Uvođenje nemlečne hrane nekada zna da bude stresno, a ponekada sve ide „glatko“. Kada se uvodi nemlečna hrana bebama koje su na prirodnoj ishrani a kada bebama koje su se hranile adaptiranom mlečnom formulom?
Koje su najnovije preporuke za uvođenje nemlečne hrane?
Prema najnovijim preporukama Svetske zdravstvene organizacije, dete koje je na prirodnoj ishrani trebalo bi da počne da uzima nemlečnu hranu u uzrastu od oko 6 meseci, odnosno da krene sa „probanjem“ iste u 5. mesecu.
Davati mu samo po 1-2 kašičice nove nemlečne namirnice u trajanju od 3-4 dana, nakon čega mu se u ishranu uvodi naredna, nova nemlečna namirnica, i tako sve do navršenih 6 meseci. Pri čemu bi mu se tek u 7. mesecu, pa do uzrasta od godinu dana, ova hrana davala svakodnevno kroz dva nemlečna obroka i jednu mlečnu kašicu.
Bebe koje su na ishrani adaptiranom formulom ili na dohrani (majčino mleko + adaptirana formula) na ovaj režim ishrane ( 3-4 mlečna/jedan od njih treba da bude mlečna kašica/ + 1 slani + 1 slatki obrok) treba da pređu već u 5. mesecu života, i on i kod ove dece treba da traje do uzrasta od navršenih godinu dana života.
5 Pravila za uvođenje nemlečne hrane
Pri uvođenju nemlečnih namirnica u ishranu bebe treba da se pridržavate sledećih principa:
- Uvek uvodite samo po jednu novu namirnicu. Ako istovremeno uvodite više nemlečnih namirnica, za slučaj da dođe do pojave alergijske reakcije, dete tu namirnicu ne bi trebalo da uzima narednih 6-12 meseci, nakon čega bi se testiralo da li je ono i dalje ne podnosi ili ponovo možete da mu je uvedete u ishranu. Dakle, u međuvremenu biste tih nekoliko namirnica, pri čijem uvođenju ste primetili alergijsku reakciju, morali da izostavite iz ishrane, a to mogu da budu i neke koje su vrlo bitne za rast i razvoj deteta. Namirnice koje ste ranije uveli možete da kombinujete sa tom jednom novom.
- Novu namirnicu uvodite tako što ćete je dati odojčetu u prepodnevnim časovima, jer ćete u to doba dana najpre primetiti pojavu neželjenih reakcija na nju, ako ih bude bilo, što će omogućiti pravovremenu primenu adekvatne terapije za ovakva stanja.
- Novu nemlečnu namirnicu najpre dajte u obliku koji ima ređu konzistenciju (sok, kašica), pa tek nakon toga pređite na njen „gušći“ oblik, kako bi se dete lakše naviklo na nju.
- Redosled uvođenja namirnica nije bitan. Nevažno je da li ćete prvo početi sa „slatkim“ ili „slanim“ Bitno je da što veći broj njih uvedete u ishranu do 8. meseca, jer se pokazalo da ako se „oteže“ sa njihovim uvođenjem to u kasnijem životu deteta može da poveća rizik od pojave alergije na njih.
- Gluten (jedan od sastojaka pšeničnog, ječmenog i ražanog brašna) obavezno uvedite u ishranu svoje bebe između njenog 5. i 7. meseca života. Pokazalo se da se njegovim uvođenjem u tom uzrastu smanjuje rizik za razvoj alergije na proteine pšenice, glutensku enteropatiju, pa čak i diabetes mellitus (šećernu bolest) tip 1 u kasnijem životu.
Beba ne prihvata neku namirnicu?
Ako dete ne prihvati odmah neku novu namirnicu, „ne odustajte“ od nje. Nekada mu ju je potrebno ponudi i do deset puta da bi se priviklo na njen miris i ukus.
Takođe, nikada nemojte da zaboravite da je glavni preduslov dobrog zdravlja – raznovrstina ishrana. Samo ako dete svakodnevno unosi namirnice iz svih njihovih grupa (1.Mleko i mlečni proizvodi; 2. Voće; 3. Povrće; 4. Žitarice; 5. Meso,riba,jaja ) možete da budete sigurni da se “zdravo hrani“.
