Ispitivanje sluha novorodjenčeta treba da se radi svim bebama. Treba znati da je oštećenje sluha jedna od najčešćih urođenih anomalija. Teško oštećenje sluha ima 1/1000 novrođenih beba, od kojih mnoge nemaju faktore rizika niti prisutne simptome na rođenju.
Kako se vrši ispitivanje sluha novorođenčeta?
Postoje dve preporučene metode za srining sluha novorođenčeta. TEOAE metoda (tranzitorna otoakustička emisija) je jednostavna i pouzdana, za bebu bez bola i neprijatnosti, traje nekoliko minuta. Izvodi se postavljanjem mekane olive u spoljašnji ušni kanal bebe i registrovanjem signala na aparatu. Druga metoda je BERRA, koja se više koristi u daljem ispitivanju sluha beba.
Zašto je važno da se skrining sluha izvrši u prvim danima života?
Lečenje dece sa oštećenim sluhom treba započeti što ranije, jer se tako postižu odlični rezultati u govornim i jezičkim sposobnostima. Preporuka je da se skrining obavi do kraja 1.meseca, kompletna dijagnostika do kraja 3.meseca i da se rehabilitacija započne do 6. meseca. Iz praktičnih razvloga, skoro svuda skrininig sluha radi se u porodilištu.
Ukoliko dete ne prođe test u porodilištu, da li to znači da ima oštćenje sluha?
Ne znači! Prisustvo plodove vode li sirastog maza u spoljašnjem ušnom kanalu, buka u prostorji, plač bebe, čak i zvuci koje beba proizvodi psi sisanju ili disanju ukoliko joj je nosić zapušen ometaju izvođenje testa. Ukoliko beba ne prođe inicjalni test, on se ponavlja nakon nekoliko nedelja. Ukoiko beba ne prođe retest, upućuje se na dalje ispitivanje kod audiologa. TEOAE je skrining metoda, što znači da se na osnovu nje ne postavlja dijagnoza već otkrivaju deca kojima je potrebno dodatno ispitivanje.
Da li je testiranje sluha kod beba u porodilištu dovoljno?
NE ZA SVU DECU! Kod neke dece potrebno je dalje praćnje i ispitivanje sluha iako su prošla test u porodilištu. To su deca sa rizikom za otećenje sluha: prevremeno rođena, deca sa teškom asfiksijom na rođenju, sa drugim urođenim anomalijama, deca koja su prebolela bakterijski meningitis i dr.
Skrining u porodilištu otkriva samo decu kod kojih je oštećenje sluha prisutno već na rođenju. Kod neke dece oštećenje se ispoljava kasnije, ili je u pitnju lakše oštećenje, tako da je i dalje potrebno pratiti kako dete reaguje na zvuke, razvoj govora i ponašanje deteta i obratiti se što pre lekaru ako roditelji posumnjaju da dete ne čuje. Ukoliko u porodici postoji nasledna gluvoća oštećenje sluha takođe se može javiti kasnije i ova deca treba da budu pod nadzorom audiologa.
