Indukovani porođaj i šta kažu studije? Svrha indukovanog porodjaja je da spreči moguće nepoželjne posledice za majku i/ili dete. Šta kažu studije koje su rađene u različitim zemljama?
Zato se u svetu sprovode naučne studije koje istražuju razne aspekte vezane za sve češću primenu indukcije porođaja, pogotovo od kada se našao u sklopu “Aktivnog vodjenja porođaja”. Koji su kasnih sedamdesetih godina promovisali britanski opstetričari.
Indukovani porođaj i šta kažu studije?
Evo šta kažu stručne studije za indukovani porođaj.
STUDIJA UNIVEZITETA U BOSTONU SAD
Nije uočena povezanost između indukcije porođaja i povećanog rizika nastanka autističnih poremećaja kada se uzmu u obzir porodične varijable, ukazala je nova studija. Ovi rezultati su u suprotnosti s prethodnim istraživanjima koja su povezala indukciju porođaja i autizam. Napisali su Dr. Anna Sara Oberg i kolege u članku objavljenom u online izdanju časopisa „JAMA Pediatrics“ 25.jula 2016.
“SWEPI” ŠVEDSKA STUDIJA O INDUKCIJI
Oko pet od trideset trudnica trudno je dve nedelje duže od očekivanog termina i trebaju pomoć pri početku porođaja. I dok je u mnogim drugim zemljama u Evropi i SAD-u praksa da se indukuje porođaj u 41.nedelji trudnoće. U Švedskoj je uobičajeno da početak indukcije porođaja bude početkom 42. nedelje trudnoće. Od 15 do 20 % dece rođeno je u 41. nedelji, a 8 % rođeno je u 42 nedelji trudnoće. Produžena trudnoća je češća među prvorotkama i starijim ženama.
Šta je kasni porođaj?
Ako rađate decu nakon 42. pune nedelje, porođaj se zove kasni porođaj.
Ono što tačno uzrokuje produženje trudnoće nije poznato, ali hormoni igraju važnu ulogu u izazivanju porođaja.
ISTRAŽIVANJE UNIVERZITETA LESTER UK
Poznato je da kada deca dođu prerano na svet, da im to može ugroziti zdravlje. Istraživanja pokazuju da čak i za samo dve ili tri nedelje skraćena trudnoća može povećati rizik od astme i drugih bolesti.
Istraživači su sada dokazali da čak i deca, rođena u 37. ili 38. nedelji , dakle dve ili tri nedelje pre uobičajene 40. nedelje – zbog toga mogu imati posledice po zdravlje.
Istraživanje su sproveli naučnici pod vođstvom Ellen Boyle sa Univerziteta Lester. Na osnovu prikupljenih podataka utvrđena je snažna korelacija između vremena rođenja i zdravlje dece. Što su deca bila kraće u majčinoj utrobi tim više su kasnije patila od hroničnih bolesti. Mnoga od njih su imala astmu i morala tokom prvih devet meseci života još jednom u bolnicu. Time su potvrđeni rezultati mnogih drugih istraživanja.
Čak i deca rođena na „granici“, znači u 37. i 38. nedelji trudnoće, imala više zdravstvenih problema u odnosu na kasnije rođenu djecu. Između ostalog, ona rođena u 37. i 38. nedelji trudnoće, za oko 40 posto su češće morala koristiti inhalator za astmu u uzrastu od pet godina, nego deca, koja su u majčinoj utrobi provela 39 ili 41 nedelju.
Pregled devet randomizovanih kliničkih ispitivanja – rezultat visoke doze s niskom dozom oksitocina
Cochrane sistematski pregled devet randomizovanih kliničkih ispitivanja koja su uporedila rezultat visoke doze s niskom dozom oksitocina za indukciju porođaja
Nađeno je da visoka doza oksitocina nije skratila vreme do porođaja ili da se vaginalni porođaj dogodio unutar 24 sata od primene leka u odnosu na trudnice koje su dobile nisku dozu oksitocina. Ishod carskim rezom je podudaran za obe doze. Takođe nije bilo razlika između doza u pojavi ozbiljnih komplikacija. To uključuje smrt trudnice ili deteta, ali trudnice koje su dobile visoku dozu oksitocina imale su veći rizik pojačanih kontrakcija materice (tj. hiperstimulacija materice).
