Ša je to higijenska hipoteza? Kakve veze higijenska hipoteza ima sa zdravljem i imunitetom deteta? I, kako je sprovoditi…
Prema mišljenju eminentnih stručnjaka, koje se popularno naziva „higijenska hipoteza“, izloženost prljavštini, bacilima i određenim infekcijama, naročito u najmlađem uzrastu, izuzetno je korisna za razvijanje imunog sistema i sveukupno zdravlje deteta.
Šta može da bude značajno za imunitet deteta i šta je „higijenska hipoteza“?
Najnovije studije pokazuju da su naročito dragoceni paraziti poput nekih vrsta glista! Njihovo prisustvo u organizmu usmerava imuni sistem na pravi put i sprečava nastanak autoimunih oboljenja, alergija i astme.
Deca obožavaju igre u blatu i pesku
Instinktivna ponašanja poput stavljanja u usta svega što im dođe pod ruku i postoje zato što su korisna. Ona predstavljaju evolutivno nasleđe koje nam pomaže da preživimo kao vrsta. Jer, kada zajedno sa prljavštinom u usta unosimo milione bakterija, virusa i parazita, mi izgrađujemo zdrav imuni sistem.
Vežbe za imuni sistem
Naučnici su došli do zaključka da ono što dete zaista radi kada stavlja stvari u usta, jeste da dozvoljava svom imunom sistemu da istraži okolinu. Ne samo da tako «vežba» odgovore svog imunog sistema, već ga na taj način i uči šta bi trebalo da ignoriše.
Neki od njih smatraju da je imuni sistem na rođenju kao neprogramirani računar, pa su mu potrebne instrukcije.
Kada dete raste u ultra čistom okruženju, gde je gotovo nemoguće da zaradi crevne parazite, ono ne može da uspostavi normalne imune odgovore. Bakterije i virusi su u tom procesu veoma važni, ali danas nauka otkriva da su paraziti «ključni igrači» kada je pitanju regulacija imunog sistema.
Izgleda da su gliste za dobro uhranjene ljude uglavnom potpuno bezopasne, tako da su im se ljudi vremenom prilagodili. Čak izgleda da organizam ne može bez njih. Pokazalo se da se kod dece koja odrastaju na farmama, a koja su redovno izložena glistama i drugim životinjskim parazitima, mnogo ređe razvijaju alergije i autoimune bolest. Deca koja rastu,na primer, u Finskoj, skoro da nemaju šanse da dobiju gliste, ali zato imaju veću učestalost dijabetesa i drugih autoimunih bolesti nego deca u nerazvijenim zemljama. Naučnici trenutno razvijaju metode lečenja i ublažavanja multipleks skleroze, Kronove bolesti i ulceroznog kolitisa upravo pomoću crevnih glista.
Verujte instinktima!
Da li to znači da treba zanemariti higijenu? Ne, ali ne treba ni držati decu u sterilnim uslovima i koristiti antibakterijske sapune i druga sredstva za dezinfekciju.
Naučnici tvrde da su običan sapun i voda pre jela ili posle korišćenja toaleta sasvim dovoljni. Roditeljima savetuju da se opuste i poručuju da ako dete ne dolazi kući prljavo svakog dana, ono “ne radi svoj posao”, odnosno ne gradi svoj imunitet.
Sve češće se mogu naći naučno zasnovane preporuke da bi deci bi trebalo dozvoliti da bosonoga trčkaju po prašini i da se igraju u prljavštini. Roditeljima se poručuje da dopuste deci da drže čak dva psa i mačku. To će ih izložiti crevnim glistama i pomoći im da razviju zdrav imuni sistem.
Vreme će pokazati ispravnost ove “higijenske hipoteze”, koja će nas možda dovesti do rešenja novih široko rasprostranjenih bolesti savremenog sveta, kao što su alergije i autoimune bolesti.
