Radovanje kao način postojanja – Zahvalnost i put ka sreći

Radovanje kao način postojanja - Put ka sreći

Radovanje kao način postojanja– Postoji jedna prosta istina, koja mnogim ljudima nekako izmiče, a ona glasi – samo onaj ko ume da se raduje sitnim stvarima, ume da se raduje i krupnim.

Deca su očarana svojim životom

Sigurno ste primetili da veoma malo dete vidi lepotu u sasvim običnim stvarima, kao što je svitac, mačije oči u mraku, kada otkrije sposobnost sunđera da upije vodu, šuškajući zvuk celofana, prskanje vode kada skoči u baricu, osećaj pod prstima kada uvuče ruku u džak pun zrna kafe. Svi smo mi kao deca umeli da se zaljubljujemo u svoje dane i bili smo očarani svojim životom.

Kako odrasta, postaje sve teže dete oduševiti nečim. Od čudesa, takve stvari postaju podrazumevajuće.

Radovanje kao način postojanja - Put ka sreći
Samo ona koja ume da primeti i osvesti trenutke bliskosti sa svojim ljudima dok pričaju o sasvim običnim stvarima, samo njoj neće trebati krupne stvari da bi znala koliko joj vredi to prijateljstvo.

Da li smo zaboravili da se radujemo?

Odrastao čovek se obično ne oduševljava presijavanjem sapunice dok pere sudove, niti mu mnogo znači kada na putu naiđe na veliku gomilu pokupljenog suvog lišća.

Ponekom odraslom čoveku je mašta zakržljala, kao i sposobnost radovanja zbog sitnica. Treba mu nešto mnogo jako i veliko da bi se radovao. Da diplomira, recimo. Sopstvena svadba. Kada mu dete diplomira. I tako još desetak velikih događaja u životu, i to je to.

Diviti se i radovati postojanju

Ali neki ljudi su ipak uspeli da sačuvaju i da ojačaju tu svoju rođenjem datu sposobnost da se raduju malim stvarima. Oni ne moraju da oslepe, pa progledaju ponovo, da bi se svakodnevno iznova divili lepoti pahulje ili drveta, ili lica svog deteta.

Njima je važno putovanje, mnogo više od cilja. Recimo, oni upisuju studije da bi saznavali svakog dana nešto novo i zanimljivo iz oblasti koja ih zanima, da bi prevladavali izazove, upoznavali nove i uzbudljive ljude, zbog hrskavih stranica novih i mirisa starih knjiga i sveže naoštrenih drvenih olovaka. Njih uzbuđuje putovanje. Dobiti diplomu pravnika ili lekara za njih je tek jagodica na vrhu torte. Jagodica koja obećava nove avanture.

Ljudi koji su ponovo naučili, ili pak koji nikada nisu zaboravili da budu srećni zbog malih stvari, oni kao da su zaljubljeni u svaki svoj dan, ma šta da im taj dan donosi.

Radovanje kao nacin postojanja (
Samo ona koja ume da vidi lepotu jednog cveta, umeće da zaista sagleda lepotu raskošne bašte.

Zbog čega je većini ljudi toliko teško da razmišljaju na ovakav način?

Zbog čega je većini ljudi um navikao da brine i da prvo primećuje uglavnom ružne stvari? Čak i kada vide nešto lepo, neki lep prizor, nečiji lep gest, neki ljudi odmah zatim kažu: “Da, ali…”, “Ali zašto ne bi mogli svi parkovi da budu tako lepo uređeni?”, “To će za dva dana da se pokvari”, “Dokle li će trajati to”, “Čekaj samo da…” i slično.

Naš mozak je zapravo veoma lako navići da brine. Valjda smo evolutivno tako podešeni, da nam je veoma važno da spremno reagujemo kada imamo razlog za brigu.

Razlika je u tome što se mozak praistorijskog čoveka nije zamajavao brigama kojima se mi danas bavimo. Pretpostavljamo da je onaj deo mozga praistorijskog čoveka koji je zadužen za čisto preživljavanje mogao imati poverenja u onaj drugi deo mozga zadužen za fantaziranje, maštanje, pa kad taj drugi deo mozga kaže “Beži, opasnost! Juri nas lav”, ovaj prvi deo mozga spremno šalje krv u ruke i noge, da trčimo kao ludi i širom nam otvara oči!

Ali danas, taj prvi deo mozga više nema poverenja u nas, jer mu svakodnevno šaljemo video klipove svojih katastrofičnih fantazija, od kojih se uglavnom nijedna nije realizovala. I tako naš um brine konstantno i ne radi ništa po tom pitanju.

Radovanje kao nacin postojanja
Samo onaj ko ume da ceni sastojke od kojih se jelo sastoji, umeće da zaista uživa u ukusu tog jela.

