Crni luk se smatra lekovitom namirnicom još od pre 5000 godina i kao takav opisan je u egipatskim papirusima.
Šta sadrži crni luk?
Sadrži 150 raznih sastojaka a sadržaj eterskih ulja daje mu karakterističan miris. Sadrži veće količine vitamina C i beta-karotena, koji se nalazi u zelenom delu, zatim sadrži dosta vitamina B1, B2, E, K i bioflavonoide. Prijatan ukus potiče od organskih kiselina (limunske, jabučne i dr.). Od mineralnih materija prisutni su kalijum, natrijum, kalcijum, magnezijum i gvožđe, a značajan je sadržaj joda, fosfora i sumpora. Zbog sadržaja biljnog hormona glukokinina koji ima dejstvo slično insulinu, preporučuje se i dijabetičarima.
Kada je crni luk najhranljiviji i ima najviše korisnih materija?
Luk je najhranljiviji dok je mlad, dok glavica nije razvijena ili je mala. Naročito je korisno zeleno lišće, i kao izvor važnih antioksidanata.
Pouzdano se zna da najveći pozitivan efekat na naše zdravlje pokazuje sirovi crni luk, a da se dejstvo umanjuje prženjem ili kuvanjem luka. Zato crni luk preporučujemo trudnicama u raznim salatama, kako bi ga unele u sirovom stanju.
Kako kupovati crni luk?
Glavice treba da su zrele, jedre, cele, neproklijale, ujednačene po obliku i veličini i boji, sa suvom i tankom ovojnom ljuskom, sa uvelim žilicama ili bez njih, sa tankim vratom.
Kako se pravilno čuva crni luk?
Za čuvanje crni luk treba da ima najmanje dve ovojne ljuske. Izmrzava na temepraturi (T) od -1 °C. Može se sačuvati na T od +8 do +10°C u suvoj prostoriji od 3-4 meseca.
I tradicionalna i savremena medicina se slažu!
Za nekoga crni luk ima neprijatan miris i ne koristi se u svežem stanju – kada je njegova lekovita moć ustvari najveća. Možemo poručiti, da treba prevazići ovaj „problem“ i jesti crni luk u većim količinama jer ima moć da obnavlja celo telo, uklanja umor, i deluje kao zaštita od mnogih bolesti. Oblozi, sirupi i kapi se koriste u tradicionalnoj i narodnoj medicini već odavno, a savremena medicina uzima sastojke iz ove namirnice za svoje preparate namenjene zdravlju ljudi.
