Prva trudnoća i porođaj posle 30 godina je sve učestalija. Šta treba da zna žena koja je posle 30 godina odlučila da rodi prvo dete? Šta može da očekuje na tom putu i kako se pravilno ponašati tokom i posle porođaja?
Trudnoća i porođaj posle 30 godina
Dobiti dete u zrelijem dobu je povoljnije nego u mladosti, prema psiholozima. U savremenom svetu, žene se sve češće odlučuju da postanu majke nakon što navrše 30 godina. Takav izbor može biti iz različitih razloga, od ličnih ciljeva do spoljašnjih okolnosti. Odluka o porođaju nakon 30 godina je norma, a takve majke ne samo da su svesne svog izbora, već ga i pozitivno ocenjuju.
Po pravilu, u paru gde su roditelji stariji od 30 godina, unapred se pripremaju za rođenje prvog deteta, a dete se rađa dobrodošlo. Biološki, žena je programirana tako da je najpovoljniji period za njenu prvu trudnoću uzrast od 18 do 22 godine. Međutim, u našem turbulentnom dobu, kada žena, sa prilično visokim nivoom obrazovanja, nastoji da napravi uspešnu karijeru za sebe, rođenje deteta mnogi odlažu za mnogo kasniji datum.
Dakle, jedan od ozbiljnih problema sa kojima se ginekologija danas suočava jeste prvi porođaj posle 30 godina. Na kraju krajeva, prva trudnoća priprema telo za sve naredne. Gotovo ceo ciklus formiranja ženskog generativnog sistema završava se ne sa početkom puberteta, već tek nakon što žena nosi dete, rodi ga i hrani.
Pored toga, do 30. godine se stiče životno iskustvo, mudrost i psihološka zrelost. Svi ovi kvaliteti Vam omogućavaju da se osećate smireno u vezi sa svojim stanjem i donosite informisane odluke. Psihološka udobnost za bebu u takvoj porodici je osigurana. Medicinski aspekti kasne trudnoće i porođaja takođe su postali povoljniji poslednjih godina.
Prednosti trudnoće posle 30
Mnoge žene vide brojne prednosti rađanja deteta nakon 30. godine. Evo nekih od njih:
- Finansijsko samopouzdanje:Do 30. godine, mnoge žene već imaju stabilan prihod, što im omogućava da se osećaju finansijski sigurnim pre rođenja deteta.
- Psihološka formacija:Žene posle 30 godina obično bolje poznaju sebe nego u mladosti i imaju stabilniju emocionalnu sferu, što može biti korisno tokom majčinstva.
- Samouveren pogled u budućnost:Nakon 30. godine života žene često prave dugoročne planove, što doprinosi svesnom pristupu podizanju deteta i njegovoj budućnosti.
- Spremnost na odgovornost:Nakon 30 godina žene su obično spremnije da preuzmu odgovornost za dete i spremne su da ulažu u njegov razvoj.
- Prilika za prijatna otkrića:Mnoge žene nastoje da uživaju u slobodi i žive za sebe pre nego što postanu majka. To im omogućava da još živopisnije iskuse radost i karakteristike majčinstva.
- Mogućnost odlaganja menopauze:Kasno roditeljstvo može pomoći da se odloži početak menopauze i smanji rizik od određenih bolesti.
Mogući rizici trudnoće nakon 30 godina
Uprkos prednostima, mora se imati na umu da trudnoća posle 30 godina može biti praćena određenim rizicima povezanim sa godinama žene i njenim telom. Evo nekih od potencijalnih rizika:
- Hronične bolesti:Do 30. godine, žene mogu već imati više hroničnih i skrivenih bolesti koje mogu uticati na trudnoću i porođaj.
- Poteškoće sa začećem:Godine mogu uticati na proces oplodnje i često otežavaju začeće deteta.
- Predispozicija za prevremeni porođaj:Žene starije od 30 godina su u većoj opasnosti od prevremenog porođaja, što zahteva posebnu pažnju i medicinski nadzor.
- Hipoksija i komplikovan porođaj:Rizik od razvoja hipoksije kod fetusa se povećava zbog obično složenijih i dugotrajnijih porođaja kod trudnica starijih od 30 godina.
- Moguće genetske mutacije:Sa godinama se povećava verovatnoća genetskih mutacija i abnormalnosti u hromozomima, što može uticati na zdravlje deteta.
Opšte je poznato da se incidenca oboljenja unutrašnjih organa, kao što su
- arterijska hipertenzija,
- dijabetes melitus,
- gojaznost,
- metabolički sindrom,
nažalost povećava nakon 30 godina.
Međutim, nivo razvoja savremene medicine omogućava pravovremenu dijagnozu i lečenje takvih stanja u fazi pripreme za trudnoću i tokom nje.
