećajem imuniteta, srčanim manama, teško bolesna deca sa centralnim venskim kateterima.

Probiotici uz antibiotike kod dece

Koliko dugo davati probiotik?

Najmanje nekoliko nedelja nakon završetka antibiotske terapije, jer je proces oporavka crevnog mikrobioma spor i dugotrajan.

Da li probiotske namirnice mogu da pomognu? Neke namirnice, ako što su kiseli kupus, jogurt, kefir, sirevi poput mocarele, gaude ili švapskog sira sadrže prirodne probiotike. Iako su one korisne za zdravlje, vrsta, broj i raspoloživost živih bakterija u ovim proizvodima jako varira. I, ne može da zameni preparat probiotika koji sadrži određenu vrstu i broj bakterija.

Pedijatar Šef je Neonatološkog odeljenja u Bolnici za ginekologiju i akušerstvo KBC „Zvezdara“. Član je Republičke komisije za podršku dojenja, porodične i razvojne nege novorođenčeta i spoljašnji ocenjivač Agencije za akreditaciju zdravstvenih ustanova.
Preporučujemo vam...
Kako hranimo bebu
12 razloga za komunikaciju – Kako hranimo bebu?
Kako hranimo bebu? Da li komuniciramo sa bebom ili koristimo „digitalnu dadilju“ tj. telefon ili tablet?Kako hranimo bebu?Nisam pronašla studiju koja istražuje  procenat roditelja koji  hrani dete uz pomoć „digitalne dadilje“tj. omiljenog sadržaja za decu na telefonu/tabletu ali bi bilo zanimljivo istražiti. Da li ste se nekada pitali da li…
sunce je plavo
Sunce je plavo!
Sunce je plavo? Da li ste znali da spektar sunčevog zračenje ne podrazumeva samo ultra ljubičasto i infra crveno zračenje? Deo sunčevog spektra koji je veoma značajan, a koji je sve više u fokusu naučnika je upravo PLAVA SVETLOST – deo vidljivog spektra sunčevih zraka.Sunce je plavo!Poznata nam je plava…