Radovanje kao način postojanja je veliki benefit

Postoji jedna prosta istina, koja mnogim ljudima nekako izmiče, a ona glasi – samo onaj ko ume da se raduje sitnim stvarima, ume da se raduje i krupnim.  Ne može drugačije.

Samo onaj ko ume da vidi lepotu u učenju, u putovanju ka odrednici koja se zove sticanje diplome, u savladavanju teških lekcija, samo taj ume da se istinski obraduje diplomi kada je dobije.

Samo onaj ko ume da ceni sastojke od kojih se jelo sastoji, umeće da zaista uživa u ukusu tog jela.

Samo ona koja ume da vidi lepotu i u izazovima i teškoćama majčinstva, u učenju na svojim greškama, u prevazilaženjima prepreka, samo ona će umeti da istinski voli što je mama.

Samo ona koja ume da vidi lepotu jednog cveta, umeće da zaista sagleda lepotu raskošne bašte.

Samo ona koja ume da primeti i osvesti trenutke bliskosti sa svojim ljudima dok pričaju o sasvim običnim stvarima, samo njoj neće trebati krupne stvari da bi znala koliko joj vredi to prijateljstvo.

 

Radovanje kao način postojanja
Samo ona koja ume da vidi lepotu i u izazovima i teškoćama majčinstva, u učenju na svojim greškama, u prevazilaženjima prepreka, samo ona će umeti da istinski voli što je mama.

Velike stvari će se pobrinuti same za sebe

Jedna pesma (William Martin, “The Parent’s Tao Te Ching: Ancient Advice for Modern Parents”) kaže da treba da naučimo dete da ne žudi za velikim stvarima, nego da nađe lepotu u običnim, u kušanju jabuke i kruške, u dodiru ruke, da naučimo dete da plače kada životinje i ljudi umru. Ako naučimo dete da žudi za običnim stvarima, velike stvari će se pobrinuti same za sebe.

Pričamo o zahvalnosti zapravo, kao putu ka sreći

Vežbajući zahvalnost, učimo da obraćamo pažnju na malene svakodnevne lepote. Klasična vežba da pred spavanje ili tik nakon buđenja nabrojimo nekoliko stvari zbog kojih smo zahvalni je i postala klasična zato što zaista postiže rezultat.

Suprotnost zahvalnosti je pohlepa. Pohlepa nastaje kada nas ništa što postignemo ne zadovoljava, nego žudimo za nečim većim, jer verujemo da ćemo tada, kada to postignemo, moći biti srećni.

Setite se večeras zbog čega osećate istinsku zahvalnost za ovaj dan. To može biti nešto malo, lepa rečenica koju ste čuli, lep prozor sa muškatlama, ili ukusno jelo koje ste pojeli. Sutra uveče opet. Tokom dana napravite mentalnu zabelešku kada vidite ili čujete, ili pomislite nešto lepo, pa se uveče zahvalite i za to. Tako se vežbaju oči da primećuju lepe stvari.

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin
Share on pinterest
Share on email
Psiholog psihoterapeut. Psihoterapijom se bavi od 2010. godine, a najviše iskustva ima u radu sa problemom samopouzdanja i psihologijom traume. U ljudima koji joj se obrate za pomoć traži njihove snage i izvore hrabrosti, a ti izvori su često veoma specifični i jedinstveni za tog čoveka.
Preporučujemo vam...
Šta je ljubav? – 3 koraka do ljubavi
Šta je ljubav? Većina veruje da zna šta je ljubav no, da li je uzrok svih patnji zapravo nerazumevanje ovog pojma, čije tumačenje i nije toliko apstraktno i individualno, koliko mislimo…Šta je ljubav – Može li se ljubav definisati?Iako bi većina volela da se pozove na uverenje kako je ljubav…
Ishrana bebe 12 meseci - Sedmodnevni jelovnik i recepti
Ishrana bebe 12 meseci – Sedmodnevni jelovnik i recepti
Ishrana bebe 12 meseci je raznovrsna, beba jede većinu toga što je na porodičnoj trpezi. Krajem prve godine deci, pored termički obrađenog, počnite da dajete i manje količine svežeg povrća, koje od druge godine treba da bude još značajnije zastupljeno u ishrani. Do godinu dana bebama se ne soli hrana!Ishrana…
23 Nedelja trudnoće
23 Nedelja trudnoće – Beba je sve aktivnija
23 Nedelja trudnoće je treća nedelja šestog lunarnog meseca.Kako se razvija Beba u 23 nedelja trudnoće?Plod je dugačak od 29-30 centimetara i težak oko 500 grama, porede ga sa veličinom patlidžana, u narednih mesec dana će duplirati telesnu težinu. U ovom uzrastu plod ima uspostevljene cikluse spavanja i budnog stanja,…