Korišćenje cucle varalice je vremenom postalo automatizovano od prvih dana bebe. Moj stav je da duda nije neophodna i da može biti i štetna bebi iz više razloga koje ću navesti.
Mnogi roditelji, u cilju umirivanja uznemirene bebe, posežu za dudom. Njena upotreba je široko rasprostranjena, a verujem da je razlog tome nedostatak informisanosti o njenim potencijalnim štetnim efektima. Nijedna beba ne place jer želi dudu. Duda je samo “alat” koji pomaže u njenom smirivanju. Važno je znati da umirivanjem bebe nudeći joj dudu, nismo zadovoljili njenu potrebu zbog koje nam se ona plačem obraća, već smo samo utišali plač. Problem je i dalje tu. Ovakvom praksom ostajemo uskraćeni razumevanja bebinih potreba.
Važno je napomenuti da neće svako dete imati neki od pomenutih problema, ali postoji značajan rizik koji zavisi i od oblika i veličine same dude, kao i od dužine njene upotrebe.
Korišćenje cucle varalice i dojenje
Ovaj “alat” za umirivanje se bebama nudi već u prvim danima života. Nudeći bebi dudu u ovako ranom uzrastu, možemo se susresti sa problemima sa dojenjem jer je period od prvih 6-8 nedelja ključan za uspostavljanje laktacije. Tada postavljamo temelje za uspešno dojenje, a duda nas u tome ometa na nekoliko načina:
- Svojim oblikom promoviše nepravilan hvat bebe na dojci, zbog čega beba može imati poteškoće sa izvlačenjem mleka iz dojki što može dovesti do nedovoljnog unosa mleka I bebinog slabijeg napretka. S druge strane, ako se dojke ne prazne efikasno, rizikujemo da dođe do pada mlečne zalihe I vrlo brzo dolazimo u situaciju “Nemam dovoljno mleka”.
- Sama upotreba dude može maskirati rane i umerene znake gladi koji predstavljaju idealno vreme za podoj, a ako iste ne vidimo, beba će da pregladni I postaće uznemirena. Uznemirernu bebu je teško nahraniti, moramo je prvo umiriti, a za umirivanje opet posežemo za dudom I vrtimo se u krug.
Korišćenje dude i maksilofacijalni razvoj
Osim na dojenje, upotreba dude se može negativno odraziti i na maksilofacijalni razvoj. Kako je duda u direktnom kontaktu sa nepcem i jezikom, kao strano telo, ona ih fizički razdvaja, otežava njihov kontakt. To može dovesti do poremećaja u razvoju nepca, koji sa sobom nosi i poremećaje u razvoju gornjih disajnih puteva, vilice, kao i neadekvatno vršenje funkcije jezika koji zapravo ima jednu od glavih uloga u pravilnom rastu i razvoju.
Za nepce se često kaže da je “krov usta, a pod nosa”. Ono razdvaja početak respiratornog sistema organa od početnog dela sistema organa za varenje i obezbeđuje njihovo nesmetano funkcionisanje. Fiziološki, ono bi trebalo biti plitko i široko, a duda svojim neprirodnim oblikom i dugotrajnim pritiskom može dovesti do toga da nepce bude duboko/visoko i usko.
Time direktno utiče na nepravilan razvoj, sa jedne strane nosa, a sa druge vilice, pri čemu se javljaju u kasnijem dobu problemi sa žvakanjem, gutanjem (generalno problem sa ishranom), govorom, kao i sa disanjem.
Cucla varalica i problemi sa ishranom
Kako su nam za ishranu, tačnije za unos hrane i početak samog procesa varenja, žvakanje i gutanje od izuzetnog značaja, trebamo nastojati da se vilica, zubi i jezik koji imaju glavnu funkciju u pomenutim radnjama, pravilno razviju. Za njihov pravilan razvoj neophodno je da jezik svojom celom površinom naleže na nepce i omogući formiranje njegovog fiziološkog oblika. Ako je nepce visoko, gornja vilica će postati uska, te neće biti dovoljno mesta za nicanje zuba što je praćeno nepravilnim postavljanjem stalnih zuba. Nepravilno razvijena vilica dovodi do fukncionalno nepravilnog zagrižaja, a ograničeni pokreti jezika i njegova neadekvatna fukcnija mogu dovesti do problema sa gutanjem hrane. U kasnijoj dobi, kada dete pređe na nemlečnu ishranu i možda postane “izbirljivo” kada su namirnice u pitanju, neretko je slučaj da određenu hranu zapravo teško žvaće i guta zbog pomenutih problema.
Korišćenje cucle varalice i disanje
Visoko nepce, do čijeg formiranja posledično može dovesti dugotrajna upotreba dude, se može negaitvno odraziti na disanje tako što će ono svojim patološkim oblikom, u određenoj meri, suziti promer nosnih šupljina. Često može dovesti i do devijacije, što znatno otežava disanje kroz nos. Kada nam je disanje na nos otežano ili onemogućeno, nesvesno dišemo na usta. Ako se praksa disanja na usta produžava i nastavlja tokom perioda intenzivnog rasta i razvoja, što je prva godina života, može doći do i do drugih poremećaja u razvoju u smislu lose posture i svega što ona sa sobom povlači.
Korišćenje cucle varalice i govor deteta
Kako se nakon prve godine života intenzivno razvija i govor, dete koje tokom tog perioda koristi dudu nema priliku da nam na pravi način “vežba” izgovor određenih slova. Zato što mu je, usled upotrebe dude, pokretljivost jezika, kao jednog od važnih govornih organa, ograničena što može rezultovati nepravilnim izgovorom određenih slova.
Zaključno
Shodno svemu opisanom, dudu je poželjno izbegavati. Važno je posvetiti se otkrivanju uzroka bebine uznemirenosti i razumevanju njenih potreba, pre nego što posegnemo za dudom. Plač je samo simptom i način komunikacije. Ako se ipak odlučite za upotrebu dude, ograničite njenu upotrebu. Nudite je bebi samo u izuzetnim situacijama u kojim pronalazite benefite upotrebe iste.
