Smišljanje priča je jedan od najboljih načina da podstaknete detetovu maštu, mišljenje i govorno-jezički razvoj. Priče imaju fantastičnu moć da privuku dečju pažnju. Priče mogu biti dobra ideja u svim sitacijama kada vam treba zabava, avantura, misterija za rešavanje. Takođe, pričanje priča može biti vaša večernja rutina, prilika za upoznavanje i obilazak sveta ili malih čuda iz svakodnevnice. I sve to uz udobnosti doma ali sa maštom koja vas vodi.
Smišljanje priča sa decom
Priče koje dete sluša mogu biti iz knjiga ili video sadržaja. Međutim, ovde mislimo na priče koje često nastaju u trenutku pričanja. Ove priče zahtevaju našu kreativnost. One su jedinstvene zato što dete ima prostora da učestvuje u osmišljavanju, u odnosu na one koje su već negde davno osmišljene. Ovakve priče mogu biti veoma bliske detetu i suočiti ga sa situacijama u kojima se ono povremeno nalazi. One su takođe sjajan način da dete nauči pouku koju želimo da mu prenesemo a vezane su za nešto što mu je u tom trenutku bitno.
Kako priče doprinose govorno jezičkom razvoju?
Sazrevanje kao prvi uslov razvoja deteta, dopunjeno je stimulacijom koju mu pružamo. Uz priče dete podstičemo na više načina. Višestruko su korisne za govorno-jezički razvoj.
Jezički razvoj ima uzajamnu vezu sa kognitivnim razvojem: razvojem mišljenja, pažnje, sposobnosti zaključivanja i predviđanja. Ovo su sposobnosti koje na svakom nivou podstiču razvoj jezika. Unapređuju, olakšavaju i ulepšavaju jezički izraz. Za kognitivni i jezički razvoj podsticajno okruženje ima veliku ulogu. Svaki put kada dete sluša i prati vaše pričanje priča, ono polako razvija ove sposobnosti. Uz priče dete vežba veštinu slušanja, bogati rečnik, razvija razumevanje i upija modele vaših rečenica.
Priče kao način povezivanja i interakcije
Neka istraživanja su pratila moždane aktivnosti osobe koja priča i onoga koji sluša priču. Povezivanje se odvija na višem nivou. To znači da dete neće samo slušati vaše reči već će upijati vaše pokrete, gestikulaciju, emocije koje ispoljavate. Ovo detetu olakšava povezivanje sa vama i sa onim što govorite. Promena intonacije, glasa ili upotreba gesta olakšaće mu da razume neke delove. Lakše će ih i zapamtiti ako vas gleda. Uz priče i uz vas koji pričate dete razvija socijalne veštine i empatiju. Sve ovo je veoma značajno za buduće interakcije, druženje i osećaj za komunikaciju sa drugima.
Uvođenje priča i aktivnost deteta
Pričanje možete uvesti kao rutinu već od perioda kada dete krene da se izražava rečenicom. Tada ono kreće da povezuje i razume neke situacije kroz koje prolazi lik u vašoj priči. Pamti rečenice i prati tok događaja. U početku su priče kratke a likovi poznati. Vremenom se radnje usložnjavaju ili postaju apstraktnije. Ono polako postaje aktivni učesnik u priči.
Možete ga ohrabriti da postavlja pitanja ili da predviđa šta će se desiti. Davati mu izbor i pitati šta ono misli šta će se dalje desiti u vašoj priči. U toku priče dete će možda poželeti da podeli sa vama neke emocije. Vežbaće upotrebu reči i formirati rečenice koje možda ne koristi tako često. Učestvovaće u naraciji a kasnije prepričavati vašu priču, ako mu je interesantna.
Prednost samostalnog smišljanja priča jeste ta da možete izabrati ono što zanima dete, što susreće u svakodnevnici. Imaćete i priliku da dotaknete teme koje ga muče. Možete pomoći detetu da razume neka svoja svoja stanja kroz likove, dajući im emocije o kojima možete pričati.
Ideje i saveti za tok vaše priče
Razmislite o liku vaše priče. Ukoliko želite da probate da uvedete rutinu pričanja pred spavanje možete izabrati likove koji će se ponavljati. Možete izabrati: životinju koju dete voli, princezu ili princa sa imenom vašeg deteta, junaka iz dragog crtanog filma. Omiljenu plišanu igračku koju ćete odvesti u avanture. Likovi mogu biti i apstraktni: vile, pirati, čarobnjaci, leteća vozila…
Imajte u vidu da imate tri dela priče. Početak je uvod, zatim problem koji ćete rešavati (sredina) i rešenje tog problema (kraj). Priču možete učiniti bliskom ako izaberete dešavanje u vrtiću, na igralištu, na jezeru ili drugom poznatom mestu. Maštu možete pobuditi ako izaberete dešavanje na mesecu, na planeti majmuna, u magičnoj šumi, svemiru ili u zemlji čuda.
Zadatak koji izaberete odvešće vas i ka problemu koji će činiti srž priče. Neki zadaci će podstaći dete da se poistoveti sa likom u zadatku: učenje na nošu, prvi dan u vrtiću, odlazak kod zubara. Oni maštovitiji vas vode na putovanje u drugu zemlju, osvajanje medalje, spasavanje životinja. Povratak u prošlost ili odlazak u budućnost, potraga za blagom ili avantura superheroja u potrazi za čarobnim štapićem koja može imati i više nastavaka.
Dobro je da zapamtite – priče ne moraju biti dugačke i komplilkovane. Priča u trajanju od 5 minuta je često dovoljna. Ako je kraj nekad neobičan, zapamtite to je priča, bitna je zajednička aktivnost.
