Imunitet bebe i malog deteta, tek je u izgradnji. Kako mi možemo podržati imunitet mališana?
Imunitet bebe i malog deteta
Imuni sistem je jedan od najvažnijih sistema u organizmu, koji se svakodnevno bori protiv velikog broja bakterija, virusa, gljivica, parazita, alergena… Nastanak imunog sistema počinje već u prvim nedeljama trudnoće, tako što se prvo stvaraju T i B limfociti, koji oko šestog meseca trudnoće počinju da stvaraju male količine antitela. Putem placente dolazi do prelaska antitela majke (IgG), čija je funkcija da u prvim mesecima štite bebu, dok imuni sistem bebe ne stvori dovoljne količine sopstvenih antitela. Novorođenčetu je imuni sistem nedovoljno razvijen, a stvaranje sopstvenih antitela počinje između drugog i trećeg meseca života, kada i pada nivo majčinih zaštitnih antitela.
Zato o imunitetu bebe i deteta treba razmišljati još u trudnoći i odmah nakon rođenja. Definitivan razvoj imunog sistema formira se tek u periodu od 12. do 14. godine deteta. Od neprocenljive važnosti je podržati imunitet bebe i deteta.
Kako se razvija imunitet bebe i malog deteta
Majčino mleko je od neprocenljive važnosti. Prvo mleko (kolostrum) se iz zato naziva „prva vakcina“. Antitela koje je beba dobila u toku trudnoće, zajedno sa antitelima iz majčinog mleka, štite bebu u prvim mesecima od mnogih bolesti koje je majka preležala tokom života. Dojenje je višestruko važno za bebu pa se preporučuje da majka doji najmanje godinu dana i pri tome, da majka smanji sve izvore stresa, pravilno se hrani i posveti detetu. Dojenje, dovoljno šetnje na svežem vazduhu, adekvatna nega i puno ljubavi usmerene na bebu, značiće mnogo bebinom imunitetu.
Druženje deteta sa drugom decom u parku ili igraonici, od druge godine donosi razmenu mikroorganizama, i kao posledicu razvoj infekcija. Uobičajeno je često razboljevanje deteta ali nemojte da vas to zabrine, jer epidemiološka istraživanja pokazuju da je normalno da deca između druge i sedme godine imaju 6 do 8 respiratornih infekcija godišnje. Imunitet se smanjuje, posle svake infekcije, ali je oporavak brz, za nekoliko dana ili nedelja.
U trećoj godini dete je razvilo imunitet prema velikom broju uzročnika bolesti, i sve je manje bolesno.
9 načina podrške imunitetu bebe i malog deteta
Šta pomaže podršci imuniteta kod beba u malog deteta:
- Zdrave navike i dobra ishrana majke u periodu trudnoće i dok doji.
- Dojenje – majčino mleko – dojenje najmanje godinu dana.
- Probiotici su veoma važni za imunitet bebe i malog deteta. Poznato je da zdravlje počinje u crevima. Prolaskom bebe kroz porođajni kanal, dolazi do naseljavanja kože, respiratornog i digestivnog sistema sa preko 420 vrsta „dobrih“ bakterija. Njihova funkcija je podsticanje imunog sistema da se razvija na najbolji način i bori se protiv bakterija i virusa. Zato se nakon porođaja Carskim rezom, dobre bakterije se nadoknađuju u preparatima probiotika. Probiotici su preporučeni svim bebama i maloj deci, jer prave ravnotežu mikrooroganizama koji se nalaze u organizmu. Primenom probiotika se sprečava prodor mikroorganizama kroz nos i usta ili preko creva, poboljšava se varenje i smanjuju grčevi kod beba. Primenjene probiotske bakterije ispoljavaju povoljan efekat antagonizovanjem dejstva patogenih bakterija, ojačavanjem intestinalne mukozne barijere i uticajem na imunski sistem domaćina (stumalacijom specifičnog i nespecifičnog imunskog dgovora).
- Dovoljno sna za bebu i malo dete, jer u toku spavanja, organizam stvara hormon rasta ali i brojne imune faktore.
- Vitamin D, koji počinje da se suplementira od 15 dana života bebe. Njegova funkcija je sazrevanju kosti i zuba, ali se poslednjih godina potvrđuje i njegova funkcija u podsticanju imuniteta. Većina ćelija imunog sistema ima receptor za vitamin D i mogu da pravilno sprovode svoju funkciju ukoliko ga ima u dovoljnoj količini u organizmu.
- Pravilna i zdrava ishrana bebe i deteta od uvođenja nemlečne ishrane pa na dalje. Balansirana ishrana u kojoj su zastupljene namirnice iz svih grupa namirnica, prava su podrška imuniteta mališana. Pri tome, voditi računa o dovoljnom i svakodnevnom unosu svežeg voća i povrća.
- Dovoljan unos tečnosti: vode, čajeva, prirodnih sokova, mleka i mlečnih proizvoda, oko 8 čaša dnevno. Ova količina tečnosti omogućava hidrataciju organizma ali i dobru cirkulaciju ćelija imunog sistema.
- Svakodnevni boravak na čistom vazduhu i igra u prirodi. Naravno, kada to vremenski uslovi dopuštaju a to znači da bebu i malo dete ne treba izvoditi u šetnju po jakoj kiši, jakom vetru, velikoj hladnoći (ako je spoljna temperatura ispod -10°) i jakom suncu (u periodu dana kada je spoljašnja temperatura veoma visoka od 10.00 – 17.00 č).
- Pravilna higijena (higijenska hipoteza i imunitet). Pravilna higijena deteta je važna za očuvanje zdravlja i imuniteta deteta, ali u tome znači ne treba preterivati. Dozvolite bebi boravak na podu dok „vežba puzanje“. Dozvolite detetu da se igra u pesku i na zemlji. Prema mišljenju eminentnih stručnjaka, koje se popularno naziva „higijenska hipoteza“, izloženost prljavštini, bacilima i određenim infekcijama, naročito u najmlađem uzrastu, izuzetno je korisna za razvijanje imunog sistema i sveukupno zdravlje deteta.
Okruženje ljubavi, mira i poverenja, detinjstvo bez stresa, za stvaranje dobrog imuniteta deteta će svakako biti podrška.