U 1. trimestru se prati koncentracija proteina povezanih sa trudnoćom i humanog horionskog gonadotropina, u drugom tromesečju se prati kombinacija alfa-fetoproteina i humanog horionskog gonadotropina.
Da bi se uverile da su sumnje tačne, koriste se invazivne dijagnostičke metode.
- Ovo je biopsija horionskih resica (dobivanje ćelija iz buduće placente), koja se radi u 8-12 nedelja trudnoće,
- amniocenteza (aspiracija plodove vode u 16-24 nedelje),
- kordocenteza – punkcija pupčane vrpce fetusa (izvodi se u 22-25 nedelja trudnoće).
Ove tehnike omogućavaju da se tačno odredi hromozomski set nerođenog deteta i sa poverenjem govori o prisustvu ili odsustvu genetskih bolesti. Sve intervencije se sprovode pod kontrolom ultrazvuka, što nam omogućava da smanjimo stepen komplikacija na minimum.
Smanjenje rizika
Međutim, nema potrebe za panikom unapred, jer informisan i odgovoran pristup trudnoći može pomoći u smanjenju potencijalnih rizika. Sprovođenje potpunog pregleda tela pre začeća, održavanje zdravog načina života, pravilna ishrana i odustajanje od loših navika mogu značajno smanjiti negativne efekte starosti na trudnoću i porođaj.
Moguće komplikacije i rizici prema statistici
Ako uzmemo u obzir statističke podatke, najčešće komplikacije su sledeće:
- Pobačaj. Prema statistikama, kod pacijenata starijih od 30 godina, rizik od pobačaja se povećava na 18% (do 30, ova cifra je samo 7%).
- Razvoj Daunovog sindroma. Rizik od rađanja bebe sa ovom dijagnozom je otprilike 1 od 910 trudnoća.
- Gestacijski dijabetes. Prema statistikama, ova patologija se javlja u 32% slučajeva.
- Carski rez. Za žene starije od 30 godina, rizik od carskog reza je oko 35%.
Planiranje i priprema za trudnoću
Pravilna priprema za trudnoću i porođaj pružiće vam sve šanse da imate zdravu bebu. Preporučuje se da se pridržavate sledećeg:
- Održavajte zdrav način života. Najbolje je napustiti loše navike, posvetiti dovoljno pažnje dnevnoj rutini i održavati pravilnu ishranu.
- Prođite kompletan pregled tela. Ovo će identifikovati moguće rizike i sprečiti patologije. Dijagnoza će biti potrebna ne samo za ženu, već i za njenog partnera.
- Lečiti hronične bolesti. Najbolje je podvrgnuti neophodnom lečenju i, ako je moguće, osloboditi se postojećih patologija.
Ako niste psihički spremni za majčinstvo, onda se možete upisati na posebne pripremne kurseve za buduće majke. Ovde ćete naučiti odgovore na skoro sva pitanja i moći ćete da se mentalno pripremite za novu fazu u Vašem životu.
Pregledi i analize tokom trudnoće
Vođenje svake trudnoće podrazumeva redovne preglede kod ginekologa, posete drugim specijalizovanim specijalistima, podvrgavanje određenim dijagnostičkim procedurama i testovima. Posle 30. godine, posebno ako žena doživljava prvu trudnoću, pored standardnih procedura, potrebno je i niz dodatnih pregleda.
Potrebno je sledeće:
- Ultrazvuk fetusa.
- Ultrazvuk mlečnih žlezda.
- Ultrazvuk štitne žlezde.
- Opšti test krvi.
- Opšti test urina.
- Određivanje krvne grupe i Rh faktora.
- Hemostaziogram + D-dimer.
- Test tolerancije na glukozu.
- TORCH kompleks proširen (Antitela na Tokoplasma gondii, IgG; Antitela na Tokoplasma gondii, IgM; Antitela na citomegalovirus (Citomegalovirus), IgG; Antitela na citomegalovirus (Citomegalovirus), IgM; Antitela na virus rubeole, IgG; Antitela na virus rubeole, IgM; Antitela na virus herpes simpleksa tipa I, II (virus herpes simpleksa I, II), IgG , Antitela na virus herpes simpleksa tipa I, II (virus herpes simpleksa I, II), IgM;
- Hormonalne analize.
- Biohemijski test krvi.
- Test na HIV, hepatitis B i C.
- Bakterijska kultura urina/cervikalnog kanala.
Pored toga, potrebno je da prođete sve testove koje će Vam propisati ginekolog, genetičar, hematolog i drugi specijalisti.
Trudnice starije od 30 godina su po pravilu disciplinovanije i odgovornije i bolje se pridržavaju preporuka lekara. Ovo doprinosi prevenciji i blagovremenom lečenju pojave komplikacije trudnoće.
