Sportske aktivnosti deteta sa astmom su poželjne. Kada je astma dobro kontrolisana, ne bi trebalo da postoje ograničenja za fizičku aktivnost i učestvovanje u svakodnevnim i fizičkim aktivnostima.
Da li su sportske aktivnosti deteta sa astmom korisne?
Vežbanje može da bude i okidač astme. Dobro je izbegavati okidače astme, ali vežbanje je dobro za decu sa astmom i ne treba da se izbegava. Većina pacijenata koji imaju loše kontrolisanu astmu imaće simptome astme pri fizičkoj aktivnosti, dok neki mogu imati simptome astme jedino pri fizičkoj aktivnosti. Ovaj oblik astme naziva se naporom-indukovana astma. Vežbanje je dobro i neophodno za svu decu pa i za decu sa astmom.
Koji se simptomi astme javljaju pri fizičkoj aktivnosti?
Uobičajeni simptomi astme koji se javljaju pri fizičkoj aktivnosti su kašalj, zviždanje u grudima, kratak dah, otežano disanje, zamaranje i teškoće da se prate aktivnosti. Simptomi astme mogu da se jave i tokom fizičke aktivnosti, ali najčešći su 5-10 minuta po prestanku fizičke aktivnosti. Ponekad se može desiti da se simptomi astme jave i satima kasnije. Da li će fizička aktivnost izazvati simptome astme zavisi od toga koliko dugo traje, kakav je intenzitet aktivnosti, kao i od okruženja u kome se vežba.
Koji su sportovi naporni za decu sa astmom?
Veoma naporni sportovi, kao što su plivanje, fudbal, maraton, najčešće uzrokuju simptome astme, ali ne treba ih uvek izbegavati jer se simptomi najčešće mogu kontrolisati.
Simptomi astme mogu da se jave i kao posledica izlaganja okidačima iz okruženja u kome vežbate. Na primer, dete nema simptome ako igra fudbal napolju ali ima u zatvorenom prostoru, ili se simptomi javljaju uvek kada trči po travi ili pri klizanju na ledu. Okidači mogu da budu i spoljašnja temperatura, vlažnost, aero-zagađenje, polen, buđ u vazduhu, prašina , hemikalije, uključujući one iz bazena i klizališta. Neophodno je znati da se okidači razlikuju od deteta do deteta.
Šta omogućiti za sportske aktivnosti deteta sa astmom?
– Prepoznajte koji je okidač astme pri fizičkoj aktivnosti.
– Koristite preventivnu terapiju za astmu.
– Zagrevanje uvek pre fizičke aktivnosti.
– Postepenim smanjivanjem fizičke aktivnosti.
Kod alergija na polene proverite njihovu koncentraciju u okolini pre početka fizičke aktivosti i izbegnite vežbanje kada je nivo visok. Nivo aero-zagađenja najviši je u podne ili poslepodne, dok je u letnjim mesecima uobičajeni aero-zagađivač ozon. Kada je nivo visok, treba izbegavati fizčku aktivnost napolju. Proverite indekse kvaliteta vazduha i koncentracije polena u novinama, na televiziji ili na radiju. Ukoliko je hladan vazduh okidač, možete da nosite specijalno dizajnirane maske za nos i usta, koje će zagrevati udahnuti vazduh. Pokušajte da se savlada tehnika disanja na nos prilikom fizičke aktivnosti. Od pet do deset minuta vežbi zagrevanja pre početka fizičke aktivnosti može da spreči simptome astme tokom vežbanja.
Postepeno smanjivanje fizičke aktivnosti tokom 5-10 minuta pre završetka vežbanja može da spreči simptome astme, koji se mogu javiti nakon fizičke aktivnosti. Ovakve vežbe mogu biti hodanje ili istezanje.
Napravite za dete plan fizičke aktivnosti i vežbajte redovno!
Ako dete ima prekomernu telesnu težinu ili ne vežba redovno, moguće je da je u lošoj fizičkoj kondiciji. Posledica slabe kondicije mogu da budu problemi s disanjem pri fizičkoj aktivnosti, što se može pomešati sa simptomima astme. Nedostatak fizičke aktivnosti čini da vežbanje izgleda napornije i izaziva osećaj nedostatka vazduha. Potrebno je vreme i trud da se stekne kondicija i dobra fizička forma..
