Carski rez sa psihološkog aspekta – članak za mame koje su se porodile carskim rezom, za mame koje znaju da će morati na ovaj način da se porode i plaše se.
Kao i za one mame koje su same odlučile. Porođaj je jedinstveno iskustvo koje te načini jačom. Nakon porođaja carskim rezom ti ostaje ožiljak na stomaku u obliku malog mača (prvo modro crvene boje, pa roze, i nakon otprilike godinu dana bele boje). Da te podseća na to koliko je tvoje telo moćno i snažno i kolika si kraljica!
Carski rez sa psihološkog aspekta
Mnoge trudnice traže da se porode carskim rezom, iako za to nema medicinski opravdanog razloga. Zbog čega? Lekari često pokušavaju da trudnice odgovore od želje da se porode carskim rezom tako što će ih zaplašiti. Pričaju im o rizicima od operacije, o rizicima od infekcija koje nosi svaka operacija i slično. Takođe uvek naglase kako carski rez ne boli odmah, ali boli kasnije mnogo duže. Ipak, lekari bi morali znati da se strah ne leči sa još zastrašivanja. Takođe bi morali znati šta stoji iza straha žene od vaginalnog – prirodnog porođaja. To najčešće nije strah od bola.
Žene ne biraju carski rez jer se plaše bola – naravno da nam je jasno da će oporavak od carskog reza da boli. Ali, boleće kasnije, kad porođaj prođe. U osnovi straha od prirodnog porođaja je strah od neizvesnosti. Žene se plaše neizvesnosti kod prirodnog porođaja i toga što se od njih očekuje da učestvuju. Ako lekari žele da promene te strahove ženama, ne bi trebalo da pričaju o opasnostima carskog reza (jer, kao što sam rekla, strah se ne leči zastrašivanjem), već bi trebalo da govore o bezbednosti prirodnog porođaja. Trebalo bi da nam objasne, potpisujući svoje ime i titulu ispod teksta (jer to našem unutrašnjem uplašenom delu bića daje sigurnost), kako je prirodni porođaj ipak i bezbedan i predvidiv, iako se ženi koja se u tom trenutku porađa to ne čini tako.
Kako žena može sebi da pomogne da se izbori sa tim strahom?
U svojoj praksi učim žene tehnikama koje i sama primenjujem kada se nečega plašim. Šta je to čega se tačno plašim?– to je prvo pitanje koje postavim sebi. U slučaju straha od porođaja carskim rezom, čega se tačno žena plaši? Je li to strah od uspavljivanja? Ljudi neretko strahuju od gubitka kontrole kod uspavljivanja – da će reći ili uraditi nešto što inače sebi ne dopuštaju, ili da će dozvoliti da im neko nešto uradi, ili da se neće probuditi iz anestezije. Onima koji taj strah nemaju, ovo može da zvuči neobično, ali i njihov konkretan strah ovim ljudima zvuči neobično. Ili je to strah od toga kako će teći oporavak – da će mnogo boleti. Ili strah od ostajanja u bolnici duže nego kod prirodnog porođaja. Strah od odvajanja od porodice i starijeg deteta zbog dužeg boravka u bolnici je takođe čest. Ili je u pitanju nešto drugo – nešto konkretno ili neki opšti osećaj slutnje da će nešto poći naopako?
Uzrok straha može da bude ukorenjen u nekim životnim prethodnim događajima
Taj strah može da bude deo načina razmišljanja te osobe, deo njene sklonosti ka brinjenju, ovog puta opredmećen u strahu od porođaja. U tom slučaju potrebno je izlečiti takav način razmišljanja i osloboditi se štetnog obrasca brinjenja, inače će čim porođaj prođe vrlo brzo doći nova briga koja će zameniti ovu.
Bilo da je taj strah deo starog obrasca mišljenja ili je sasvim nov strah, ono što žena može da uradi je da se, svaki put kada oseti strah, podseti da je on neopravdan. Zaista jeste neopravdan. Možda ste čuli horor priče sa porođaja i kako su lekari i sestre nestručni, ali imajte na umu da ljudi uveliko preteruju i teatrališu kada pričaju o nekom svom iskustvu kroz koje su prošli. Sećanje je veoma varljivo i promenljivo, a ljudi vole da budu junaci u sopstvenim pričama.
Odbacite kao netačno!
Lekari su veoma stručni, ogromna većina njih, a ako postoji neka operacija koja je urađena bezbroj puta i pri kojoj su lekari iskusili sve moguće scenarije predviđene i nepredviđene, onda je to sigurno operacija carskog reza. Dakle, veoma ste sigurni i zaštićeni, i u dobrim rukama. A što se oporavka tiče, vaše telo je veoma sposobno da se samozaleči i zaraste svoje rane. Šta više, napravljeno je tako da mu je to osnovni i najvažniji zadatak.
Kad se sledeći put uplašite neke misli u vezi sa porođajem, odbacite je kao netačnu, nevažeću, kao blesavi proizvod vaše mašte. Jer ona to zaista i jeste, samo vaša mašta koja je toliko dobra da uspeva da vas uverljivo zaplaši.
Kada problematičnu misao odmah odbacite, vi joj oduzimate snagu!
Ne dozvoljavate joj da se ugnezdi u vaš um, da pusti male korene asocijacija kao kada dozvolimo sebi da satima razmišljamo o svom strahu, guglamo o njemu, pričamo o njemu… Kada je odmah odbacite i zaposlite mozak nečim zabavnijim, ukidate joj gorivo i svaki sledeći put kad se javi biće malo, za nijansu slabija. Na kraju će potpuno da nestane i kada budete razmišljali o porođaju, nećete osećati toliki strah.
Sve će da bude u redu
Iako sada to buduće iskustvo izgleda potpuno nepoznato, i samim tim zastrašujuće, proći će. I kada proće, biće to jedno vredno i važno iskustvo koje će vas načiniti jačima i doneti vam jedno novo poštovanje prema sebi i sopstvenom telu i njegovoj snazi da se oporavi.
