Povrede kože i mekog tkiva u vidu posekotina, razderotina, nagnječenja ili ubodnih rana su najčešće povrede kod dece. Šta uraditi kada se dete poseče?
Kako proceniti da li dete treba odmah odvesti kod lekara i kako zbrinuti manje povrede kože kod kuće?
Šta kada se dete poseče?
Rane su obično u predelu glave i šaka. Ali se mogu javiti i na drugim delovima tela kao što su ruke, noge, grudni koš, leđa. One najčešće nastaju u igri gde se dete saplete i udari o ivicu stola, radijator, prozor ili u toku školskih i sportskih aktivnosti. Dovoljan je samo trenutak nepažnje da se nezgoda dogodi! Roditelji treba da preduzmu sve što je u njihovoj moći da do povrede ne dođe. A kad se tako nešto već desi, najvažnije je ostati pribran i pomoći svom detetu.
Šta je prva stvar koju treba da uradite kada se dete poseče?
- Prvi korak je da ne paničite. Ako ostanete smireni, onda se i dete neće uplašiti.
- Pogledajte posekotinu da steknete početni utisak da li je mala ili velika.
- Sledeći korak je da zaustavite krvarenje. Pronađite čist peškir ili krpu i nežno ali čvrsto je pritisnite na posekotinu (još je bolje ako pri ruci imate sterilnu gazu, preko koje ćete pritisnuti krpu ili peškir. Držite je u tom položaju najmanje dva minuta (duže ako je potrebno). Za posekotine koje idu uz veliku čvorugu ili modricu, na primer na glavi, možete takođe da primenite led umotan u peškir. Kada se krvarenje zaustavi ili drastično smanji, detaljnije pogledajte ranu da biste procenili koliko je ozbiljna.
Kako proceniti da li dete treba odmah odvesti kod lekara?
Ako niste sigurni da li je ili nije potrebno šivenje, evo nekih smernica: Proverite da li posekotina zjapi otvorena. Svaka posekotina koja zjapi i veća je od pola centimetra trebalo bi da bude zatvorena šavovima. Male posekotine koje ne zjape otvorene možda ne zahtevaju šavove, ali se na njih ipak mogu primeniti adhezivne trake.
Postoje tri glavna razloga za hirurško zbrinjavanje posekotina
- Da bi se zaustavilo aktivno krvarenje. Ako je posekotina velika i nastavlja da krvari, onda je očigledno potrebno hiruško zbrinjavanje. Većina posekotina, međutim, prestane da krvari posle nekog vremena, ako se na njih primenjuje pritisak peškirom ili krpom.
- Da se spreči infekcija rane; treba imati u vidu da hirurško zbrinjavanje povreda kože i mekih tkiva treba obaviti u prvih 6 sati nakon povrede.
- Iz estetskih razloga, naročito ako se radi o posekotinama na licu.
Posekotine koje treba da zbrine hirurg
- Posekotine na glavi i licu. Povrede poglavine i lica često obilno krvare i mogu da uplaše roditelje; ovo nastaje zbog velike prokrvljenosti kože i potkožnog tkiva glave. Povrede lica treba da ušije iskusan hirurg, odgovarajućim šavnim materijalom, da bi se sprečio nastanak ožiljka
- Povrede nastale ujedom životinje ili čoveka, zbog velikog rizika od infekcije.
- Ubodne povrede. One su naizgled male, ali duboke. Kroz njih lako prolaze bakterije, rana se brzo zatvara, tako da dolazi do infekcije. Kod ubodnih rana obavezno se mora potražiti pomoć lekara, zbog čišćenja mesta uboda i antitetanusne zaštite.
Manje povrede kože deteta zbrinuti kod kuće
Srećom, najčešće su u pitanju male i površne ranice, koje možete i sami rešiti kod kuće, uz pomoć svog kućnog pribora za prvu pomoć i puno ljubavi i utehe koja je vašem detetu potrebna u tim trenucima. Ako je dete „zaradilo“ samo malu posekotinu, oguljotinu (kolena i laktovi najčešće stradaju) ili razderotinu dovoljno je ranu isprati vodom, naročito ako ima primesa zemlje, trave i sl.
Nakon toga ranu možete dezinfikovati nekim sredstvom za dezinfekciju, najbolje neko koje ne peče ili manje peče (izbegavajte alkohol ili rakiju jer jako peku oguljenu kožu). Deo kućne apoteke treba da bude i sprej ili drugo sredstvo za dezinfekciju rana. Povidon jodid je odlično dezinfekciono sredstvo, ali dosta peče i ostavlja fleke na garderobi. Površne povrede kože možete, posle dezinfekcije, isprskati antibiotikom u spreju. Ipak, za sprečavanje infekcije najvažnije je ranu odmah dobro oprati i dezinfikovati. Primena antibiotskih masti se ne preporučuje na svoju ruku, već samo po savetu lekara. Postoje brojni preparati i melemi za zarastanje rana i lakših opekotina. O njihovoj upotrebi posavetujte se sa apotekarom ili lekarom. Povredu zaštitite gazom i flasterom. Ako koristite hanzaplast, izaberite neki koji propušta vazduh i nastojte da preko noći, ako je moguće, povreda bude nepokrivena, jer će tako brže zarasti.
Antitetanusna zaštita kod posekotina dece
Svaka povreda kože potencijalno je tetanogena, a naročito su opasne ubodne povrede (ekseri) ili veće povrede sa dubokim oštećenjem tkiva. Osim dezinfekcije rane i hirurškog zbrinjavanja neophodno je proveriti i vakcinalni status detete. Ukoliko je od poslednje doze vakcine protiv tetanusa prošlo više od godinu dana, dete treba da dobije jednu dozu vakcine. Ukoliko je od poslednje doze vakcine prošlo više od deset godina, neophodno je primeniti antitetanusni serum, uz istovremenu primenu vakcine (važi za odrasle). Oko antitetanusne zaštite konsultujte se sa izabranim lekarom vašeg deteta.
