Tatin glas umiruje bebu u stomaku, bebe već u stomaku umeju da raspoznaju i reaguju na poznat glas svog tate, pokazali su naučnici. Još nerođene bebe čuju mnogo različitih zvukova. Bebe imaju sasvim dovoljno izoštren sluh da čuju i glas koji dolazi spolja i da ga kasnije, kada se rode, u masi drugih glasova u prostoriji bez problema razlikuju. Tatin glas može da umiri bebu još u stomaku.
Tatin glas umiruje bebu u stomaku, drage tate, pričajte sa bebama!
Prava je šteta kada buduće mame i tate ne vide ništa posebno lepo u tome da pričaju naglas svojoj bebi u stomaku, kada im se to čini „glupo“. Kada ne daju sebi priliku da se opuste u tome i da im pričanje bebi dođe prirodno. Time propuštaju i priliku da joj pomognu da bolje razume šta se oko nje dešava (postoji mnogo naučnika danas koji veruju da obraćanje bebi ne služi samo da beba počne da prepoznaje sopstveni maternji jezik, nego da beba zaista razume ono što joj se govori. Pa tako mnogi veruju da je važno bebi pažljivo objasniti neka eventualna negativna osećanja prema njoj s početka trudnoće, na primer. Da to, zaista pravi razliku u njenom doživljaju sebe, i toga koliko je dobrodošla na ovaj svet.).
Naglas izgovoreno bolje se razume?
Osim toga, propuštaju priliku da svoja osećanja, posebno osećanja prema bebi, bolje razumeju kada ih izgovore naglas. Izgovaranje naglas donosi neočekivane nove uvide u odnosu na samo razmišljanje u sebi. Bez obzira na to što nas niko ne sluša, kada govorimo naglas mi drugačije koncipiramo rečenice, drugačije razmišljamo. U sebi kada razmišljamo, to je uglavnom u nedovršenim slikama i nedovršenim rečima, kojima samo budimo asocijacije i nagoveštavamo, ali to nije uvek dovoljno da sami sebe razumemo.
Tata ima svoj odnos sa bebom
Mame imaju tu prednost da su još nerođene bebe uvek sa njima, u stomaku, pa mogu da se osame kada požele da pričaju bebi. Tate to moraju raditi pred mamom sve dok se beba ne rodi. Ali to ne bi trebalo da ih sprečava. Ukoliko mama i tata imaju iskren, emotivan i blizak međusobni odnos, ovi razgovori sa bebom u stomaku mogu da budu posebno prijatni. Ukoliko, pak, njihov odnos nije toliko blizak, ukoliko se buduće tate ne osećaju opušteno i prirodno u društvu svoje partnerke, tada treba da podsećaju sebe da je njihov odnos sa detetom nezavistan od njihovog odnosa sa detetovom majkom. Pričajte bebi i tada. Pevajte joj nešto lepo. Istrajte i kada se osećate glupo i kada vam to obraćanje bebi izgleda izveštačeno. Dajte sebi vremena da vam postane prirodno. Da biste bolje složili svoje misli, napišite vašoj još nerođenoj bebi pismo koje ćete možda poželeti da sačuvate negde u svom radnom stolu. Tokom dana obratite pažnju na stvari koje vas okružuju, na događaje i na svoje sopstvene misli, planove i ideje. Možda poželite da nešto od toga ispričate uveče svojoj bebi.
A kada se beba rodi, nastavite da joj pričate
Tada ćete imati mnogo više prilika za to. Imaćete prilike da se osamite sa svojom bebom. Pričajte joj dok je uspavljujete, dok je kupate, dok šetate po parku… Posebno joj pričajte kada je uznemirena ili uplašena. Ukoliko ste pričanje bebi praktikovali dok se još nije rodila, sada će vam biti mnogo lakše. Ponekad će možda izgledati kao da ne primećuje da joj se uopšte obraćate. Ali zar to ne rade sva deca? To rade i trogodišnjaci i deca u pubertetu. Pa zašto bi se novorođenčad i bebe u stomaku razlikovale? Iako izgledaju nezainteresovano, ona verovatno pri tome veoma pažljivo slušaju i pamte naše reči ili makar osećanja koja smo im preneli.
