Gojaznost kod beba i dece je učestala. Kako da znamo da je dete gojazno, i šta je važno da roditelji znaju kako bi se gojaznost izbegla?
Gojaznost kod beba i dece ugrožava zdravlje?
Gojaznost predstavlja sve veći problem u čitavom svetu, i poslednjih godina se zbog ubrzanog povećanja broja gojaznih osoba u opštoj populaciji govori o pojavi epidemije ovog poremećaja ishrane. Često roditelji brinući da li je dete pojelo dovoljno i da „ne ostane gladno“, insistiraju da ono unosi više hrane nego što mu to realno treba, i ono vremenom postaje „buca“ … Navike u ishrani stiču se još u najranijem detinjstvu, a pored raznovrsnosti pravilna („zdrava“) ishrana takođe podrazumeva i uravnoteženost (optimalan odnos hranljivih materija u jelovniku), kao i umerenost u količini unete hrane. Gojaznost ozbiljno ugrožava zdravlje, jer povećava rizik za razvoj drugih ozbiljnih poremećaja, kao što su povišen krvni pritisak, dijabetes melitus, ortopedski problemi i psihološki poremećaji.
Veoma je važno da se naglasi značaj održavanja optimalne telesne težine od najranijih uzrasta, zbog činjenice da oko 60-85% gojazne dece školskog prepubertetskog uzrasta ostaje gojazno i u odraslom dobu, što dovodi do ranije i češće pojave brojnih hroničnih nezaraznih bolesti koje, u krajnjoj instanci, prouzrokuju značajno skraćenje prosečne dužine života.
Kako znamo da je dete gojazno?
Kako, zapravo, znamo da je dete gojazno. Za to se koristi indeks telesne mase (ITM), koji predstavlja količnik njegove telesne mase izražene u kilogramima i kvadrata njegove telesne visine izražene u kvadratnim metrima. Kada se ovako dobijena vrednost unese u odgovarajuće tabele za uzrast i pol deteta, ako se ona nalazi iznad gornje krivulje u tabeli, dete spada u grupu gojaznih i ono odmah mora da počne da se „leči“ od tog svog viška u telesnoj masi.
Pedijatar na sistematskom pregledu deteta ili pedijatar gastroenterolog i drugi specijalisti za ishranu dece, mogu Vam dati preciznu analizu gojaznosti deteta.
Šta je uzrok gojaznosti, prekomerne težine kod beba i dece?
Šta je vrlo važno da se zna? Daleko najčešći uzrok gojaznosti u detinjstvu (u skoro više od 95% slučajeva) je primarna, ili nutritivna, gojaznost, koja je zapravo rezultat prekomernog unosa neadekvatne hrane, odnosno „nezdrave“ ishrane.
Samo u manje od 5% slučajeva u detinjstvu gojaznost je sekundarne prirode, odnosno posledica je genetskih poremećaja, endokrinoloških bolesti ili oštećenja centralnog nervnog sistema, ili je izazvana delovanjem lekova.
Drugim rečima, za gojaznost dece skoro uvek su krive loše navike u ishrani koje vladaju u njegovom neposrednom okruženju (porodici).
Ishrana gojazne dece
Ne mora dete pojesti sve iz tanjira! Imajući ovo u vidu, neophodno je naglasiti značaj pravilne ishrane od najranijeg uzrasta, koji ukratko rečeno podrazumeva raznovrsnu ishranu, forsiranje „prirodnih“ namirnica, izbegavanje mesnih prerađevina, izbegavanje „brze“ hrane, slatkiša, grickalica, dosoljavanje i slađenje hrane.
Šta se primenjuje u lečenju gojaznosti dece osim promene navika u ishrani?
I naravno, pored ovako koncipirane ishrane, neophodno je naglasiti i da je za održavanje optimalne težine u svim uzrastima izuzetno važna i fizička aktivnost, kao i izbegavanje „sedećeg“ stila života, odnosno, prevedeno na „dečji“ jezik, dugotrajno sedenje ispred televizora i kompjutera.
