Sigurno ste čuli da je dobro da deca budu bosa. I tako bosa hodaju po travi, pesku, po kući… Deformiteti stopala kod male dece su česti. Svakodnevne životne aktivnosti, koje se ponavljaju mnogo puta tokom dana, su od velikog značaja. Deformiteti stopala se uočavaju od perioda prohodavanja do polaska u školu.
Dobro je da deca budu bosa
Mnogo puta smo do sada započinjali temu zašto je važno da deca budu što više bosa. Baziraćemo se na dve najbitnije stvari koje objašnjavaju ovu teoriju.
-
Aktivacija mišića kada deca hodaju bosa
Prvi razlog je da bi se mišići aktivirali. Ako stanete i posmatrate vaša stopala videćete da se pri pokretima kontrahuju mišići stopala i potkolenica. Neretko se dešava da primarni problem nije u stopalima već u kolenima ili karlici. Svi zglobovi i delovi našeg tela čine kinetički lanac i stalno zavisi jedan segment od drugog. Bitno je da se sagleda kao celina, jer samo tako može da se prevenira, reši ili zaustavi deformacija. Ako uporno ispravljamo stopala a ne sagledamo ostale segmente, velika je verovatnoća da do pozitivnih rezultata nećemo doći.
Interesantno je da stopalo novorođenčeta ima čak dvadeset puta veću sposobnost hvatanja, u odnosu na odraslu osobu koja je naviknuta na nošenje obuće. Svaka beba ili malo dete, koje još uvek nema stečenu naviku nošenja čarapica , više voli da bude boso. Raskomotite vaše dete i sigurna sam da ćemo doći do istog zaključka – beba postaje značajno aktivnija, čak i boljeg raspoloženja.
Iskoristite prednost godišnjeg doba i ponudite detetu da bude što više boso, pešačenjem kamenitom, peščanom i travnatom stazom nastaju mali specifični pokreti stabilizacije stopala, tabani se prilagođavaju neravnom terenu pri pešačenju i penjanju.
Vežbe kroz igru za zdrava stopala
Čini se da je u prirodi lakše da se vežba kroz aktivnosti, ali možete da osmislite i aktivnosti u stanu. Primera radi, vežbe balansiranja na jednoj nozi, hodanje na prstima, podizanje olovke sa poda nožnim prstima, skupljanje klikera sa poda nožnim prstima, obuvanje i izuvanje čarapa i cipela… Pozitivna strana ovih igara je što se dete potpuno uključi u aktivnost, razmišlja o cilju igre, vežba koncentraciju i finu motoriku i to bude jedna lepa senzomotorna vežba za dete.
-
Propriocepcija
Drugi jednako bitan razlog da preporučimo da dete hoda boso je propriocepcija. Stopala nose težinu tela, te radi bolje stabilnosti i ravnoteže mi gazimo punim stopalom, oslanjamo se na podlogu celim tabanom kako bismo održali ravnotežu. Propriocepcija detetu daje osećaj pokreta i položaja tela u prostoru. Proprioceptori šalju informacije mozgu koji daje odgovor kakav tonus mišića treba da bude. Mišići imaju divnu sposobnost elastičnosti i kontraktilnosti i zajedno sa ligamentima, tetivama i zglobovima prave koordinisan pokret.
Igrom i pokretom do zdravlja
Najčešći deformitet stopala kod dece su ravna stopala (pes planus). Neretko deca sa ravnim stopalima gaze na unutra (pes valgus), što povlači deformitet kolena X noge (genu valga), pa tako može nastati kombinovani deformitet koji menja posturu deteta.
Vežbe za decu sa ravnim stopalima treba raditi redovno i uporno. Stopala nose celokupnu težinu tela deteta, ona se prilagođavaju različitim neravninama dok hoda, trči i skače…
Postoje aktivan i pasivan vid lečenja deformiteta stopala. Aktivan vid podrazumeva sprovođenje ciljanih terapeutskih vežbi. Kako bi deca redovno i pravilno radila vežbe neophodno je da se animiraju i da im se kroz igru i zabavu stvori zdrava navika. Pasivan vid lečenja znači nošenje adekvatne anatomske obuće. Određene gumene papuče/sandale su prilično popularne kod dece – mekane su, oblikuju se naspram stopala umesto da pružaju potporu i kao takve nisu dobar izbor. Za razliku od mekih patika i sandala, anatomska obuća pruža odličnu potporu stopalu i skočnom zglobu.
Zato dragi roditelji dozvolite deci da budu bosa, da leže, sede i stoje na podu, travi, pesku…
