Spavanje beba uzrasta 1+ često zbunjuje roditelje. Roditelji se potajno nadaju da će problemi sa spavanjem njihove bebe nestati najkasnije sa prvim rođendanom. Ta želja roditelja da beba nakon svog prvog rodjendana konačno prespava noć, često se u realnosti ne ostvaruje. Zašto je to tako?
Spavanje beba uzrasta 1+
U tom uzrastu bebin jelovnik je već poprilično bogat, ona je već na 4+ nemlečna obroka preko dana. I dovoljno je velika da joj dodatne kalorije tokom noći nisu potrebne. Iako se i dalje neretko nastavlja sa noćnim obrocima.
Nakon prve godine, do drugog rođendana, beba se rapidno razvija, raste, usavršava nove veštine. Svesnija je i znatiželjno upoznaje svet oko sebe. Normalno da se procesuiranje svega novog odražava na spavanje kod velikog broja beba. Sve te “prirodne predispozicije” za lošije spavanje dovode do regresija sna. Ukoliko uz to, beba još uvek nema dobre navike spavanja, jasno je da je ovaj period pun izazova za celu porodicu. A ona je već poprilično iscrpljena i nenaspavana.
Prva regresija sna bebe oko prve godine
Dok željno iščekujemo da beba napuni godinu dana, njen san već može biti narušen. Čak, i kod onih beba koje su dobar deo prve godine bile odlične spavalice. Naime, u ovom uzrastu beba usvaja nove stvari velikom brzinom i puno uči. Većina beba već uči da hoda i uporna je u nameri da tu novu veštinu vežba po ceo dan. Usvajanje neke velike veštine poput prohodavanja, odražava se na narušen kvalitet sna. Razlog? Dok beba spava, nove veštine se procesuiraju, usvajaju i prebacuju iz kratkoročne u dugoročnu memoriju. To je veliki izazov za bebin mali i nerazvijeni mozak i zahteva puno njihove energije. Zato se često u tom periodu dešava da beba bude dodatno umorna i razdražljiva tokom dana. Ili, da u sred noći bude budna po par sati i želi da se igra.
Druga regresija sna bebe – između 15. i 18. meseca
U ovom periodu uspavljivanje može biti veliki izazov, uključujući i prelazak sa 2. na 1. dremku preko dana. U slučaju da beba već nije prešla na samo jedno dnevno spavanje. To je najzahtevnija tranzicija i period privikavanja na nju može da traje čak i više od mesec dana. Nekada se čini da im je jedna dremka preko dana sasvim dovoljna. Dok im se drugim danima više spava, i često tada beba ima i drugu, kratku dremku preko dana. Roditelji na taj način gube predvidivost, ritam dnevnog spavanja, pa i osećaj da znaju šta rade… Ovu tranziciju treba sprovesti postupno i strateški. S obzirom na to da beba umesto 3-3,5h (kada je imala 2 dremke), sada treba da ostane budna čak i do 5h.
Takođe, u ovom periodu beba počinje dosta više da govori, da trči i da se samostalno penje uz stepenice. Postaju mala nezavisna bića i ulaze u poznatu “ja” fazu. Shvataju moć svojih reči i žele sve da urade – ali da to urade sami. “Sama ću da se obučem”, “hoću sam jedem” i slično. Kod mnogih beba separaciona anksioznost je na vrhuncu upravo u ovom uzrastu.
Treća regresija sna bebe – oko drugog rođendana
Ukoliko mališan počinje da se budi u sred noći ili dosta ranije ujutru, odbija dnevnu dremku ili čini sve što je u njegovoj moći da što kasnije ode na spavanje. Pri tome, samo uspavljivanje traje beskonačno – prolazite kroz regresiju sna koja je potpuno normalna u ovom uzrastu. Sada je njihova potreba da budu samostalni, da donose svoje odluke, kao i upornost koju pokazuju, na vrhuncu.
Oko drugog rođendana deca počinju da se plaše mraka. S tim u vezi, poželjno je da u ovom periodu imate malu lampicu koju ćete koristiti tokom noći, kako se dete ne bi uplašilo i dodatno razbudilo kada se probudi u 2h ujutru.
Popodnevne dremke su popriličan izazov u ovom periodu. Dete se opire i odbija odlazak na spavanje. To ponašanje roditelji često protumače kao njihovu spremnost za izbacivanje dnevnog spavanja. Međutim, takav zaključak je često pogrešan. Dovodi do situacije da dete postaje preumorno i sklono tantrumima neposredno pred večernje uspavljivanje. Da bi se to izbeglo, važno je da roditelj prioritizuje san! I ako treba da leži sa detetom tokom dnevne dremke, to i uradi. Tako će detetu pružili priliku da odspava i odmori se. Tek nakon 2,5 godine (najranije, a idealno između 3. i 4. godine), dete će biti spremno da uspešno “pregura“ ceo dan bez popodnevnog spavanja.
Svaka regresija je progresija
Važno je da znate da je svaka regresija progresija! To je znak da se dete razvija i raste, kao i da njihov mozak uspešno sazreva. Zato i ne čudi činjenica da beba iz svake regresije izađe vidno zrelija i sposobnija.
Često dobijamo pitanje – koliko regresija traje?
Univerzalnog odgovora nema – može trajati od nekoliko dana do nekoliko nedelja. Zato je izuzetno važno da se roditelji drže istih rutina pred svako uspavljivanje. Ili ukoliko ih nemaju, da rade na usvajanju istih. Kao i da tokom dana bebi pruže što više prilika za vežbanje prohodavanja i drugih novih veština koje beba usvaja. Pratite svoje mališane i osluškujte njihove potrebe!
