Stimulacija čula sluha radi se od prvog bebinog dana. Razvoj auditivnih nervnih završetaka počinje u dvanaestoj nedelji prenatalnog života deteta. Od 25. nedelje u maminom stomaku, beba čuje zvuke i zato je jako bitno da mu se tada roditelji obraćaju, da mu pričaju, puštaju muziku ili sviraju. Po rodjenju deteta stimulacija sluha se nastavlja.
(U Slovačkoj, u porodilištima ili kada je beba u inkubatoru u odsustvu majke postavljaju se lutke koje proizvode zvuk otkucaja srca. Primećeno je da se baba tada smiruje, da ima ujednačeno disanje i rad srca.)
Stimulacija čula sluha od prvog dana
Osnovu za pravilan razvoj auditivne percepcije predstavlja normalan sluh. Stimulacija sluha je dobra osnova za kasnije usvajanje glasova (a kasnije za pamćenje i usvajanje – učenje pesmica, priča, školskog gradiva). Kod dece sa usporenim govorno-jezičkim razvojem, otežano i pogrešno se percipiraju zvučna obeležja glasova. Dete ne uspeva da ih pravilno razlikuje, pa se tako i proces usvajanja glasova remeti.
Ova deca ne uspevaju da pravilno obrade, zadrže informaciju, a samim tim i da reprodukuju pravilan govor ( nema pravilne povratne veze sa govorom okoline, ali i sa sopstvenim govorom). Smetnje nastaju u praćenju brzog govora odraslih pa je zato kod njih neophodno koristiti kratke i jasne verbalne naloge kao i sporiji tempo govora.
Kada kod stručnjaka?
Ukoliko se i pored Vase stimulacije, auditivna percepcija ne razvije onako kako se očekuje najbolji način da pomognete detetu je da se obratite stručnjacima.
Značajnu ulogu u slušnoj stimulaciji ima otac
Majčin glas je bebi prepoznatljiv a očev glas stimuliše aktivaciju posebne pažnje. Beba će se smiriti i prepoznati glas oca ukoliko joj je pričao, pevao, recitovao, obraćajući joj se još dok je bila u maminom stomaku iz neposredne blizine. Stimulaciju možete sprovoditi kroz igru i različite zanimljive aktivnosti i tako dete navedete da vežbaju auditivnu paznju.
Podsticanje deteta da manipuliše zvučnim igračkama, da izvodi motorne radnje koje proizvode zvuk pljeskanje, tapšanje, cepkanje papira, zveckanje, udaranje o različite podloge, slušanje muzike, njihanje tela po ritmu, prepoznavanje zvukova zatvorenih očiju, prepoznavanje i lokalizacija izvora zvuka spada u vežbe auditivne stimulacije.
Akustičke vežbe za stimulaciju sluha
Skretati detetu pažnju na jake zvukove i šumove kao što su:
- motor automobila
- automobilska sirena
- zvono sa ulaznih vrata
- zvono telefona
- grmljavina
- dečije dozivanje, jak smeh ili plač
- šuštanje vode
- zveckanje ključevima
- lavež pasa
- mjaukanje mačke
- mukanje krava
- muzika sa televizora ili radija
- lupanje čekića
- tapšanje dlanovima
- izazivanje zvuka na bubnju ili malim muzičkim instrumentima
- kucanje na vrata ili lupanje po stolu
- glas majke, oca…
- pljuštanje kiše
- grgotanje vode u čaši
- škripa vrata
- slušanje malih ritmičnih recitacija uz takt i melodiju
- dozivanje vlastitog imena, imena dece…
- slušanje naziva nekih predmeta koje dete često upotrebljava
- prepoznavanje istih zvučnih instrumenata prema zvuku
Detetu naglo skrenuti pažnju na zvuke koji se spontano javljaju, a koje sami proizvedemo. Planirati tako da ih dete čuje sa raznog odstojanja i da budu različitog intenziteta.
Akustičke vežbe koje služe kao opomena od opasnosti moraju se strpljivo ponavljati i strogo vezivati za situaciju: “Pec!”, “Stani!”, “Ne diraj!”, “Beži!.
Na kvalitet auditivne percepcije (brzinu i način obrade informacija) utiče auditivna opredeljenost, odnosno opredeljenost za vodeće uvo.
Kada je jedno uvo vodeće, znači da će se informacije dobijene slušnim putem analizirati na jednom mestu i da će dete moći adekvatno da se odnosi prema njima. U suprotnom, deo informacija se gubi, a samim tim je analiza zvuka oštećena.
Neki znaci da je dete auditivno neopredeljeno su: teškoće razlikovanja glasova koji slično zvuče i njihova zamena u govoru (npr. glasovi Č, Ć, Đ, M, N), selektivno reagovanje na zvuk, teškoće upamćivanja onoga što je samo jednom čulo (to se odnosi na verbalne instukcije, priče, pesme), sporo učenje, kasnije i greške pri pisanju ili čitanju, teškoća pisanja po diktatu, loša slušna pažnja i sl.
Kako da stimulišemo sluh kroz igru?
Muzičke instrumente možete pravite sami. U plastičnu čašu od jogurta/kiselog mleka, ubacite pirinač, preko stavite drugu čašu, oblepite selotejpom i eto zvečke! Čaše napunite različitim sadržajima: pasulj, pirinač, so. Zvečka će proizvoditi različite zvuke a detetu će biti jednako zanimljiva kao najskuplja muzička igračka.
- Uzmite drvene štapiće, plastične kašike ili nešto drugo čime možete da svirate i lupkajte o sto, plastičnu ili drvenu čašu, šerpu…
- Za dete će biti zanimljivo da oponaša sa vama: lavež psa i mjaukanje mačke, šuštanje lišća (šuškajući papirima u plastičnoj kesi), zvuk koji vetar proizvodi, brundanje automobila…
