Kad bake i deke misle drugačije od roditelja dolazi do sukoba. Roditelji treba da imaju ujedinjen stav po pitanju toga šta je za dete dobro i šta su pravila u kući. Stav o vaspitanju deteta, bake i deke treba da poštuju.
Često su stavovi baka i deka različiti od stavova roditelja?
Roditelji često imaju vrlo različite stavove u odnosu na svoje roditelje po pitanju toga šta je za dete dobro. A ipak, zbog prezahtevnog posla i nefleksibilnog radnog vremena roditelja, deca i dalje provode više vremena sa bakama i dekama nego što bi to roditelji možda želeli.
I tada je neminovno da dolazi do tenzija i sukoba između roditelja i baka i deka po pitanju toga šta se detetu treba, a šta ne sme dozvoljavati. Da je drugačije, da dete provodi manje vremena sa njima, na primer samo povremene posete i raspuste, tada ne bi bilo važno da li dete dobija igračke, koje igračke i u kolikoj količini, kao i da li mu dozvoljavaju da jede slatkiše i kad da ide na spavanje. Tada odstupanja od pravila u kući u vidu povremenih slatkiša i igračaka ne bi imala nikakav štetan uticaj na dete. Ali ako je sa njima svaki dan, ova pitanja prestaju da budu trivijalna.
Kako postaviti granice bakama i dekama?
Važno je da razmislimo dobro o nekoliko pitanja. Šta im tačno zameramo i zbog čega? Ne bismo trebali razgovarati sa njima u ljutnji jer osim što ništa dobro na taj način nećemo postići, možemo ih veoma povrediti i pokvariti svoj odnos sa njima. Da li želimo da ih konfrontiramo da bismo ih kaznili jer smo ljuti na njih? Ili iskreno želimo da održimo dobar odnos sa njima, ali samo želimo da oni promene svoje ponašanje prema unučetu. Da li smo možda zapravo ljuti na sebe jer osećamo da nismo dosledni u sopstvenim pravilima, pa svoju ljutnju nezasluženo žestoko iskaljujemo na njima? Da li smo možda ljuti na supruga jer ima previše popustljive granice sa svojim roditeljima?
U miru i po dogovoru?
Važno je da pravila ne uvodimo iz ljutnje ili straha, već zato što zaista verujemo u njih. Takođe je važno sa partnerom imati ujedinjen stav po pitanju toga šta je za dete dobro i šta su pravila u kući. Ako nemamo, na tome je mnogo važnije raditi nego na pravilima za bake i deke. Kakva god da su pravila i kako god da se slažete, važno je da bake i deke ne kritikuju roditeljske stavove pred decom. Zaista nije u redu da dete sluša: „Tvoja mama previše brine o tome šta jedeš“ ili „Tvoja mama previše brine da ćeš se povrediti“.
Bake i deke su navikle na ulogu roditelja?
Da, naročito ako je u pitanju njihovo prvo unuče, i nije im lako da promene ulogu. S druge strane, mnoge bake i deke svoju ulogu doživljavaju kao odmor, zabavu. Na roditeljima je sada da vaspitavaju i brinu o pravilima, veruju oni, a na nama da dete kod nas bude srećno i da mu je sve dozvoljeno.
Stav roditelja treba da se poštuje
Zato je važno razgovarati sa njima. Stav roditelja „mora tako zato što mi tako kažemo“, bez pokušaja da im objasnimo zašto je to važno, je neuljudan i bahat. Bake i deke su ljudi, imaju dostojanstvo, i, iako mogu zaista imati drugačije životne vrednosti i stavove od naših, važno je da im objasnimo zašto mi verujemo da je nešto za dete dobro. Oni mogu da iskreno ne znaju to. Mi treba da ih uputimo u nešto što današnja psihologija poznaje, a u njihovo vreme se nije znalo. Ako ne razumeju ili se ne slažu, pokušajte ponovo, i ponovo, dok ne nađete način da vas čuju. Nije ni u redu ni svaki njihov postupak kontrolisati. Bake i deke imaju svoje pravo da utiču na dete, iako mnogo manje nego roditelji. Dete nije samo mamino i tatino.
Ujedinite se sa njima!
Pokažite da poštujete njihovo iskustvo. Imaju li oni možda neki dobar predlog kako detetu uvesti neko pravilo? Ako ipak, i pored svih pokušaja da uspostavite jedinstven stav, i ako su njihovi postupci takvi da ozbiljno povređuju dete, posećivati uvek gde vi odredite i uvek u vašem prisustvu tako da se ne dovodi u pitanje čiji se autoritet poštuje.