Vaša pitanja o trudnoći posle tridesete godine
Porođaj je normalan fiziološki proces, čak i ako je žena starija od 30 godina. Sa savremenim nivoom razvoja akušerstva, svaka žena može da rodi zdravo dete, a starost uopšte nije kontraindikacija za porođaj.
Koja je značajna razlika između porođaja pre 30 godina i posle?
Najvažnija razlika su fiziološke promene u strukturi karličnog dna. Činjenica je da se struktura karličnog dna kod osamnaestogodišnjakinje i tridesetogodišnje žene veoma razlikuje jedna od druge. Prvi ima visok procenat elastičnih vlakana, dok drugi ima ista vlakna zamenjena gušćim i manje savitljivim kolagenom. Tokom procesa porođaja, beba otvara karlično dno usled porođajnog dejstva materice i napora trbušne prese. Elastična funkcija karličnog dna igra važnu ulogu u mehanizmu porođaja i postpartuma. Zbog toga se tokom porođaja češće javljaju poremećaji kod žena koje rađaju prvi put posle 30 godina. Kasnije, ove žene češće doživljavaju prolaps materice i vagine, što može dovesti do nekih oblika urinarne inkontinencije. Zbog toga nakon porođaja treba ojačati mišiće karličnog dna i prednjeg trbušnog zida.
Kako žena treba da se ponaša tokom trudnoće?
Želeo bih da primetim da se u prvoj polovini trudnoće, po pravilu, ne javljaju specifične komplikacije povezane sa godinama, osim ako do ovog trenutka žena nije nakupila gomilu bolesti povezanih sa abortusoma i hroničnim inflamatornim bolestima. Od početka trudnoće od posebne je važnosti pravilna ishrana i obezbeđivanje organizma dovoljnim količinama vitamina. Vremenom psihološka i fizička priprema za porođaj dolazi do izražaja. Jedan od glavnih preduslova za uspešan ishod trudnoće je briga i pažnja najbližih, rođaka, a posebno muža. Verujte mi, ako imate voljenog muža u blizini, trudnoća i porođaj se po pravilu odvijaju uspešno. Takođe treba napomenuti da je prilikom prvog porođaja posle tridesete verovatnoća da će biti potreban carski rez blago povećana, a žena treba da zna glavne karakteristike ove operacije kako bi bila psihološki spremna za mogućnost takvog ishoda.
Šta savetujem ženama posle porođaja?
Dojenje je veoma važno u ovom periodu, jer pomaže detetu da se prilagodi. Trebalo bi da nastavite da radite jednostavne fizičke vežbe, posebno za jačanje prednjeg trbušnog zida i karličnog dna. Za ovo postoje posebni kompleksi, koji su objavljeni u raznim priručnicima. Navešću samo nekoliko primera.
- Žena stišće dno karlice kao da pokušava da se odupre želji za mokrenjem (Kegel vežbe)
- Dok stojite, zategnite i opustite mišiće anusa.
- Ležeći, zategnite karlično dno i kašljajte, dok stavite ruku na stomak i kontrolišete prednji trbušni zid.
Moj subjektivni stav prema problemu porođaja nakon 30 godina
Kao lekar, ja sam pristalica ranih prvih porođaja (pre 24 godine). Odlaganje trudnoće na kasniji datum često dovodi do pogoršanja reproduktivne funkcije. Sa godinama se mogu povećati negativne posledice sada rasprostranjenih polno prenosivih bolesti, kao što su klamidija, genitalni herpes i genitalne bradavice. Neke virusne infekcije mogu povećati rizik od razvoja prekancera grlića materice. Inače, rak grlića materice već je čest u mlađim godinama. Virusi koji povećavaju rizik od razvoja raka grlića materice se prenose polnim putem.
Ne mogu a da ne pomenem još jednu bolest koja sam takođe pojavljuje u mlađih žena – fibroidi materice. U mojoj praksi, to je postalo češće kod žena mlađih od 30 godina. I na kraju, endometrioza, koja utiče na reproduktivne funkcije žene, verovatnoću trudnoće i njen ishod. Uz sve ovo su i loše navike. Statistike pokazuju da pušenje povećava verovatnoću pobačaja, što dovodi do rađanja oslabljene dece sa svim posledicama.
Zaključno
Dakle, odluka o rođenju deteta posle 30 godina je svestan izbor, koji ima svoje prednosti i potencijalne rizike. Važno je zapamtiti da je svaka žena jedinstvena, a starost ne bi trebalo da bude prepreka majčinstvu. Današnja medicina pruža mnoge mogućnosti podrške ženama koje se odluče da postanu majke nakon 30. godine života, a savremena tehnologija omogućava da se izbore sa mnogim potencijalnim problemima.
Važno je da slušate sebe, vodite računa o svom zdravlju i uživate u radosti majčinstva, bez obzira na godine.
