Koje su prednosti dojenja za bebu? Prednosti su mnoge, osim veze i bliskosti koja se dojenjem uspostavlja, majčino mleko je nabolja, najbezbednija i najjeftinija hrana za vaše odojče.
Koje su prednosti dojenja i majčinog mleka za bebu?
Smanjen je rizik za nastanak različitih bolesti u ranom uzrastu: infekcija (crevnih, upala srednjeg uha, infekcija disajnih puteva koji zahtevaju hospitalizaciju), alergija (astma, atopijski dermatitis), sindroma iznenadne smrti odojčeta, dečje leukemije, celijakije i zapaljenjskih bolesti creva.
Pozitivan uticaj na kognitivni razvoj (razvoj viših moždanih funkcija– inteligencija, mišljenje, učenje) dokazan je za decu rođenu pre vremena i sa malom težinom na rođenju, a postoji sve više dokaza i za donesenu decu.
Dugoročni efekat na zdravlje u odraslom dobu: smanjen rizik od metaboličkog sindroma (gojaznost, šećerna bolest, povišen holesterol, povišen krvni pritisak). Prema najnovijim preporukama Svetske zdravstvene organizacije majke treba da doje do uzrasta od dve godine njihovog deteta, a po mogućstvu i duže.
Majčino mleko je uvek dostupno, higijenski ispravno, odgovarajuće temperature i besplatno.
Dojenje je hrana i za dušu!
Dojenjem se uspostavlja jedinstvena veza i bliskost mame i bebe. Dodir i bliskost pri hranjenju bebe čini bebu srećnom i sigurnom, umiruje je na jedinstven način. Tokom dojenja oslobađa se hormon oksitocin, poznat kao hormon ljubavi, kod bebe kao i kod mame, on pomaže da se i mama i beba osećaju voljeno.
Majčino mleko
Hormon odgovoran za proizvodnju mleka je prolaktin. Neposredno pre i nakon porođaja, nivo prolaktina je vrlo visok (10 puta veća nego pre trudnoće). Taj visoki nivo prolaktina odgovoran je za početvno uspostavljanje dojenja. Svaki put kad beba ritmičkim pokretima stimuliše bradavidu dolazi do novog skoka prolaktina, koji direktno stimuliše proizvodnju mleka u dojci. Najviše se luči noću, zato su noćni podoji, naročito u početku, veoma važni. Posle porođaja nivo prolaktina brzo se vraća na normalne vrednosti pre trudnoće, za 2-3 nedelje.
Hormon odgovoran za otpuštanje mleka iz dojke je oksitocin. To je hormon koji učestvuje u porođajnim kontrakcijama, skupljanju materice nakon porođaja, orgazmu i dojenju. Zovu ga i “hormon ljubavi” jer osim svojih fizioloških utjicaja ima i ulogu u emocionalnom povezivanju.
Sisanje bebe majčinom mozgu šalje signal da povisi nivo oksitocina, tako da nekoliko sekundi do nekoliko minuta nakon početka podoja oksitocin uzrokuje istiskivanje mleka.
Oksitocin je, za razliku od prolaktina, osjetljiv na raspoloženje majke. To znači da se može smnjiti njegova proizvodnja kad je majka napeta, pod stresom, ali i da majka može izazvati njegovo lučenje kad beba ne sisa – dovoljno je da čuje bebin plač ili samo razmišlja o tome kako doji. Ako poznajemo dejstvo ova dva hormona na dojenje, biće nam jasno zašto često stavljanje bebe na dojku i stimulacija bradavice, podstiču prirodne procese proizvodnje mleka.
