Kozje ovčije ili kravlje mleko za decu, koje davati detetu? Mleko i mlečni proizvodi neophodni su u ishrani dece. Oni su odličan izvor proteina, minerala i vitamina, ali pre svega najvažniji izvor kalcijuma u ishrani.
Kozije, ovčije ili kravlje mleko za decu
Majčino mleko je tokom prvih 6 meseci jedina hrana potrebna detetu, a ostaje glavna hrana za dete tokom cele prve godine. Za ishranu dete koje ne dobija majčino mleko ili ga ne dobija u dovoljnoj količini preporučuju se komercijalne mlečne formulame. U prvoj godini ne preporučuju se kravlje, kozje ili ovčje mleko.
Koje mleko je kvalitetnije i bolje za decu, kao i za odrasle?
Nakon prvog rođendana uvodimo u ishranu dece mleko životinskog porekla. Koje mleko izabrati, kravlje, kozje ili ovčje? Kozje i ovčije mleko imaju izvesne nutritivne prednosti u odnosu na kravlje. Neka deca ih bolje podnose nego kravlje (posebno kozje). Poslednjih godina su lakše dostupna u prodavnicama. Sve ovo ih čini dobrim izborom u svakodnevnoj ishrani male dece.
Koje su prednosti kozjeg i ovčijeg mleka u odnosu na kravlje mleko?
Kozje i ovčije mleko sadrže više masnoća nego kravlje, pa samim tim i više kalorija. Masnoće iz ovčijeg i kozjeg mleka su kvalitetnije, lakše se vare i povoljno utiču na nivo holesterola. Ovčije mleko ima više kalorija nego kozje. Ovo ima značaja pri izboru mleka za odrasle, ali ne i za decu.
Kozje i ovčije mleko imaju više belančevina nego kravlje. Mnogo važnije je što se ove belančevine lakše vare. Kada popijemo mleko, u želucu se stvaraju ugrušci (slično kao tokom sirenja mleka). Belančevine kozjeg i ovčijeg mleka prave manje i mekše ugruške, koji lakše i brže prolaze kroz želudac i lakše se vare. Ovo može biti prednost pri izboru mleka za decu koja imaju gastroezofagealni refluks ili su sklona bljuckanju. Ova deca najbolje podnose kozje mleko.
Kozje mleko ima nešto manje ugljenih hidrata (šećera) nego kravlje, pa ga neka deca koja imaju intoleranciju lakotoze lakše vare.
Kozje i ovčije mleko imaju više kalcijuma (ovčije nešto više nego kozje), kalijuma, fosfora, magnezijuma, vitamina A i B6, bakra i anitioksidanta selena. Kravlje mleko, sa druge strane, ima više vitamina B12 i folne kiseline. Važno je naglasiti da je kozje mleko oskudeva u folnoj kiselini (samo 10% u odnosu na kravlje). Deci koja dobijaju isključivo kozje mleko potreban je drugi izvor folne kiseline.
Ukus kozjeg i ovčjeg mleka
Ovčije mleko ima ukus sličan kravljem, kremasto je i gušće nego kravlje. Kozje mleko može imati nešto drugačiji ukus, na koji će se dete navići ako ga redovno konzumira. Na ukus može da utiče i proces pasterizacije.
Alergijski potencijal kozjeg ovčijeg i kravljeg mleka
Kozje mleko ima manji alergijski potencijal nego kravlje. Neka deca koja imaju intoleranciju na kravlje mleko dobro podnose kozje. Razlog može biti što kozje mleko jedan od potencijalnih alergena (alfa-S1 kazein) sadrži samo u tragu. Dete može ispoljiti alergiju i na kozje mleko (kao i na ovčije) jer ona sadrže druge alergene (beta-laktalbumin) kao i kravlje.
Da li deci možemo davati sirovo nepasterizovano mleko i mlečne proizvode?
Deci smemo dati samo pasterizovano mleko! Sveže, sirovo nepasterizovano mleko može da sadrži bakterije i druge mikroorganizme. Oni mogu izazvati ozbiljne infekcije, kao što su listerioza, bruceloza, tuberkuloza i dr.
Pasterizacija je proces kojim se mleko ili mlečni proizvodi zagrevaju do određene temperature. Primenjuje se već 120 godina i dokazano je da ne utiče na kvalitet i nutritivnu vrednost. Ipak, još uvek postoji neutemeljeno verovanje da je sveže, sirovo mleko kvalitetnije. Pasterizacija takođe ne uzrokuje intoleranciju laktoze i alergijske reakcije. Mleko i mlečni proizvodi koje kupujemo uglavnom su pasterizovani. Ipak, dobro je i ovde proveriti deklaraciju! Neke vrste sireva i drugih mlečnih proizvoda prave se od nepasterizovanog mleka i nisu pogodni za ishranu male dece.
U kućnim uslovima pasterizaciju može da zameni kuvanje mleka. Tokom kuvanja i hrađenja mleko treba mešati, da se ne bi na površini odvojio sloj masti.
Uvek je dobro naglasiti da su mleko i mlečni proizvodi lako kvarljive namirnice. Čuvaju se u frižideru i važno je pridržavati se roka trajanja navedenog na proizvodu.
Da li napici biljnog porekla mogu da zamene pravo mleko?
Tokom druge godine detetu je potrebno mleko životinjskog porekla. Biljni napici kao što su pirinčano, sojino ili bademovo mleko nisu odgovarajuća zamena. Ona ne sadrže neophodne nutrijente u potrebnim količinama. Ukoliko dete dobija ove napitke umesto životinjskog mleka potrebno je da oni budu obogaćeni kalcijumom (najmanje 100 mg kalcijuma na 100 ml napitka). Gledajte deklaracije na ovim proizvodima ako ih dajete detetu! Proverite da li su obogaćeni vitaminima i kalcijumom. Naročito obratite pažnju da li imaju dodatni šećer ili veštačke arome!
Ako dete ima intoleranciju ili alergiju na mleko i mlečne proizvode, najbolje je konsultovati se sa lekarom ili nutricionistom.
